Sreda, 17.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Autor: Aleksandra Petrović

Društvo
11.01.2018 u 22:00
Svođenje životnih računa Laze Kostića
Jedni hoće da me zamonaše, a drugi da me žene, napisao je Laza Kostić u manastiru Krušedol, pre nego što se, ipak, oženio Julkom Palanački i nastanio u Somboru, ali u kući nije mogao mirno da piše i prevodi zbog stalnih prigovaranja svoje tašte, pa se ubrzo vratio u manastir. „Rano je jutro. Svak za svojim poslom. Već je i moj stari braca Laza prelistao poštu gde se zavukao u svoju odaju, gdje od jutra do mraka prevodi rimske Pandekte, a pomalo i svog starog ljubimca Šekspira. Veliki postovi poste se najstrože... Nastojatelj (Zmejanović) prednjači u tome kao i u svačem... Ni za braca-Lazu nema izuzetaka; posti on sa bratstvom svaki post, pa bogme i onaj najstrožiji strasne nedelje o samom hlebu i vodi, zatijem se i pričesti...
Hronika
10.01.2018 u 22:00
Volonteri u sudovima biće plaćeni
Ministarstvo pravde raspisalo je konkurs za 160 pripravnika, ali je pored toga, kako „Politika” saznaje, uspelo da omogući da volonteri u sudovima i tužilaštvima ipak budu plaćeni za svoj rad. – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prihvatilo je inicijativu Ministarstva pravde da se prvi put određenom broju volontera pripravnika u sudovima i tužilaštvima u 2018. godini omogući ostvarivanje odgovarajuće naknade, kroz program Nacionalne službe za zapošljavanje – rečeno je za „Politiku” u Ministarstvu pravde.
Društvo
10.01.2018 u 22:00
Kostićeve stvaralačke godine u manastiru Krušedol
Pred brojnim životnim porazima i razočaranjima Laza Kostić izabrao je povlačenje, beg među debele manastirske zidine, koje su mu pružale duhovni mir i štitile ga od ovozemaljskih izazova. U manastiru Krušedol na Fruškoj gori pesnik je boravio pune četiri godine, ali je posle ženidbe Julijanom Palanački (1895), zbog teških nesuglasica sa njenom majkom, bio primoran da napusti tek stečeni dom u Somboru i da još čitavu godinu provede u manastiru. Stalna seljakanja svela su njegovu priručnu biblioteku samo na najneophodnije knjige, što je bilo nedovoljno za ozbiljan prevodilački posao kome je tada pristupio. To je bio utoliko veći problem jer je njegov prevod obimnog udžbenika rimskog prava „Pandekte” nastajao uglavnom dok je boravio u Krušedolu (zadužbini Brankovića, poslednjih srpskih
Društvo
09.01.2018 u 22:00
Pravo nije trpelo Lazin poetski jezik
Laza Kostić je pokušao da stvori sasvim novu pravničku terminologiju prevodeći čuveni udžbenik rimskog prava „Pantekta” s nemačkog jezika na hrvatskosrpski. Kao što je u pesmama težio da bude jedinstven, želeo je da takav bude i u svom prevodilačko-pravničkom opusu, trudeći se da nadmaši čak i Valtazara Bogišića, pisca Opšteg imovinskog zakonika za Knjaževinu Crnu Goru. Kombinovao je Bogišićeve pravne termine i svoju poetiku sa živim narodnim govorom i starinskim jezikom, pa je napravio prevod koji je naišao na žestoke kritike. – Takav je Laza Kostić bio ne samo dok se bavio filozofijom i estetikom već pišući i pesme, drame i druga književna dela, a pogotovo kada je kreirao novi pesnički jezik i želeo da stvori čak sasvim novu pravničku terminologiju – kaže dr Žika Bujuklić.
Društvo
08.01.2018 u 22:00
Kostić prevodio „Pandekte” za Sveučilište u Zagrebu
Kada je Laza Kostić kriomice napustio Cetinje, ostao je bez bogate dvorske sinekure knjaza Nikole, sa već odavno potrošenim nasleđem i bez svog doma, jer od veridbe sa Julkom Palanački nije bilo ništa, pa je posle propale profesure na Velikoj školi uhlebljenje pokušao da nađe na drugoj strani – na Sveučilištu Franje Josifa I u Zagrebu. To je nastavak priče o Lazi Kostiću kao pravniku, koju za „Politiku” ekskluzivno istražuje profesor dr Žika Bujuklić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu...
