Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Димитрије Буквић

Друштво

16.11.2021 у 18:30

Чудом избегао стрељање у Крагујевцу

Само чудо ме је спасило – речи су којима Милутин Марјановић описује оно што му се десило у Крагујевцу, 21. октобра 1941. године. Тада је имао 17 година и заиста је пуком срећом, као ђак шестог разреда Крагујевачке гимназије, избегао стрељање над цивилима које су предузели немачки окупатори. Марјановић данас има 98 година, живи у Београду и на Златибору, а поводом осам деценија од трагичног догађаја у Другом светском рату говори о тадашњим дешавањима. Као живи сведок, Марјановић за наш лист каже да је тог дана, дошавши у школу, од осталих ђака сазнао да је у току рација и да немачке окупационе трупе купе људе по улицама и из кућа, па их спроводе у парк у Шумарицама. „Настава почиње у осам. Око 11.30 одједном нека галама се разлеже око школе. Са треском се отворише врата учионице и

Друштво

08.11.2021 у 12:03

За четири месеца имаћемо скоро милион новозаражених

Председник Србије Александар Вучић примио је јуче трећу, бустер дозу „Синофармове” вакцине против вируса корона. Упутивши захвалност свим медицинским радницима, он је најавио да ће затражити да они који раде у „црвеним зонама” добију бенефицирани радни стаж или да им се на неки други начин пружи додатна помоћ. „Они су нас задужили највише, ризиковали су своје животе све време”, казао је Вучић, а пренео је Танјуг. Уз молбу грађанима да се вакцинишу Вучић је казао да убод игле није ни осетио, као и да је досад само једном проверавао антитела, али да је много важније то што је после вакцинације ишао на скупове где су га дочекивале хиљаде грађана, а да се ниједном није заразио после таквих догађаја. „А све и да јесам, сасвим извесно бих преживео. Много је проблема с људима који чак и

Друштво

25.10.2021 у 09:37

„Вегетаријанци” – логорски сатиричари

Како би их онемогућили да се политички повезују и да исувише размишљају о слободи, немачке власти су у логорима дозвољавале заробљеницима да организују културна дешавања. Иако су Немци сматрали да ће на тај начин стећи „поене” код делегација Црвеног крста и других хуманитарних организација које су обилазиле логоре – показујући им како, ето, заточеници у Рајху уживају сва права, па чак и стварају уметничке групе – у појединим случајевима се десило супротно. Оснивањем певачких, глумачких па и сатиричних дружина, заробљеници су повратили морал а догађаји које су приређивали су чак садржали и клицу отпора и побуне. Већ сами називи појединих заробљеничких културно-уметничких група сведоче о несаломивости духа. Тако је у логору Офенбург на обронцима Шварцвалда основано уметничко друштво

Култура

24.10.2021 у 20:45

Од Андрића и Чеa Геваре до Тонија Парсонса и Хандкеа

„Услед привредних и финансијских тешкоћа јављају се на појединим местима застоји и поремећаји који ометају рад на издавању квалитетне књиге и њеном ширењу у што већи круг читалаца.” Ова мисао звучи као устаљени вапај издавача у Србији. Међутим, те речи је изговорио Иво Андрић 1970. године, отварајући Београдски сајам књига. Пребродивши бројне тешкоће за претходних безмало седам деценија, ова манифестација се сврстала међу најзначајније сајамске књижевне догађаје у Европи и шире. А занимљивости нису мањкале још од првог „београдског” сајма књига, одржаног у – Загребу. Било је то у јесен 1956. године. Најављен као Југословенски сајам књига, организован је на Загребачком велесајму под покровитељством председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита. Представљено је око 12.000 књига издавача из земље

Друштво

26.09.2021 у 14:34

Правница са рукавицама за бокс

Кад на послу заврши с предметима и одласцима у суд, Станислава Синовец навлачи боксерске рукавице и одлази на тренинг или у ринг. Осим што је запослена као виши саветник у Градском правобранилаштву града Београда, ова тридесетосмогодишња правница се успешно бави кик-боксом. Освојила је бројне медаље, а као актуелна државна шампионка у дисциплини лоу кик тренутно се припрема за светски шампионат у Лидо ди Језолу у Италији, који ће бити одржан од 15. до 24. октобра. За наш лист Станислава каже да успешно усклађује обавезе на послу и у борилишту. Она је од 2013. у Градском правобранилаштву, где је најпре била приправник, а након положеног правосудног испита је запослена на саветничко место. Кик-боксом је почела да се бави и пре тога, 2009. године. Све је почело спонтано и случајно, као

