Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.53	103.15	102.84
126.73	127.49	127.11

Društvo

03.10.2018 u 20:30

Za roditeljstvo danas nisu potrebni ni brak ni partner

Danas svako može da ima dete i za to mu ne treba ni brak ni partner. Svako može biti roditelj i bez porodice. Iako su to ogromne promene, koje veoma teško mogu da prihvate i odrasli ljudi, od dece očekujemo da se brzo i lako adaptiraju na novu porodičnu realnost, kaže dr Dimitris Anagnostopulos, profesor dečje psihijatrije na atinskom univerzitetu i izabrani predsednik Evropske asocijacije za dečju i adolescentnu psihijatriju (ESCAP). Profesor Anagnostopulos nedavno je boravio u Beogradu, gde je rukovodio sastankom borda ESCAP-a, a u razgovoru za „Politiku” govori o izazovima savremenog roditeljstva i porastu psihičkih problema u populaciji dece i adolescenata. Nikada nije bilo više knjiga o popularnoj psihologiji, a ni veće dileme za roditelje kako bi trebalo da odgajaju decu. Mnogi

Društvo

30.09.2018 u 10:05

Zdravstveni problemi i verski razlozi menjaju dečji jelovnik

Zahvaljujući novom pravilniku o ishrani dece u vrtićima, koji su zajedno kreirali Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, deca čije zdravstveno stanje zahteva specifičnu ishranu imaće poseban i individualizovan jelovnik. Naime, predškolska ustanova koju dete pohađa ima obavezu da obezbedi ishranu na osnovu potvrde specijaliste određene grane medicine. Na osnovu preporuka lekara, nutricionista kreira jelovnike, odnosno isključuje i zamenjuje određene namirnice iz ishrane deteta ukoliko je reč o alergijama na neku namirnicu ili više njih, ili prilagođava ishranu deci koja imaju druge zdravstvene probleme, kao

Društvo

28.09.2018 u 20:00

Oko 6.000 dece u Srbiji oduzeto od roditelja

Trenutno je više od 6.000 dece izmešteno je iz svojih porodica i detinjstvo provodi u institucijama socijalne zaštite ili u hraniteljskim porodicama. Kako u razgovoru za naš list ističe Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbija, oduzimanju dece od roditelja najčešće prethodi zlostavljanje ili zanemarivanje mališana, nasilje u porodici, bolest ili smrt roditelja, odlazak roditelja na izdržavanje zakonske kazne ili ekstremno siromaštvo porodice. – Najčešće je reč o kombinaciji ovih faktora – siromaštvu kombinovanom sa zanemarivanjem ili bolesti zavisnosti koja uzrokuje nasilje u porodici. Međutim, ono što je zajedničko najvećem broju slučajeva jeste da nešto što je zamišljeno da bude privremeno utočište deteta, kao što je dom ili hraniteljska porodica, zapravo postaje trajna adresa

Društvo

25.09.2018 u 13:11

Vređanja i batine nisu „dečja posla”

Dobra vest je da je posle višemesečnog zlostavljanja koje je nad njim činilo nekoliko dečaka iz razreda i pretnji da će dići ruku na sebe, učenik sedmog razreda zemunske Osnovne škole „Rade Končar” premešten u drugo odeljenje. I dok njegova majka izražava nadu da će nakon promene kolektiva prestati maltretiranje dečaka, u Ministarstvu prosvete ističu da je u toku inspekcijski nadzor kojim treba da bude utvrđeno kako je školsko nasilje eskaliralo do samoubilačkog vapaja dečaka

Društvo

22.09.2018 u 11:40

Srpski znakovni jezik moguće je naučiti samo od roditelja

Maternji jezik oko 70.000 ljudi u Srbiji spada u grupu jezika manjinskih zajednica, ali se ne uči ni u jednoj školi niti na fakultetu, već uglavnom od roditelja. Srpski znakovni jezik, koji koriste gluve i nagluve osobe, još 2015. godine dobio je i zakon koji uređuje njegovu upotrebu. Ipak, od tada do danas položaj gluvih i nagluvih osoba nije se mnogo promenio, pa i dalje ne postoji formalno obrazovanje za profesiju tumača znakovnog jezika. Kako za „Politiku” kaže Mihajlo Gordić iz Gradske organizacije gluvih Beograda, tumači su uglavnom deca gluvih roditelja, nastavnici u školama za gluvu decu i osobe koje su profesionalno vezane za zajednicu gluvih. To ne znači da one ne poznaju dobro znakovni jezik, već da im je potrebno dodatno obrazovanje kada je reč o tehnikama prevođenja, ističe Mihajlo

