Недеља, 28.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Маријана Авакумовић

Економија

05.03.2018 у 21:50

Србија диже инвестициони рејтинг

За ову годину планирано је скоро 60 милијарди динара за раст плата и пензија и додатно повећање могуће је само ако за то буде простора, односно ако то буде дозвољавао раст БДП-а, рекао је јуче Душан Вујовић, министар финансија на „Копаоник бизнис форуму” и нагласио да се неће сагласити са додатним растом плата и пензија ако за то не буде простора. „У буџету за ову годину дозволили смо максимални могући простор за повећање плата и пензија, које су реалне макроекономске пројекције дозвољавале, што је око 1,5 одсто БДП-а. То не само да је рекорд за Србију већ и у свету”, објаснио је Вујовић и подсетио да је наша влада зацртала да плате не буду више од осам одсто БДП-а у јавном сектору, а да пензије не буду више од 11 одсто.

Економија

04.03.2018 у 10:00

Од идуће године е-инспекција

Tржишна, санитарна, гранична ветеринарска, инспекција рада и управна инспекција од јуна ће бити умрежене у јединствени информациони систем „е-Инспектор”. То ће омогућити инспекторима да се боље организују како се њихове посете не би преклапале и како би имали бољи учинак. Зоран Касаловић, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе, очекује да од средине следеће године све инспекције, којих укупно има 42, буду дигитализоване, односно повезане на ову платформу. – Реч је о софтверу који ће омогућити боље коришћење ресурса свих инспекција. То значи ефикасније планирање инспекцијских контрола, на бази анализе ризика, затим бољу организацију, како би се избегло преклапање инспекцијских посета, боље извештавање и учинковитију инспекцијско-судску праксу – објашњава

Економија

01.03.2018 у 08:40

Рођаци као изговор за неплаћање ПДВ-а

Предузеће, које послује дужи низ година у области саобраћаја и регистровано је у Београду, најчешће избегава да плати ПДВ на робу. Овај фото робот фирме која ради на црно направили су менаџери и руководиоци хиљаду фирми широм Србије. Они су у анкети рађеној за потребе публикације „Сива економија Србије у 2017”, као један од генератора сиве економије и стварања нелојалне конкуренције навели готовинско плаћање робе и услуга предузећа, иако су обвезници ПДВ-а. Таквих је било око седам одсто међу испитаницима, док су плаћања у готовини, која нису забележена у пословним књигама, достигла 11 процената.

Економија

26.02.2018 у 22:00

Женске плате треба да стигну мушке

Извршни директор нискобуџетне британске авио-компаније „Изиџет” Јохан Лундгрен самовољно је одлучио да умањи своју плату за 34.000 фунти како би његова месечна зарада била иста као и плата његове претходнице Керолин Мекол. На свом примеру хтео је да покаже да заступа идеју једнаких плата и једнаких могућности за жене и мушкарце, што се подудара са настојањима државе да се разлике у зарадама међу половима умање. Британска влада позвала је све јавне и приватне компаније и организације које запошљавају више од 250 радника да јој до априла доставе спискове зарада како би утврдила колике су разлике у просечним платама између жена и мушкараца. Према писању „Гардијана”, око 1.000 фирми то је већ учинило, али се очекује да платне листе приложи 9.000 компанија које запошљавају око 15 милиона

Економија

22.02.2018 у 22:00

Пут до легалног сезонца у Словачкој

Од огласа за посао на Фејсбуку до затвора – тако се пут у Словачку у октобру прошле године завршио за 23 српска држављанина. Разлог за њихово привођење били су лажни уговори о раду. Словачка полиција и Министарство спољних послова Србије саопштили су да су радили за јужнокорејску компанију „Шин хеунг пресижен Словакија” која доставља резервне делове „Самсунгу”, „Сонију” и „Тошиби”, а били су ангажовани преко словачке посредничке агенције „Макс”, која у Србији, према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – није регистрована. Да се овакве непријатности не би понављале и да би пре свега информисала све оне који би да раде у Словачкој амбасада те земље је сачинила упутство за српске држављане.

