Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александар Апостоловски

Друштво

11.10.2016 у 16:15

Осма офанзива на прво пиво

Ко зна која је то била година, али како ово није тема о куцкању господина Алцхајмера на моја врата, мислим да сам се са Сузаном Манчић и Јеленом Тинском заглавио у лифту 1982. године. Тада нисам слао захвалнице Богу што ме благословио и заробио у тесној кабини са тада две најлепше плавуше бивше Југе. О укусима се не расправља, нарочито када сећања навиру из доба пубертета. Са Свевишњим сам нешто касније потписао уговор о раду. Наиме, крстио сам се по завршетку гимназије. Какво је то било сјајно време без мобилних телефона и осталих бежичних апарата, те Сузана и Јелена нису имале други начин да позову помоћ, осим да урлају, што је мене уверило да некаква виша сила мора да постоји, иако је формално била забрањена, као опијум за народ. Јер, када су плавуше промукле а помоћи ниоткуда,

Уводник

07.10.2016 у 22:00

Фрањо и Рамиз

Ко то каже, ко то лаже, да Хрвати и Албанци не говоре и не разумеју српски? Чак и компликоване речи, попут речи „врба”, изговарају без грешке. И хорски је понављају, као да су на терапији код логопеда. Кад уметну и Србе, слушамо масовно такмичење у понављању брзалица националне мржње. Такве сцене у Скадру, на квалификационој фудбалској утакмици између Косова и Хрватске за Светско првенство у Русији, скарадни су перформанс нетрпељивости према Србима који не познаје границе. Хрватски и албански навијачи изгледају савршено складно, кад их Срби поново уједињују. То савезништво, обогаћено усташким покличем „За дом спремни” и „Убиј Србина” претворило се у фолклорну представу шаховничара са кечићима на главама која одсликава апсурдност међунационалних односа на просторима бивше

Друштво

04.10.2016 у 21:00

Први аустријски војник Службе сећања на Балкану

Када су у Аустријској служби сећања чули да Владимир Влајић (26) одлази на годину дана у Србију, питали су га да ли бих хтео да им се прикључи и помогне у освајању прве „коте” Службе сећања на Балкану. За Владимира, Аустријанца српског порекла, био је то идеални позив за „регрутацију”. Пружила му се прилика да избегне обавезно служење војске. Могао је, такође, да помогне првом подизању заставе Аустријске службе сећања на Балкану, која представља алтернативу за служење војног рока. Његовим путем кренуће и Аустријанци српског порекла који би радо избегли служење војног рока под оружјем. Уместо тога, они би на 10 до 12 месеци војевали у Служби сећања у Савезу јеврејских општина Србије, испуњавајући дужност према домовини. – Научиће много тога о јеврејском народу у Србији и помоћи ће у

Колумна недеље

01.10.2016 у 22:00

Деда и Вук

Пробијајући се кроз несношљиве гужве на њујоршким авенијама, где полицајци пропуштају кадилаке са затамњеним стаклима, у којима дипломате хитају ка Ист Риверу, праћене сочним псовкама нервозних таксиста, од јамајканских вуду клетви до румунског лелекања, Вук Јеремић се спрема за велики покерашки обрачун. У централи светске моћи српски каубој ће морати да одигра партију живота, јер шести круг избора за генералног секретара Уједињених нација неће бити филигрански, заверенички перформанс велике петорке Савета безбедности. Биће то салунска, жестока картарошка игра са два штиха: црвеним картицама великих сила, које значе избацивање са стола. Или, у крајњем случају, давање вета. Други штих су беле картице несталних чланица, које значе пролаз у наредни круг. Партија је заказана за среду и Вук

Друштво

25.09.2016 у 10:00

Добровољачки јуриш на уговор с војском

Некада је требала веза да се регрут ослободе војске. Сада се тражи место више у касарнама. Као да се служи у Будви, усред сезоне. И као да се сунцобрани и лежаљке деле џабе. Све што сам старији, када се сетим ЈНА, то сам склонији да затражим да се декретом успостави обавеза да дечаци који су тек почели да се брију, осете шта значи јутарња фискултура и рибање подних плочица четкицом за зубе. Чудо једно шта војничка носталгија може да учини. Мушкарце из региона ништа тако не зближава као разговор о Војсци, што обавезно излуђује њихове жене. Ове млађе повезује то, на којим су фронтовима пуцали једни на друге. Нас старије, повезују успомене на свеже окречене касарне, „гуштере” који скупљају лишће и препуне спаваонице, са креветима на спрат. Повезују нас сећања како смо заједно