Društvo
07.01.2018 u 22:00
Razočaranje Laze Kostića
„Ja ću sve učiniti, da nađem sebi stanka van Srbije i, razumije se, van Crne Gore. Trebalo je da doživim 50 godina, pa da jedva razumijem, da za lično napredovanje u tijem našijem ’državama’ trebaju sasvim druge vrste ’vrlina’ nego što su u mene.” Ovo je veliki srpski pesnik Lazar Kostić napisao u Beču, juna 1891. godine, u pismu Valtazaru Bogišiću, bečkom doktoru prava koji je tada već napisao Opšti imovinski zakonik za knjaževinu Crnu Goru i koji će dve godine kasnije biti ministar pravde Crne Gore. Kostić je bio razočaran zbog toga što kao peštanski doktor prava nije bio primljen za profesora rimskog prava na Velikoj školi u Beogradu, preteči današnjeg Beogradskog univerziteta. Da je dobio profesuru u Beogradu verovatno bi i njegova doktorska disertacija bila ovde sačuvana.
Poligraf
07.01.2018 u 22:00
Železničar je bio budan
Železnička stanica u Ralji. Noć. Voz broj 150 stoji pred ulaznim signalom. Iz daljine se čuju drobilice obližnje fabrike cementa. Parnu pištaljku voza niko ne čuje. Stanici se približava voz broj 152 i udara u voz broj 150. Bilo je to 17. avgusta 1956. godine, u 3 sata i 43 minuta. Sudar teretnih vozova je izazvao višemilionsku materijalnu štetu i sreća je da ljudskih žrtava nije bilo. Železničar Milan Petrović optužen je za teško delo protiv opšte sigurnosti. Tužilac kaže da Milan nije smeo da spava na radnom mestu i da je kao ulazni blokar železničke stanice Ralja morao čuti parnu pištaljku voza.
Društvo
29.12.2017 u 22:00
Misterija Lazinog doktorata
Laza Kostić skoro celog života nije imao svoj dom, biblioteku, radni kutak, smiren život, a novca ponajmanje. Njegov lekar, prijatelj i biograf Radivoj Simonović zabeležio je posle smrti Laze Kostića (1910): „Od Lazine ostavine što je imalo da propadne to je propalo, jer je u šupi bilo gomila knjiga i pisama u veš korpama i neke na tavanu koje su pre nego što sam ih ja mogao skloniti... deca naslednika razvukla i utamanila.” Uz to, zna se da je Kostić 1880. godine prodao svoju ličnu biblioteku. Sve što je tada imao od knjiga otišlo je brodom u Beograd, u Narodnu biblioteku. Veruje se da ni on sam nije čuvao svoju doktorsku disertaciju.
Društvo
27.12.2017 u 17:47
Otkrivena doktorska diploma Laze Kostića
Profesor Žika Bujuklić sa Pravnog fakulteta u Beogradu otkrio je pravi naziv doktorske disertacije Laze Kostića: Dissertatione De Legibus Serbicis Stephani Uros Dusan – „Disertacija o srpskom zakonodavstvu Stefana Uroša Dušana”, koju je pesnik odbranio 1. maja 1866. godine na Kraljevskom univerzitetu u Pešti, na latinskom jeziku. Disertacionu diplomu pronašao je u Arhivi Matice srpske u Novom Sadu.
Hronika
27.12.2017 u 12:29
Traži se sigurna kuća za nasilnike
Dr­žav­ni or­ga­ni su ne­moć­ni ka­da tre­ba do­ka­za­ti psi­hič­ko na­si­lje kao je­dan od ob­li­ka po­ro­dič­nog na­si­lja, re­kli su kri­vi­ča­ri na Ko­pa­o­nič­koj ško­li pri­rod­nog pra­va.  – To­kom po­sled­nja tri me­se­ca ima­li smo tri slu­ča­ja pri­ja­vlje­nog psi­hič­kog na­si­lja u po­ro­di­ca­ma gde su part­ne­ri iz vi­so­kih na­uč­nih kru­go­va. Fi­zič­ko, sek­su­al­no i eko­nom­sko na­si­lje u po­ro­di­ci je mno­go lak­še do­ka­za­ti, ali is­tra­žni or­ga­ni do­la­ze u si­tu­a­ci­ju da kri­vič­ne pri­ja­ve za psi­hič­ko na­si­lje ne mo­gu da op­sta­nu jer je ovaj vid po­ro­dič­nog na­si­lja naj­te­ži za do­ka­zi­va­nje, na­ro­či­to ka­da je reč o jav­nim lič­no­sti­ma – re­kao je dr Želj­ko Ni­kač, pro­fe­sor na Kri­mi­na­li­stič­ko-po­li­cij­skoj aka­de­mi­ji
Početna / Aleksandra Petrović
17.06.2026 u 09:37
UEFA „skratila“ spisak mogućih rivala Zvezde, Vojvodine, Partizana i Železničara
17.06.2026 u 09:31
Holanđanin poginuo dok se spuštao niz Triglav
17.06.2026 u 09:23
Šon Pen režira film o policajcu koji je učestvovao u neredima na Kapitolu
17.06.2026 u 09:21
Iranski tankeri za naftu počeli da se kreću prema Ormuskom moreuzu
17.06.2026 u 09:18
Klintonova optužila Bajdena da je demokrate koštao Bele kuće
17.06.2026 u 09:17
Monografijom obeležen 56. rođendan niške galerije
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation