Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милан Четник

Друштво

30.05.2022 у 13:56

Крајишка српска држава по Ђури Цвијићу

Коминтерна је на Петом конгресу, јула 1924. дефинисала формулу разбијања Југославије (тада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца) и прокламовала нове државе, Словенију, Хрватску и Македонију. Коминтернина секција, Комунистичке партија Југославије (КПЈ), на свом Четвртом конгресу у Дрездену октобра 1928. дефинитивно усваја став централе, разрађујући и надграђујући концепт растурања Југославије, додајући на списак нових држава Црну Гору и дајући право отцепљења Мађарима у Војводини и Албанцима на Космету. Како разграничити те пројектоване, нове ентитете који, осим Црне Горе, никад нису били државе односно како дефинисати, маркирати и рашчланити етнички замршене територије, е то није занимало професионалне усрећитеље жртава „великосрпског хегемонизма” и „српског шовинизма”. Те две

Друштво

09.05.2022 у 19:16

Оловне кугле око српских ногу

Помпезна, цинична, националистички заједљива и запаљива реторика обележила је паралитерарну полемичку арену током четворогодишњег распадања Савеза књижевника Југославије (СКЈ). Ако је слом електроенергетског система СФРЈ 8. 12. 1980. био кибернетички сигнал који је, у моменту, замрачио целу Југославију и предсказао јој судбину, онда је раскрајање књижевничког југоорганизма било пано за тренирање шовенске помрчине и најава крвавог финала. Препуцавање писаца било је, наоко, и најчешће, рефлексија тешке кризе на Космету и због Космета. У надгорњавању су предњачиле словеначке литерате, константно подижући улоге, диктирајући лицитацију и гађајући српски национални сентимент иглом у ганглију. Усред хистерије због штрајка рудара Албанаца у јами Старог трга Друштво словеначких књижевника

Друштво

08.05.2022 у 21:02

Генерална проба распада СФРЈ

Савез књижевника Југославије (СКЈ), који је имао исти акроним као и Савез комуниста Југославије, прва је југоасоцијација која се почела распадати. То мрцварење трајало је пуне четири године, од почетка 1986. до почетка 1990, таман колико и југословенски ратови 1991–1995. У међувремену, самодеструкцију литерарног СКЈ-а сустигао је партијски „имењак”, па су оба „савеза” одумрла, угасила се јануара 1990, с малом разликом у данима и редоследу потеза. Писци су одустали од своје скупштине у Врњачкој Бањи од 9. до 11. јануара, а политичари су се 22. јануара разишли у београдском Центру „Сава”, на последњем, 14. конгресу Партије. Први се нису ни састали, а други су се срели како би се растали. Реакција штампе на препуцавања чланова ексклузивног књижевничког клуба ишле су линијом:

Друштво

17.04.2022 у 20:00

Евроскептицизам знаменитих Срба некада

Песму „Јеремија пали топа, затресла се сва Јевропа” Предраг Живковић Тозовац отпевао је на пријему код Јосипа Броза Тита, а сам Тозовац је изјавио да ју је партизански маршал „раздрагано прихватио”. „Јеремија” је, наводно, на тренутак смекшао и тврда национално неосетљива срца комунистичке врхушке Социјалистичке републике Србије на неком провинцијском концерту. Али, за нашу причу важније је питање како је Јеремији, пошто је 1912. године остварио завет предака и протерао османлијску ордију, припало да само две године касније окрене своје артиљеријско оруђе у супротном правцу, према Јевропи? Почетком децембра 1915. године Бранислав Нушић нашао се у срцу овог парадокса. Код Пећке патријаршије, пред повлачење главнине српске војске према обалама Албаније, познати неименовани професор

Друштво

15.03.2022 у 20:27

„Судњи дан” на отварању споменика у Јасеновцу

У српским крајевима обогаљеним усташким геноцидом није постојала социјално-психолошка подршка душевно разореним људима који су остали на згариштима, сломљени због губитка најближих сродника или комплетних породица и родова, због претрпљених траума и неизлечених страхова. Без основних материјалних услова за наставак каквог-таквог подношљивог живљења, без било какве смислене, државно подстакнуте терапијске акције и праксе, без душевног прочишћења и смирења, ране су крвариле деценијама после рата.

