Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Društvo

16.11.2021 u 18:30

Samo čudo me je spasilo – reči su kojima Milutin Marjanović opisuje ono što mu se desilo u Kragujevcu, 21. oktobra 1941. godine. Tada je imao 17 godina i zaista je pukom srećom, kao đak šestog razreda Kragujevačke gimnazije, izbegao streljanje nad civilima koje su preduzeli nemački okupatori. Marjanović danas ima 98 godina, živi u Beogradu i na Zlatiboru, a povodom osam decenija od tragičnog događaja u Drugom svetskom ratu govori o tadašnjim dešavanjima. Kao živi svedok, Marjanović za naš list kaže da je tog dana, došavši u školu, od ostalih đaka saznao da je u toku racija i da nemačke okupacione trupe kupe ljude po ulicama i iz kuća, pa ih sprovode u park u Šumaricama. „Nastava počinje u osam. Oko 11.30 odjednom neka galama se razleže oko škole. Sa treskom se otvoriše vrata učionice i

Društvo

08.11.2021 u 12:03

Za četiri meseca imaćemo skoro milion novozaraženih

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je juče treću, buster dozu „Sinofarmove” vakcine protiv virusa korona. Uputivši zahvalnost svim medicinskim radnicima, on je najavio da će zatražiti da oni koji rade u „crvenim zonama” dobiju beneficirani radni staž ili da im se na neki drugi način pruži dodatna pomoć. „Oni su nas zadužili najviše, rizikovali su svoje živote sve vreme”, kazao je Vučić, a preneo je Tanjug. Uz molbu građanima da se vakcinišu Vučić je kazao da ubod igle nije ni osetio, kao i da je dosad samo jednom proveravao antitela, ali da je mnogo važnije to što je posle vakcinacije išao na skupove gde su ga dočekivale hiljade građana, a da se nijednom nije zarazio posle takvih događaja. „A sve i da jesam, sasvim izvesno bih preživeo. Mnogo je problema s ljudima koji čak i

Društvo

25.10.2021 u 09:37

„Vegetarijanci” – logorski satiričari

Kako bi ih onemogućili da se politički povezuju i da isuviše razmišljaju o slobodi, nemačke vlasti su u logorima dozvoljavale zarobljenicima da organizuju kulturna dešavanja. Iako su Nemci smatrali da će na taj način steći „poene” kod delegacija Crvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija koje su obilazile logore – pokazujući im kako, eto, zatočenici u Rajhu uživaju sva prava, pa čak i stvaraju umetničke grupe – u pojedinim slučajevima se desilo suprotno. Osnivanjem pevačkih, glumačkih pa i satiričnih družina, zarobljenici su povratili moral a događaji koje su priređivali su čak sadržali i klicu otpora i pobune. Već sami nazivi pojedinih zarobljeničkih kulturno-umetničkih grupa svedoče o nesalomivosti duha. Tako je u logoru Ofenburg na obroncima Švarcvalda osnovano umetničko

Kultura

24.10.2021 u 20:45

Od Andrića i Čea Gevare do Tonija Parsonsa i Handkea

„Usled privrednih i finansijskih teškoća javljaju se na pojedinim mestima zastoji i poremećaji koji ometaju rad na izdavanju kvalitetne knjige i njenom širenju u što veći krug čitalaca.” Ova misao zvuči kao ustaljeni vapaj izdavača u Srbiji. Međutim, te reči je izgovorio Ivo Andrić 1970. godine, otvarajući Beogradski sajam knjiga. Prebrodivši brojne teškoće za prethodnih bezmalo sedam decenija, ova manifestacija se svrstala među najznačajnije sajamske književne događaje u Evropi i šire. A zanimljivosti nisu manjkale još od prvog „beogradskog” sajma knjiga, održanog u – Zagrebu. Bilo je to u jesen 1956. godine. Najavljen kao Jugoslovenski sajam knjiga, organizovan je na Zagrebačkom velesajmu pod pokroviteljstvom predsednika FNRJ Josipa Broza Tita. Predstavljeno je oko 12.000 knjiga

Društvo

26.09.2021 u 14:34

Pravnica sa rukavicama za boks

Kad na poslu završi s predmetima i odlascima u sud, Stanislava Sinovec navlači bokserske rukavice i odlazi na trening ili u ring. Osim što je zaposlena kao viši savetnik u Gradskom pravobranilaštvu grada Beograda, ova tridesetosmogodišnja pravnica se uspešno bavi kik-boksom. Osvojila je brojne medalje, a kao aktuelna državna šampionka u disciplini lou kik trenutno se priprema za svetski šampionat u Lido di Jezolu u Italiji, koji će biti održan od 15. do 24. oktobra. Za naš list Stanislava kaže da uspešno usklađuje obaveze na poslu i u borilištu. Ona je od 2013. u Gradskom pravobranilaštvu, gde je najpre bila pripravnik, a nakon položenog pravosudnog ispita je zaposlena na savetničko mesto. Kik-boksom je počela da se bavi i pre toga, 2009. godine. Sve je počelo spontano i slučajno, kao