Društvo

15.09.2018 u 22:00

Kako su profesori medicine „sabotirali” Mošu Pijade

Kada je Moša Pijade 1953. godine održao svoj revolucionarni govor, u kome je predložio da svi mladi u Jugoslaviji treba da upišu fakultete koje žele, a da selekciju treba vršiti na ispitima, Medicinski fakultet u Beogradu upisalo je više od 1.300 brucoša. Tada je jedan profesor, poznat po svojoj strogoći, obećao da će medicinu osloboditi „najezde varvara”. Rečeno – učinjeno. Svega dvadeset studenata iz te generacije uspelo je da završi medicinu u roku, a Hipokratovu zakletvu polagalo je samo 535 studenata. Niko od akademaca nije imao prosek deset. Da su profesori imali dobre procene ko treba da nosi beli mantil govori i podatak da je jedna studentkinja iz ove generacije postala član SANU, trinaestoro njih završilo je u Akademiji medicinskih nauka, jedan je postao član Srpske kraljevske

Društvo

13.09.2018 u 18:30

Zakon o podršci porodicama sa decom pred Ustavnim sudom

Za razliku od ostalih porodilja, koje naknadu za porodiljsko odsustvo i odsustvo za negu deteta imaju sa najmanje 18 meseci osiguranja, zakonodavac od poljoprivrednica zahteva prethodno dvogodišnje osiguranje. Zbog toga je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković podnela Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti nekoliko odredaba Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. U Predlogu za ocenu ustavnosti, između ostalog, navodi se i da su žene sa višim primanjima neopravdano stavljene u nejednak položaj u odnosu na žene koje su do otpočinjanja porodiljskog odsustva ostvarivale niža primanja, tako što im se naknada zarade isplaćuje u manjim iznosima od visine primanja na koju su plaćale poreze i doprinose. Pored toga, u predlogu podnetom Ustavnom sudu ukazano je i na nejednak položaj roditelja dece koja su rođena pre stupanja ovog zakona na snagu, koji i dalje primaju roditeljski dodatak po „starom”.

Društvo

11.09.2018 u 11:22

Počela Nedelja ponosa, šetnja u nedelju

Parada ponosa, koja okuplja predstavnike gej lezbijske, biseksualne i transseksualne orijentacije, biće održana u nedelju 16. septembra pod sloganom „Reci da”. Okupljanje učesnika počinje u podne na Trgu Slavija, dok je početak šetnje planiran za 14 časova. Povorka će se kretati ulicom Kralja Milana, Kolarčevom, Trgom republike i Vasinom, a šetnja će biti završena velikom žurkom na Studentskom trgu, koja počinje u 16 časova i koja će biti otvorena za javnost. Organizatori ove manifestacije ističu da će prajdu i ove godine prisustvovati premijerka Srbije Ana Brnabić, a prisustvo ostalih ministara Vlade Srbije biće potvrđeno narednih dana. Kuma ovogodišnje Parade ponosa biće novinarka Suzana Trninić. Inače, u Beogradu je juče počela Nedelja ponosa koja će trajati do nedelje, a tokom

Društvo

02.09.2018 u 22:00

Stranac svaki 250. građanin Srbije

Nakon deset godina života u prestonici Ruskinja Ana Kononenko za sebe s ponosom kaže da je Beograđanka. U glavni grad Srbije došla je 2008. godine, kada je njen suprug kao ekspert za antikrizni menadžment dobio posao u jednoj međunarodnoj firmi u Beogradu. U početku je imala pune ruke posla oko svojih mališana, koji su tek izašli iz pelena i učili da hodaju i pričaju, a kada su dečaci pošli u vrtić, Ana je shvatila da joj nedostaje posao psihologa i psihoterapeuta. Odlučila je da otvori psihološki studio u kome ona i njene kolege rade na razvoju motorike, kreativnosti i emotivne inteligencije kod dece i tinejdžera uz pomoć – terapije peskom.

Tema nedelje

01.09.2018 u 22:53

Od zvezda do blata za 24 sata

Uprkos uvreženom mišljenju da iza svakog uspešnog muškarca stoji žena, Srbi smatraju da je za neuspeh svakog uspešnog muškarca kriva ženaKada je Nenad Stekić, legendarni srpski skakač udalj, na predolimpijskom mitingu u Montrealu 1975. godine skokom od 8,45 metara pomerio granice ljudske moći, proglašen je za nacionalnog heroja i najboljeg sportistu Jugoslavije. Novinari su čak merili autobuse GSP-a i tvrdili da je njegov skok u Montrealu bio duži. Nacija je s nestrpljenjem čekala Olimpijske igre u Kanadi 1986. godine da Stekić potvrdi svoj status atletske ikone i donese kući zlatnu medalju. Međutim, nacionalnom heroju sreća je okrenula leđa i na olimpijadi nije skočio osam metara. Preko noći, sa zvezda je bačen u blato, a novine koje su ga do juče nazivale polubogom i uzdizale do Olimpa,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević