Среда, 01.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.71	117.36
	102.53	103.15	102.84
	126.73	127.49	127.11

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Катарина Ђорђевић

Друштво

03.10.2018 у 20:30

За родитељство данас нису потребни ни брак ни партнер

Данас свако може да има дете и за то му не треба ни брак ни партнер. Свако може бити родитељ и без породице. Иако су то огромне промене, које веома тешко могу да прихвате и одрасли људи, од деце очекујемо да се брзо и лако адаптирају на нову породичну реалност, каже др Димитрис Анагностопулос, професор дечје психијатрије на атинском универзитету и изабрани председник Европске асоцијације за дечју и адолесцентну психијатрију (ЕСЦАП). Професор Анагностопулос недавно је боравио у Београду, где је руководио састанком борда ЕСЦАП-а, а у разговору за „Политику” говори о изазовима савременог родитељства и порасту психичких проблема у популацији деце и адолесцената. Никада није било више књига о популарној психологији, а ни веће дилеме за родитеље како би требало да одгајају децу. Многи су у

Друштво

30.09.2018 у 10:05

Здравствени проблеми и верски разлози мењају дечји јеловник

Захваљујући новом правилнику о исхрани деце у вртићима, који су заједно креирали Министарство здравља и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, деца чије здравствено стање захтева специфичну исхрану имаће посебан и индивидуализован јеловник. Наиме, предшколска установа коју дете похађа има обавезу да обезбеди исхрану на основу потврде специјалисте одређене гране медицине. На основу препорука лекара, нутрициониста креира јеловнике, односно искључује и замењује одређене намирнице из исхране детета уколико је реч о алергијама на неку намирницу или више њих, или прилагођава исхрану деци која имају друге здравствене проблеме, као што је

Друштво

28.09.2018 у 20:00

Око 6.000 деце у Србији одузето од родитеља

Тренутно је више од 6.000 деце измештено је из својих породица и детињство проводи у институцијама социјалне заштите или у хранитељским породицама. Како у разговору за наш лист истиче Саша Стефановић, директор Мреже организација за децу Србија, одузимању деце од родитеља најчешће претходи злостављање или занемаривање малишана, насиље у породици, болест или смрт родитеља, одлазак родитеља на издржавање законске казне или екстремно сиромаштво породице. – Најчешће је реч о комбинацији ових фактора – сиромаштву комбинованом са занемаривањем или болести зависности која узрокује насиље у породици. Међутим, оно што је заједничко највећем броју случајева јесте да нешто што је замишљено да буде привремено уточиште детета, као што је дом или хранитељска породица, заправо постаје трајна адреса

Друштво

25.09.2018 у 13:11

Вређања и батине нису „дечја посла”

Добра вест је да је после вишемесечног злостављања које је над њим чинило неколико дечака из разреда и претњи да ће дићи руку на себе, ученик седмог разреда земунске Основне школе „Раде Кончар” премештен у друго одељење. И док његова мајка изражава наду да ће након промене колектива престати малтретирање дечака, у Министарству просвете истичу да је у току инспекцијски надзор којим треба да буде утврђено како је школско насиље ескалирало до самоубилачког вапаја дечака

Друштво

22.09.2018 у 11:40

Српски знаковни језик могуће је научити само од родитеља

Матерњи језик око 70.000 људи у Србији спада у групу језика мањинских заједница, али се не учи ни у једној школи нити на факултету, већ углавном од родитеља. Српски знаковни језик, који користе глуве и наглуве особе, још 2015. године добио је и закон који уређује његову употребу. Ипак, од тада до данас положај глувих и наглувих особа није се много променио, па и даље не постоји формално образовање за професију тумача знаковног језика. Како за „Политику” каже Михајло Гордић из Градске организације глувих Београда, тумачи су углавном деца глувих родитеља, наставници у школама за глуву децу и особе које су професионално везане за заједницу глувих. То не значи да оне не познају добро знаковни језик, већ да им је потребно додатно образовање када је реч о техникама превођења, истиче Михајло

Друштво

15.09.2018 у 22:00

Како су професори медицине „саботирали” Мошу Пијаде

Када је Моша Пијаде 1953. године одржао свој револуционарни говор, у коме је предложио да сви млади у Југославији треба да упишу факултете које желе, а да селекцију треба вршити на испитима, Медицински факултет у Београду уписало је више од 1.300 бруцоша. Тада је један професор, познат по својој строгоћи, обећао да ће медицину ослободити „најезде варвара”. Речено – учињено. Свега двадесет студената из те генерације успело је да заврши медицину у року, а Хипократову заклетву полагало је само 535 студената. Нико од академаца није имао просек десет. Да су професори имали добре процене ко треба да носи бели мантил говори и податак да је једна студенткиња из ове генерације постала члан САНУ, тринаесторо њих завршило је у Академији медицинских наука, један је постао члан Српске краљевске