Svet

13.09.2021 u 10:29

Poljska protiv EU

Prema podacima portala „Global Coal Plant Tracker”, u 62 zemlje sveta planirano je ili se gradi 1.600 termoelektrana na ugalj. Od tog broja, 27 postrojenja je u Evropskoj uniji. Ovi podaci zvuče kontradiktorno, ako se ima na umu dogovor članica EU o postizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine. Situacija je još protivrečnija ako se pogleda primer Poljske, jedine članice EU koja se nije pridružila tom dogovoru. Štaviše, zvanična Varšava je u maju ove godine najavila da će ignorisati odluku Suda pravde EU po kojoj je naložena obustava rada u rudniku u Turovu, na češko-nemačkoj granici, kojim upravlja poljska državna kompanija PGE. „Ne predviđamo zatvaranje rudnika i nećemo to prihvatiti jer bi moglo da ugrozi energetsko snabdevanje Poljske”, izjavio je premijer Poljske Mateuš

Društvo

12.09.2021 u 22:27

Dečja sećanja na NATO agresiju

Postojalo je jedno brdašce gde smo, ponekad, stajali i gledali rakete. Za nas, decu, izgledalo je kao neki vatromet, kao zvezde padalice. Neko je rekao da bi trebalo da zamislimo želju kad vidimo zvezdu padalicu. Čak smo se i ljutili kad nas, često, nisu puštali da gledamo. Nismo bili svesni šta rade te zvezde.” Ovako je Maja iz Pančeva opisala kako je, kao osmogodišnja devojčica, provodila vreme u toku NATO agresije na SRJ. Ovaj odlomak je jedan od mnogih utisaka ljudi koji su te 1999. bili deca i tinejdžeri i čija je sećanja na 78 dana pod bombama nedavno u knjizi „Dnevnik jednog proleća” u izdanju novosadskog „Prometeja”, objedinila Adrijana Jevtić. Za naš list ona kaže da je na ideju da priredi ovakvu knjigu došla uz pomoć svoje struke – turizmologije. „Pet godina sam radila

Društvo

21.08.2021 u 20:20

Sužanj iz jedanaest logora

U brojnim reagovanjima na serijal „Politike” o zarobljenicima Aprilskog rata, jedno pismo je našoj redakciji stiglo i iz Republike Srpske. Naš čitalac Dragoljub Rodić iz Bijeljine poslao nam je priču o svom dedi, po kojem je i dobio ime. Njegov deda Dragoljub Dragan Rodić (1912–1990) bio je oficir Kraljevine Jugoslavije i zatočenik u Nemačkoj. „Rođen u Banjaluci, deda je 1932. završio Nižu školu Vojne akademije. Proizveden je u čin potporučnika i dobio je raspored u Bijeljini. Posle niza unapređenja, 1940. je kao pešadijski kapetan druge klase prekomandovan u Sarajevo, gde se seli sa suprugom Zagorkom i dočekuje Aprilski rat. Njegova jedinica je poslata u Imotski da uguši pobunu ustaša. Sa gušenjem pobune došao je i kraj rata i kapitulacija Kraljevine Jugoslavije.

Društvo

14.08.2021 u 15:21

Iz nemačkog logora u jugoslovenski zatvor

U jednom od prethodnih nastavaka serijala o zarobljenicima Aprilskog rata, „Politika” je objavila tekst o Milošu Vučkoviću, ocu beogradskog advokata Slobodana Vučkovića. Tim povodom, našoj redakciji se javio Milivoje Živanović, sin Ljubomira Živanovića, takođe zatočenika i prijatelja Miloša Vučkovića. On je podelio priču o svom ocu Ljubomiru s našim čitaocima, motivisan time što je, kako kaže, tema kojom se bavi naš serijal „vrlo malo obrađena tako da ovaj feljton možda po prvi put otkriva široj javnosti kako je to bilo”. Ljubomir Živanović (Udovice 1897 – Beograd 1988) bio je Vučkovićev kolega i drugovao je sa njim i pre Aprilskog rata. Zajedno su radili u Narodnoj banci Kraljevine Jugoslavije a našli su se skupa i u zarobljeništvu. „Pre rata, moj otac radio je kao viši činovnik

Društvo

12.06.2021 u 21:00

Kada je pošta bila najbolja hrana

Na poziv čitaocima „Politike” da podele sećanja o svojim precima koji su bili zarobljenici Aprilskog rata odazvao se i gospodin Đorđe Mamula. On je dostavio priču o svom pradedi, kapetanu Dušanu Diniću, zatočeniku logora u Nirnbergu i Hamelburgu. „Dušan S. Dinić rođen je 1901. u Velikom Šiljegovcu nedaleko od Kruševca od oca Sretena i majke Zorke. Otac mu je bio učitelj, potom školski nadzornik i urednik ’Leskovačkog glasnika’. S njim se nesrećne 1915. povlači preko Albanije, tako da je Dušan još kao dečak okusio strahote rata. Iz Medove je januara 1916. transportovan u Francusku, gde je završio školovanje. Posle Prvog svetskog rata Dušan upisuje Vojnu akademiju. Kao oficir je službovao u Vranju, potom u Pirotu, gde je bio ađutant pešadije moravske divizijske oblasti, a početkom 1940.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dimitrije Bukvić