Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дарко Пејовић

Друштво

21.02.2021 у 21:15

Држава није забрањени град

Када је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја 2004. ступио на снагу, у стручним круговима у Европи оцењен је као један од најбољих те врсте у свету. Временом се показало да иза правне савршености постоје „фабричке грешке” које у знатној мери паралишу његову примену. Зато је почетком ове године формирана Радна група за израду нацрта измена и допуна овог закона, а према најавама из Министарства државне управе и локалне самоуправе, читав посао би требало да буде окончан до априла. „Могу да откријем да је већ после четири састанка радне групе усвојен наш предлог да повереник има овлашћење да изриче новчане казне одговорном лицу органа власти, установе или јавног предузећа које не пружи тражену информацију”, каже Милан Мариновић, повереник за информације од јавног

Друштво

14.02.2021 у 21:30

Послаћемо шалтере у историју

Људи, па ово ради – овако или слично, реаговао је добар део од готово 600.000 грађана Србије, који су у протеклих месец дана добили мејл или поруку на телефону с потписом „ваша Е-управа”. „Електронски систем организовања вакцинације против ковида 19 врхунац је нашег досадашњег рада. Уједно, то је и збир искустава које смо стекли у процесу дигитализације, нарочито током пандемије”, каже др Михаило Јовановић, директор владине Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, којом руководи од њеног оснивања 2017. године. Пандемија је убрзала остварење многих пројеката канцеларије, попут електронског пријављивања деце у вртиће, дигиталне пробе мале матуре и онлајн пријављивања пореза. Током минуле ковидне године које су ставке додате овом попису? Усредсредили смо се на

Друштво

24.01.2021 у 20:00

Војска је и оружана сила дипломатије

Обавезни војни рок је значајна институција модерне државе јер се на тај начин стварају обучени кадрови за попуну професионалне војске која мора да постоји и опстане у Републици Србији. Нужно је да имамо обучену и бројну резервну армију јер безбедносни изазови никада неће мимоићи простор на коме се налази наша земља, каже проф. др Радослав Гаћиновић, научни саветник у Институту за политичке студије у Београду. Саговорник „Политике” је аутор великог броја студија и монографија о безбедности и тероризму, као и капиталних издања „Млада Босна” и „Насиље над Србима у 20. веку”. Главни је уредник научног часописа „Политика националне безбедности”, чије су странице отворене за савремена промишљања о утицају политике на изградњу и функционисање система безбедности модерних држава. Недвосмислено

Друштво

27.12.2020 у 17:00

У Србији ће маске надживети корону

С надирањем вакцина из неколико праваца, постало је јасно да ће корона изгубити светски рат, али да је безусловна капитулација још далеко. У нашем „грађанском рату“ с аерозагађењем (који је почео много пре ковид-окупације) такође је јасно да су апсолутној власти енергетике угља године одбројане, али да ћемо до коначне победе још много јесени и зима удисати свакојаке штетне честице. На Међународној конференцији о климатским променама, одржаној 12. децембра, председник Вучић је истакао да ће Србија до 2050. постати нискоугљенично друштво. Мање ослањање на угаљ и нафтне деривате „побољшаће квалитет ваздуха и имати позитивни утицај на здравље људи“, поручио је председник Србије. Нова стратегија предочена је без ограда и временски је орочена, али далеко од тога да овдашњи еколошки

Друштво

22.12.2020 у 14:24

Рудник неће наудити ни води ни земљи

Наш план је да животни век рудника, у коме ће се експлоатисати руда литијума и бора светског квалитета, буде дужи од 50 година. Реч је о инвестицији вредној више од 1,5 милијарди долара. Биће то један од стубова будућности, с ниском емисијом угљен-диоксида, каже у интервјуу за наш лист Весна Продановић, генерална директорка фирме „Рио Сава експлорејшн” д. о. о. Београд, ћерке компаније „Рио Тинто” групе, чији су геолози пронашли лежиште литијума и бора „Јадар” код Лознице. Како је наглашено на састанку који је премијерка Ана Брнабић имала са челницима ове водеће међународне рударско-металске групације, пројекат „Јадар” је од изузетног значаја за Србију. Упоредо с очекивањима великих економских ефеката, у делу јавности расте и страх од могућих штетних утицаја овог

Друштво

21.12.2020 у 21:00

И кућни отпад је енергетски извор

Чему још могу да послуже месни и рибљи отпад, остаци кафе и искоришћено кухињско уље? Звучи као питање с неке од радионица за развијање дечје маште, а у ствари је озбиљан задатак над којим ће се надвити део европске научне заједнице. Истраживачки пројекат назван „WaysTUP!” одвијаће се под слоганом „Преображај комуналног биоотпада у корисне производе”. Овај подухват реализоваће „Биосенс”, светски познат институт из Новог Сада, у сарадњи са 25 партнера из Европе. Према речима Татјане Кнежевић из „Биосенсовог” центра за иновације и развој пословања, већ је завршена прва верзија каталога урбаног биоотпада, у којој су наведени и примери добре праксе у коришћењу онога што се доскора сматрало бескорисним смећем. „Оригиналним решењима у области управљања претежно баштенским и кухињским