Регион

14.03.2022 у 19:43

Живот после НДХ

Судбина преживелих Срба на подручјима где је усташки геноцид био масован и монструозан само успут и фрагментарно помињана је у српској мемоаристици и публицистици, док је у историографији потпуно занемарена. Послератним комунистичким властима није падало на памет да ураде какву-такву менталну „асанацију терена”. Преживели су остављени да се, у материјалној беди, сами изборе са својим кошмарима и демонима. Велики број унесрећених који су некако преживели терор, рањени и прогоњени, сведоци злочина, припадници обезглављених или затртих породица или ширих заједница компензовали су свој бол и трауму упадајући у ирационалне просторе ума, у асоцијалност и изолацију, у свет магијских обреда и мистичних ритуала. Чак двадесетак година после краја рата стање је било катастрофално, о чему

Друштво

04.05.2019 у 20:15

Народни хероји у фабрикама Вермахта

Многи шпански добровољци, истакнути чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ), они који су ратни слом своје земље дочекали у француским логорима, нису се пробијали ка окупираној Југославији већ су, по налогу КПЈ, отпутовали у срце Немачке, на рад у нацистичке војне фабрике. Ову, за званичну историографију јеретичку а за јавност нестварну причу преносимо из публикације „Сплит 1941”, аутора Боре Леонтића, објављене 1960. године у Београду, у издању „Просвете”. У овој књизи одштампано је и неколико сведочења партизанских првобораца па тако и прича Дује Башића, тада пуковника ЈНА (стр. 222-268). После капитулације Француске, пише пуковник Башић, логорске власти на територији вишијевске Француске, пале су у равнодушност. Годину дана касније, после слома Краљевине Југославије,

Друштво

09.01.2019 у 21:00

Култ Марка Краљевића у Далмацији

„Далматински Морлаци, гацајући у блату до колена, певају песме о Краљевићу Марку, о другом Херкулу, чуду од јунаштва.” Ово је записао генерал Б. Велден, један од првих аустријских гувернера Далмације, 1829. године, у немачком часопису „Иностранство” („Das Ausland”). За Млечане, Морлаци су били становници далматинског залеђа, без обзира на разлику у хришћанском обреду (православном, односно „грчком”, и католичком, дакле „латинском”), јер су верски ритуали били једина разлика коју су могли да уоче. Иван Ловрић, Сињанин, студент медицине у Падови, у својој чувеној етнографској студији објављеној 1776. у Венецији каже: „Наши су православни Морлаци исте народности као и Морлаци латинског обреда.” Која је то „народност”? Немачки етнолози и путописци 19. века, Ј. Г. Кол (1851), Ф. Петер

Друштво

29.05.2017 у 22:00

Калабић у досијеу Гестапоа

Почетком 1943. године немачка безбедносно-обавештајна управа (БдС), чији је егзекутивни орган био Гестапо, спроводила је контраобавештајну кампању против команданта равногорских формација Николе Калабића. БдС је Калабићеве обавештајне сараднике тражио међу официрима и подофицирима Недићеве Српске државне страже (СДС) који су, према немачким проценама, Калабићу преносили информације о планираним дејствима Вермахта. Фокус акције био је на потезу од ваљевске Мионице према Дивчибарама, тамо где се, према сазнањима Немаца, кретао Калабић.

Друштво

08.09.2016 у 12:00

Аутентично лице „светосавског” лауреата

Док је Фотије, владика далматински, у српском манастиру Крупи, на овогодишњој храмовној слави Успења Пресвете Богородице, качио Орден Светог Саве на црвеној свиленој траци око врата конзерватора Миљенка Домијана, калуђери су појали: „Достојан, достојан...” („Слободна Далмација”, 29. 8. 2016). Домијана је за орден предложио Фотије, Свети архијерејски синод СПЦ донео је позитивно решење, а патријарх је потписао такву одлуку. Да ли би млади монаси певали славопојку Домијану, одликованом по вољи архијереја, да је неко од њих прочитао Домијанов интервју „Вијенцу” (бр. 43/III, 24. 8. 1995), гласилу Матице Хрватске?! Дакле, двадесет дана после слома Крајине, под тријумфалним насловом „Сад смо сви Хрвати”, а на питање „у каквом сте стању затекли православне цркве”, Домијан одговара: „Као

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Милан Четник

13.06.2026 у 16:48

ЛГБТ+ заједница прославља Месец поноса у Катмандуу

13.06.2026 у 16:46

Велико интересовање за кампању „За срце више“

13.06.2026 у 16:44

Запалио се војни авион, петоро страдало

13.06.2026 у 16:44

Председнику Палестинског фудбалског савеза одбијена виза за САД

13.06.2026 у 16:41

Аларм зауставио испуштање радиоактивне воде из Фукушиме у Тихи океан

13.06.2026 у 16:39

Царукјан тужио Пашињана због наводне клевете и увреда