Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Александра Петровић

Друштво
11.01.2018 у 22:00
Свођење животних рачуна Лазе Костића
Једни хоће да ме замонаше, а други да ме жене, написао је Лаза Костић у манастиру Крушедол, пре него што се, ипак, оженио Јулком Паланачки и настанио у Сомбору, али у кући није могао мирно да пише и преводи због сталних приговарања своје таште, па се убрзо вратио у манастир. „Рано је јутро. Свак за својим послом. Већ је и мој стари браца Лаза прелистао пошту где се завукао у своју одају, гдје од јутра до мрака преводи римске Пандекте, а помало и свог старог љубимца Шекспира. Велики постови посте се најстроже... Настојатељ (Змејановић) предњачи у томе као и у свачем... Ни за браца-Лазу нема изузетака; пости он са братством сваки пост, па богме и онај најстрожији страсне недеље о самом хлебу и води, затијем се и причести...
Хроника
10.01.2018 у 22:00
Волонтери у судовима биће плаћени
Министарство правде расписало је конкурс за 160 приправника, али је поред тога, како „Политика” сазнаје, успело да омогући да волонтери у судовима и тужилаштвима ипак буду плаћени за свој рад. – Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања прихватило је иницијативу Министарства правде да се први пут одређеном броју волонтера приправника у судовима и тужилаштвима у 2018. години омогући остваривање одговарајуће накнаде, кроз програм Националне службе за запошљавање – речено је за „Политику” у Министарству правде.
Друштво
10.01.2018 у 22:00
Костићеве стваралачке године у манастиру Крушедол
Пред бројним животним поразима и разочарањима Лаза Костић изабрао је повлачење, бег међу дебеле манастирске зидине, које су му пружале духовни мир и штитиле га од овоземаљских изазова. У манастиру Крушедол на Фрушкој гори песник је боравио пуне четири године, али је после женидбе Јулијаном Паланачки (1895), због тешких несугласица са њеном мајком, био приморан да напусти тек стечени дом у Сомбору и да још читаву годину проведе у манастиру. Стална сељакања свела су његову приручну библиотеку само на најнеопходније књиге, што је било недовољно за озбиљан преводилачки посао коме је тада приступио. To је био утолико већи проблем јер је његов превод обимног уџбеника римског права „Пандекте” настајао углавном док је боравио у Крушедолу (задужбини Бранковића, последњих српских деспота у
Друштво
09.01.2018 у 22:00
Право није трпело Лазин поетски језик
Лаза Костић је покушао да створи сасвим нову правничку терминологију преводећи чувени уџбеник римског права „Пантекта” с немачког језика на хрватскосрпски. Као што је у песмама тежио да буде јединствен, желео је да такав буде и у свом преводилачко-правничком опусу, трудећи се да надмаши чак и Валтазара Богишића, писца Општег имовинског законика за Књажевину Црну Гору. Комбиновао је Богишићеве правне термине и своју поетику са живим народним говором и старинским језиком, па је направио превод који је наишао на жестоке критике. – Такав је Лаза Костић био не само док се бавио филозофијом и естетиком већ пишући и песме, драме и друга књижевна дела, а поготово када је креирао нови песнички језик и желео да створи чак сасвим нову правничку терминологију – каже др Жика Бујуклић.
Друштво
08.01.2018 у 22:00
Костић преводио „Пандекте” за Свеучилиште у Загребу
Када је Лаза Костић криомице напустио Цетиње, остао је без богате дворске синекуре књаза Николе, са већ одавно потрошеним наслеђем и без свог дома, јер од веридбе са Јулком Паланачки није било ништа, па је после пропале професуре на Великој школи ухлебљење покушао да нађе на другој страни – на Свеучилишту Фрање Јосифа I у Загребу. То је наставак приче о Лази Костићу као правнику, коју за „Политику” ексклузивно истражује професор др Жика Бујуклић, са Правног факултета у Београду...
Друштво
07.01.2018 у 22:00
Разочарање Лазе Костића
„Ја ћу све учинити, да нађем себи станка ван Србије и, разумије се, ван Црне Горе. Требало је да доживим 50 година, па да једва разумијем, да за лично напредовање у тијем нашијем ’државама’ требају сасвим друге врсте ’врлина’ него што су у мене.” Ово је велики српски песник Лазар Костић написао у Бечу, јуна 1891. године, у писму Валтазару Богишићу, бечком доктору права који је тада већ написао Општи имовински законик за књажевину Црну Гору и који ће две године касније бити министар правде Црне Горе. Костић је био разочаран због тога што као пештански доктор права није био примљен за професора римског права на Великој школи у Београду, претечи данашњег Београдског универзитета. Да је добио професуру у Београду вероватно би и његова докторска дисертација била овде сачувана.