Друштво

13.09.2018 у 18:30

Закон о подршци породицама са децом пред Уставним судом

За разлику од осталих породиља, које накнаду за породиљско одсуство и одсуство за негу детета имају са најмање 18 месеци осигурања, законодавац од пољопривредница захтева претходно двогодишње осигурање. Због тога је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић поднела Уставном суду Србије предлог за оцену уставности и законитости неколико одредаба Закона о финансијској подршци породици са децом. У Предлогу за оцену уставности, између осталог, наводи се и да су жене са вишим примањима неоправдано стављене у неједнак положај у односу на жене које су до отпочињања породиљског одсуства остваривале нижа примања, тако што им се накнада зараде исплаћује у мањим износима од висине примања на коју су плаћале порезе и доприносе. Поред тога, у предлогу поднетом Уставном суду указано је и на неједнак положај родитеља деце која су рођена пре ступања овог закона на снагу, који и даље примају родитељски додатак по „старом”.

Друштво

11.09.2018 у 11:22

Почела Недеља поноса, шетња у недељу

Парада поноса, која окупља представнике геј лезбијске, бисексуалне и транссексуалне оријентације, биће одржана у недељу 16. септембра под слоганом „Реци да”. Окупљање учесника почиње у подне на Тргу Славија, док је почетак шетње планиран за 14 часова. Поворка ће се кретати улицом Краља Милана, Коларчевом, Тргом републике и Васином, а шетња ће бити завршена великом журком на Студентском тргу, која почиње у 16 часова и која ће бити отворена за јавност. Организатори ове манифестације истичу да ће прајду и ове године присуствовати премијерка Србије Ана Брнабић, а присуство осталих министара Владе Србије биће потврђено наредних дана. Кума овогодишње Параде поноса биће новинарка Сузана Трнинић. Иначе, у Београду је јуче почела Недеља поноса која ће трајати до недеље, а током

Друштво

02.09.2018 у 22:00

Странац сваки 250. грађанин Србије

Након десет година живота у престоници Рускиња Ана Кононенко за себе с поносом каже да је Београђанка. У главни град Србије дошла је 2008. године, када је њен супруг као експерт за антикризни менаџмент добио посао у једној међународној фирми у Београду. У почетку је имала пуне руке посла око својих малишана, који су тек изашли из пелена и учили да ходају и причају, а када су дечаци пошли у вртић, Ана је схватила да јој недостаје посао психолога и психотерапеута. Одлучила је да отвори психолошки студио у коме она и њене колеге раде на развоју моторике, креативности и емотивне интелигенције код деце и тинејџера уз помоћ – терапије песком.

Тема недеље

01.09.2018 у 22:53

Од звезда до блата за 24 сата

Упркос увреженом мишљењу да иза сваког успешног мушкарца стоји жена, Срби сматрају да је за неуспех сваког успешног мушкарца крива женаКада је Ненад Стекић, легендарни српски скакач удаљ, на предолимпијском митингу у Монтреалу 1975. године скоком од 8,45 метара померио границе људске моћи, проглашен је за националног хероја и најбољег спортисту Југославије. Новинари су чак мерили аутобусе ГСП-а и тврдили да је његов скок у Монтреалу био дужи. Нација је с нестрпљењем чекала Олимпијске игре у Канади 1986. године да Стекић потврди свој статус атлетске иконе и донесе кући златну медаљу. Међутим, националном хероју срећа је окренула леђа и на олимпијади није скочио осам метара. Преко ноћи, са звезда је бачен у блато, а новине које су га до јуче називале полубогом и уздизале до Олимпа,

Претходна Следећа

Почетна / Катарина Ђорђевић

01.07.2026 у 09:44

На Новој С критике због пропалог скупа у Краљеву

01.07.2026 у 09:36

Захарова оптужила Пољску за дволичност: „Нацизам против Русије им није сметао”

01.07.2026 у 09:30

Вучић: Рејтинг СНС-а у великом расту, избори ће показати подршку грађана

01.07.2026 у 09:25

Око 10.000 грађана Чукарице поднело захтев за „Чукаричку картицу”

01.07.2026 у 09:23

Немачка полиција страхује од могућег атентата на политичаре АфД-а

01.07.2026 у 09:23

Трамп разматрао опције за повратак рату са Ираном