Друштво

30.11.2020 у 08:51

Ходољубља „Политикиног” човекољупца Зуке Џумхура

Иво Андрић га је окарактерисао као уметника „живог духа и богатог срца”, који „уме у две бразде да оре” – у литералној и ликовној. Књижевни и филмски критичар Милан Влајчић га сматра једном од најзначајнијих и најслојевитијих стваралачких личности у југословенској култури друге половине прошлог столећа. За редитеља Мирзу Идризовића, он је божански даровити мудрац, у коме су се сретно сусрели исток, запад, север и југ. Чега год би се дотакао, постајало је уметност, записао је о њему Момо Капор. Зулфикар Зуко Џумхур (1920‒1989), био је новинар, сликар, карикатуриста, илустратор, књижевник, сценариста, сценограф, костимограф... Центар његовог стваралачког универзума био је лист „Политика”, у којој је објављивао путописе и карикатуре, готово четири деценије. Џумхуров опус чини готово

Друштво

02.11.2020 у 21:00

Задужбина за здравље и просвећење народа

У кафане није залазио, нити је знао за доколицу. У његовом дому се живело без претераног луксуза. Био је велики радник скромних животних прохтева. Његово животно гесло било је: „Ради и штеди, штеди и ради.” „Стицао је трудољубиво свој иметак, да би га после смрти ставио у службу опште користи”, рекао је о Николи Спасићу патријарх Варнава 15. септембра 1935. на церемонији освећења Градске болнице на Звездари. Модерна престоничка кућа јавног здравља, која постоји и данас, подигнута је по тестаменталној жељи овог велетрговца и добротвора. Никола Спасић је сву имовину завештао свом народу, а вредност задужбине у новцу и некретнинама била је готово једнака – Нобеловој. Човек који је стекао све то богатство рођен је на данашњи дан 2. новембра 1838. у Београду. Као мајстор

Друштво

25.10.2020 у 22:00

Инжењери с „икс фактором”

Свако ко ових дана дође на Машински факултет УБ, може да види како изгледа нова академска реалност. Да не буде забуне – није реч о маскама, мерењу телесне температуре на улазу и дезинфекционим средствима на сваком кораку. Нова реалност је оличена у Студентском центру изврсности (СЦИ), недавно отвореном у склопу обележавања 72. рођендана факултета. Реновирани простор површине 500 квадрата заједнички је штаб пет иновативних студентских тимова – у области моторних возила, бродоградње, ваздухопловства, роботике и биомедицинског инжењерства. Осим функционалних кабинета, на располагању им је сала за пројекције и кафе-клуб за опуштање и размену идеја, без чега нема креативног процеса. А креативност је нова реалност тржишта рада, које све мање мари за дипломце форматиране у троуглу

Друштво

18.10.2020 у 14:00

Трговац који је обогатио свој народ

Oни су целог свог века текли и чували да оставе спомен свом народу – исписано је на надгробном споменику Илије Милосављевића Коларца и његове супруге Синђелије. Овакав епитаф уклесан је по тестаментарној жељи великог српског добротвора који је преминуо на данашњи дан (по старом календару, 6. октобра) 1878. године. Бесмртност његовог имена чува задужбина, Коларчев народни универзитет, која је почела с радом 19. октобра 1932. Илија Милосављевић, један од најбогатијих Срба 19. века, у животу је имао једну страст – трговину, једну љубав – супругу Синђелију, и једну мисију – просветно уздизање свог народа. Рођен је 1800. године у селу Колари, десетак километара од Смедерева, одакле и надимак по коме ће га историја упамтити. Ту је изучио основну школу, што ће му бити и једино формално

Претходна Следећа

Почетна / Дарко Пејовић

19.06.2026 у 16:04

Земљотрес погодио Грчку

19.06.2026 у 16:01

Лавров: САД би могле да промене приступ решавању украјинске кризе

19.06.2026 у 16:00

Селаковић: Подвала о „звучном топу” имала је циљ да делегитимише власт

19.06.2026 у 15:57

Ухапшен бивши председник ФС Северне Македоније због проневере

19.06.2026 у 15:53

Брнабић: Морали су да представе Вучића као монструма јер су људи веровали његовим делима

19.06.2026 у 15:52

Шуљок: Нико у Мађарској убудуће не може бити премијер дуже од два мандата