Свет

13.09.2021 у 10:29

Пољска против ЕУ

Према подацима портала „Global Coal Plant Tracker”, у 62 земље света планирано је или се гради 1.600 термоелектрана на угаљ. Од тог броја, 27 постројења је у Европској унији. Ови подаци звуче контрадикторно, ако се има на уму договор чланица ЕУ о постизању климатске неутралности до 2050. године. Ситуација је још противречнија ако се погледа пример Пољске, једине чланице ЕУ која се није придружила том договору. Штавише, званична Варшава је у мају ове године најавила да ће игнорисати одлуку Суда правде ЕУ по којој је наложена обустава рада у руднику у Турову, на чешко-немачкој граници, којим управља пољска државна компанија ПГЕ. „Не предвиђамо затварање рудника и нећемо то прихватити јер би могло да угрози енергетско снабдевање Пољске”, изјавио је премијер Пољске Матеуш

Друштво

12.09.2021 у 22:27

Дечја сећања на НАТО агресију

Постојало је једно брдашце где смо, понекад, стајали и гледали ракете. За нас, децу, изгледало је као неки ватромет, као звезде падалице. Неко је рекао да би требало да замислимо жељу кад видимо звезду падалицу. Чак смо се и љутили кад нас, често, нису пуштали да гледамо. Нисмо били свесни шта раде те звезде.” Овако је Маја из Панчева описала како је, као осмогодишња девојчица, проводила време у току НАТО агресије на СРЈ. Овај одломак је један од многих утисака људи који су те 1999. били деца и тинејџери и чија је сећања на 78 дана под бомбама недавно у књизи „Дневник једног пролећа” у издању новосадског „Прометеја”, објединила Адријана Јевтић. За наш лист она каже да је на идеју да приреди овакву књигу дошла уз помоћ своје струке – туризмологије. „Пет година сам радила у хостелу

Друштво

21.08.2021 у 20:20

Сужањ из једанаест логора

У бројним реаговањима на серијал „Политике” о заробљеницима Априлског рата, једно писмо је нашој редакцији стигло и из Републике Српске. Наш читалац Драгољуб Родић из Бијељине послао нам је причу о свом деди, по којем је и добио име. Његов деда Драгољуб Драган Родић (1912–1990) био је официр Краљевине Југославије и заточеник у Немачкој. „Рођен у Бањалуци, деда је 1932. завршио Нижу школу Војне академије. Произведен је у чин потпоручника и добио је распоред у Бијељини. После низа унапређења, 1940. је као пешадијски капетан друге класе прекомандован у Сарајево, где се сели са супругом Загорком и дочекује Априлски рат. Његова јединица је послата у Имотски да угуши побуну усташа. Са гушењем побуне дошао је и крај рата и капитулација Краљевине Југославије. Драган је заробљен

Друштво

14.08.2021 у 15:21

Из немачког логора у југословенски затвор

У једном од претходних наставака серијала о заробљеницима Априлског рата, „Политика” је објавила текст о Милошу Вучковићу, оцу београдског адвоката Слободана Вучковића. Тим поводом, нашој редакцији се јавио Миливоје Живановић, син Љубомира Живановића, такође заточеника и пријатеља Милоша Вучковића. Он је поделио причу о свом оцу Љубомиру с нашим читаоцима, мотивисан тиме што је, како каже, тема којом се бави наш серијал „врло мало обрађена тако да овај фељтон можда по први пут открива широј јавности како је то било”. Љубомир Живановић (Удовице 1897 – Београд 1988) био је Вучковићев колега и друговао је са њим и пре Априлског рата. Заједно су радили у Народној банци Краљевине Југославије а нашли су се скупа и у заробљеништву. „Пре рата, мој отац радио је као виши чиновник Народне

Друштво

12.06.2021 у 21:00

Када је пошта била најбоља храна

На позив читаоцима „Политике” да поделе сећања о својим прецима који су били заробљеници Априлског рата одазвао се и господин Ђорђе Мамула. Он је доставио причу о свом прадеди, капетану Душану Динићу, заточенику логора у Нирнбергу и Хамелбургу. „Душан С. Динић рођен је 1901. у Великом Шиљеговцу недалеко од Крушевца од оца Сретена и мајке Зорке. Отац му је био учитељ, потом школски надзорник и уредник ’Лесковачког гласника’. С њим се несрећне 1915. повлачи преко Албаније, тако да је Душан још као дечак окусио страхоте рата. Из Медове је јануара 1916. транспортован у Француску, где је завршио школовање. После Првог светског рата Душан уписује Војну академију. Као официр је службовао у Врању, потом у Пироту, где је био ађутант пешадије моравске дивизијске области, а почетком 1940. је

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Димитрије Буквић

18.06.2026 у 02:01

Сунчано и топло, са температурама до 31 степен

18.06.2026 у 01:42

Лени Кравиц одржао концерт на београдском Ушћу

18.06.2026 у 01:16

Дечак повређен у Младеновцу стабилно, у току детаљна дијагностика

18.06.2026 у 01:14

ТВ:Ирански пилоти старим авионима Ф-5 ударили по америчкој бази у Кувајту

18.06.2026 у 01:02

Електронски потпис САД и Ирана за крај рата

18.06.2026 у 00:39

Саша Вуковић Боске саслушаван 12 сати у ВЈТ у Београду