Економија

20.02.2018 у 22:00

Свако треће предузеће и сваки трећи радник у сивој зони

Обим сиве економије је нижи шест процената него пре пет година, али у Србији свако треће предузеће и сваки трећи радник и даље раде „на црно”. Ови подаци су представљени на националној конференцији Владе Србије и привреде „Излаз из сиве економије”. Дакле, нелегално пословање учествује са 14,9 одсто у бруто друштвеном производу, што указује да оно и даље оптерећује привреду. Исплата зарада „на руке” чини највећи део нелојалне конкуренције. Неформална запосленост, односно делимична или потпуна исплата зарада у готовини, чини знатно већи део сиве економије него непријављени пословни вишак, односно, профит. Од 100 динара сиве економије, приближно 62 динара чине непријављене плате запослених, а 38 динара непријављени профит, показују резултати истраживања о сивој економији у 2017.

Економија

20.02.2018 у 08:37

Поново актуелна српско-хрватска пруга

Обнова пруге Београд–Загреб могла би да почне 2019, после чега би време путовања између српске и хрватске престонице са садашњих седам сати требало да буде скраћено на четири часа, што је план још од пре Другог светског рата. Председници Србије и Хрватске, Александар Вучић и Колинда Грабар-Китаровић, недавно су у Загребу начели ту тему, а ресорна министарства су усагласила оквир за протокол о сарадњи на пројекту обнове пруге. Тај документ би требало да буде потписан у наредних месец дана, ако се хрватски министар задужен за саобраћај одазове позиву и дође у Београд, најавила је Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Планирано је да се Србија заједно са Хрватском пријави за европске фондове за обнову пруге. Пруга између два града дуга је 412

Тема недеље

17.02.2018 у 22:00

Ход по почетничким мукама

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Економија

13.02.2018 у 22:00

Треба ухватити корак са ЕУ

Eкономије западног Балкана – Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, БЈР Македонија, Црна Гора и Србија – имају недовољно развијене транспортне, енергетске и телекомуникационе мреже у односу на просек Европске уније (ЕУ), наведено је у анализи Међународног монетарног фонда. Тек када те државе унапреде инфраструктуру моћи ће да ухвате корак са западном Европом у погледу животног стандарда. Али одакле новац за то? Биће потребно веће финансирање и из домаћих и из страних извора. Боље планирање и реализација пројеката јавних инвестиција такође су неопходни, пише у извештају. ММФ је, како се додаје, идентификовао недостатак основне јавне инфраструктуре у региону као значајну препреку за бржи економски раст.

Економија

02.02.2018 у 08:55

Колико кошта коришћење природног добра

Привредници тренутно плаћају око 500 различитих накнада. Према неким рачуницама само 20 највећих непореских намета, међу којима су парафискалне дажбине али и оправдане накнаде и таксе – привреду коштају око 75 милијарди динара годишње. Ако се то зна јасно је због чега је ММФ инсистирао да прошле године буде усвојен закон о накнадама за коришћење јавних добара. Министар финансија је недавно обећао да ће то бити учињено до краја 2018. Закон који на једном месту пописује и прописује шта се све сматра јавним добром, како и колико се његово коришћење наплаћује, већ је написан и тренутно се налази на јавној расправи.

Претходна Следећа

Почетна / Маријана Авакумовић

28.06.2026 у 21:55

Жене у Енглеској и Велсу све чешће умиру од деменције

28.06.2026 у 21:53

Мали: На јучерашњем скупу 200.000 људи, већ сутра нови економски програм

28.06.2026 у 21:52

Шта стоји иза војног приближавања Украјине и Кувајта

28.06.2026 у 21:43

Баро: Следећи председник Француске мора да врати власт народу

28.06.2026 у 21:33

Зеленски: Украјина ће додељивати одликовање „Орден Европе”

28.06.2026 у 21:25

Селаковић: На Видовдан пред очима света демонстрирана тиранија над Србима