Уводник

23.09.2016 у 22:00

Веља и Меда

По старом српском обичају, Вељко Беливук и Дарко Ристић су најпре изљубили Божу Кумбуровића, а потом су га шутирали ногом у главу. Користили су и песнице, кад су се заморили од шутирања. Кад је Божа пао на земљу, Веља и Меда – како им нежно тепају хулигани на трибинама Партизана – наставили су да немилосрдно ударају немоћног човека. Било је заиста мучно гледати на Jутјубу те снимке иживљавања над чланом обезбеђења ФК Партизан. Срећа да је Божа устао, тетурајући се у једном комаду. Двојица набилдованих хулигана знали су да их снимају камере са видео-надзора испред стадиона у Хумској улици, али су све време перверзно уживали у морбидном ријалитију. Вероватно да је пола Србије гледало тај масакр над човеком који немоћно лежи на земљи. Силеџије, већ раније оптужени и кажњавани

Друштво

18.09.2016 у 12:00

Повратак тегет кецеља у ђачку будућност

– Шта ми вреди да се скоцкам, ако преко морам да носим ђачку кецељу – чуо сам ових дана једну четрнаестогодишњакињу. Са другарицама је коментарисала изјаву министра просвете Младена Шарчевића да би ђачке униформе требало вратити у основне и средње школе. А мени је због те идеје министар постао симпатичан. Ми смо некада те тегет јакне звали ђачке блузе и сећам се да смо се здушно борили против тог симбола једнообразности и униформисаности. Тада нисмо схватали шта доносе транзициона правила, већ смо ка демократији хитали разнобојно одевени, сматрајући да је и богатство дизајнерских разлика истовремено и богатство новог доба ка коме хрлимо. Људски је грешити. У то време сам, рецимо, негодовао против директорке моје Прве економске школе, која је тик уз „Политику”. Звали смо је Шипка,

Уводник

14.09.2016 у 22:00

Данак у еврима

Да ли у Бриселу заиста мисле да Срби пливају у новцу, па кад размишљају да путују у ЕУ, треба да за то задовољство, осим путне карте, плаћају и харач? Некада је порез за гледање у бриселско Сунце био – виза. Сутра то може бити – такса. Узгред, то је крајње негативна реч која асоцира на бирократску хидру која гута, како би рекао друг Ненад Чанак, наше новце! Чини се да Европа заиста размишља да уведе нови намет за оне државе које нису чланице ЕУ, али су у безвизном режиму. То не делује као добронамеран потез који ће појачати еворентузијазам код Срба. Напротив, евентуална такса од 13 или 50 евра за грађане који желе да путују у ЕУ, како се за сад спекулише по медијима, не само да ће додатно храбрити евроскептике, већ ће нас подсетити да, како се год понашали, морамо да плаћамо данак

Колумна недеље

10.09.2016 у 22:00

Шумадијски блуз: не још, значи – да

Ако Ивица Дачић хитно реагује на самоувереност Томислава Николића да ће освојити још један председнички мандат и ако истакне да је још рано говорити о избору за новог станара на Андрићевом венцу, то је онда сигуран знак да се кампања увелико захуктава. Чим Ивица каже да је рано говорити о томе, а он се самокандидовао пре готово годину дана, нема дилеме да је то потврда да су почетком овог септембра зазвонила два звона. Једно за полазак деце у школу. И друго за полазак у председничку кампању. У политичким кулоарима се одавно праве комбинаторике, наручују истраживања, решава једначина која, заправо, има само једну непознату: да ли ће се Александар Вучић ипак кандидовати, како то већ сумња Воја Шешељ који је, наравно, попут Ивице, осетио потребу да с нешто више разорне реторичке

Друштво

09.09.2016 у 09:00

Ктиторска улазница за небеску Србију

Ако Александар Вучић заиста постави Братислава Гашића за шефа тајне службе, онда лик бившег министра одбране на фресци, тик уз Светог Јована Крститеља то није због ктитортсва породице Гашић, већ свести о томе да ће једном од најповерљивијих премијерових људи, само најближи сарадници Свевишњег бити од помоћи. Отуда чуди ехо незадовољства појединих Крушевљана који су још благо речено, затечени од када су на зиду са десне стране од врата угледали осликане ликове Бате Гашића и његовог брата Бобана. Ко год се тада прекрстио од чуда, и огрешио се о већ грешног Гашића, јер је у црквеној традицији да се ктитори храмова осликавају на фрескама, правећи вечно друштво свецима. Тако је било још од Немањића, али у то давно доба живописање богатих донатора средњевековне Србије није изазивало

Претходна Следећа

Почетна / Александар Апостоловски

16.06.2026 у 14:10

У Бундестагу упозоравају: Приступање Украјине ЕУ било би прескупо за Немачку

16.06.2026 у 14:09

Алек Питерс није више кошаркаш Олимпијакоса

16.06.2026 у 14:07

Станковић: Други дан завршног испита протекао у најбољем реду

16.06.2026 у 14:01

Вучевић: Грухоњићеви ставови о српском друштву нису изненађење

16.06.2026 у 14:00

Србија и Малезија отварају ново поглавље сарадње у привреди и образовању

16.06.2026 у 13:58

Антић: У наредних десет дана отварамо деоницу Моравског коридора од Чачка до Краљева