Полиграф
07.01.2018 у 22:00
Железничар је био будан
Железничка станица у Раљи. Ноћ. Воз број 150 стоји пред улазним сигналом. Из даљине се чују дробилице оближње фабрике цемента. Парну пиштаљку воза нико не чује. Станици се приближава воз број 152 и удара у воз број 150. Било је то 17. августа 1956. године, у 3 сата и 43 минута. Судар теретних возова је изазвао вишемилионску материјалну штету и срећа је да људских жртава није било. Железничар Милан Петровић оптужен је за тешко дело против опште сигурности. Тужилац каже да Милан није смео да спава на радном месту и да је као улазни блокар железничке станице Раља морао чути парну пиштаљку воза.
Друштво
29.12.2017 у 22:00
Мистерија Лазиног доктората
Лаза Костић скоро целог живота није имао свој дом, библиотеку, радни кутак, смирен живот, а новца понајмање. Његов лекар, пријатељ и биограф Радивој Симоновић забележио је после смрти Лазе Костића (1910): „Од Лазине оставине што је имало да пропадне то је пропало, јер је у шупи било гомила књига и писама у веш корпама и неке на тавану које су пре него што сам их ја могао склонити... деца наследника развукла и утаманила.” Уз то, зна се да је Костић 1880. године продао своју личну библиотеку. Све што је тада имао од књига отишло је бродом у Београд, у Народну библиотеку. Верује се да ни он сам није чувао своју докторску дисертацију.
Друштво
27.12.2017 у 17:47
Откривена докторска диплома Лазе Костића
Професор Жика Бујуклић са Правног факултета у Београду открио је прави назив докторске дисертације Лазе Костића: Dissertatione De Legibus Serbicis Stephani Uros Dusan – „Дисертација о српском законодавству Стефана Уроша Душана”, коју је песник одбранио 1. маја 1866. године на Краљевском универзитету у Пешти, на латинском језику. Дисертациону диплому пронашао је у Архиви Матице српске у Новом Саду.
Хроника
27.12.2017 у 12:29
Тражи се сигурна кућа за насилнике
Др­жав­ни ор­га­ни су не­моћ­ни ка­да тре­ба до­ка­за­ти пси­хич­ко на­си­ље као је­дан од об­ли­ка по­ро­дич­ног на­си­ља, ре­кли су кри­ви­ча­ри на Ко­па­о­нич­кој шко­ли при­род­ног пра­ва.  – То­ком по­след­ња три ме­се­ца има­ли смо три слу­ча­ја при­ја­вље­ног пси­хич­ког на­си­ља у по­ро­ди­ца­ма где су парт­не­ри из ви­со­ких на­уч­них кру­го­ва. Фи­зич­ко, сек­су­ал­но и еко­ном­ско на­си­ље у по­ро­ди­ци је мно­го лак­ше до­ка­за­ти, али ис­тра­жни ор­га­ни до­ла­зе у си­ту­а­ци­ју да кри­вич­не при­ја­ве за пси­хич­ко на­си­ље не мо­гу да оп­ста­ну јер је овај вид по­ро­дич­ног на­си­ља нај­те­жи за до­ка­зи­ва­ње, на­ро­чи­то ка­да је реч о јав­ним лич­но­сти­ма – ре­као је др Жељ­ко Ни­кач, про­фе­сор на Кри­ми­на­ли­стич­ко-по­ли­циј­ској ака­де­ми­ји
Почетна / Александра Петровић
17.06.2026 у 15:46
Кркобабић обишао обновљени Дом културе у селу Шупљак
17.06.2026 у 15:45
Мерц оценио заједничку декларацију као тријумф трансатлантског јединства
17.06.2026 у 15:40
Белорусија тражи објашњење од Кијева након напада дрона на аутобус са децом
17.06.2026 у 15:33
Мартиновић: Медитеранске игре су први тест за нову репрезентацију Србије
17.06.2026 у 15:33
Бивши шпански премијер одбацио оптужбе за милионску помоћ авио-компанији Плус Ултра
17.06.2026 у 15:27
Промет на Београдској берзи око 11,96 милиона динара
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation