Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

21.09.2016 у 22:00

Нова битка за локалне касе

Иако је влада пре само месец дана, као услов споразума са ММФ, предложила измене закона о финансирању локалних самоуправа, којима се повећава приход централне касе, министар Душан Вујовић је пре два дана најавио нову промену истог прописа. Представници локалних власти и удружења то већ дочекују „на нож”, јер им је јасно да ће нова решења смањити њихове приходе по основу прерасподеле пореза на зараде. Било је нагађања да ће удео локала пасти на 50 одсто од прихода пореза на зараде, уместо тренутно важећих 80 одсто, што је већ од раније познат предлог који је првобитно писао и у нацрту закона, али који је наишао на опште негодовање. Сва је прилика да ће се између централног и локалних нивоа власти поново водити велика битка око пара. Посланици, иначе, још нису „оверили” измене

Економија

19.09.2016 у 08:30

Све задуженији с истим платама

Иако зараде последњих година мање-више стоје у месту у реалним износима грађани су све задуженији. У односу на период од пре десет година задуженост по становнику увећана је практично два и по пута и сада сваки становник банкама у просеку дугује 940 евра. У 2006. години та задуженост је, поређења ради, износила 401 евро, а у 2012. години тај износ је дуплиран. Највише се банкама дугује по кредитима и то у просеку 867 евра, за минус по текућем рачуну просечна позајмице је 30 евра, за кредитне картице дуг је 38 евра, а за куповину на лизинг, када се најчешће купују кола или нека опрема за фирму, дуг је шест евра по становнику. Грађани Србије су ипак мање задужени од осталих „станара” бивше Југославије, јер се процењује да Хрвати у просеку дугују 4.000 евра, Словенци 11.000 евра, а

Економија

17.09.2016 у 10:10

Вујовића и ове године чекају костури у буџетском ормару

Министра финансија и ове године преплашиће костури у буџетском ормару, како је то недавно сликовито описао премијер Александар Вучић „разне петрохемије и нека чуда од мртваца који нам искачу од пре 10-15 година”. Овај термин први је употребио бивши шеф канцеларије ММФ-а Дехенг Ким покушавајући да илуструје да су највећи проблем за јавне финансије стари дугови из прошлости. Али иако стижу на наплату ни ти костури неће моћи да помуте ружичасту слику државне касе. Буџет је у плусу већ месецима и коначни резултат, сва је прилика, биће да ће минус у каси опште државе бити упола мањи од првобитно билансираног од четири одсто бруто домаћег производа (БДП). Подсећања ради премијер је приликом представљања експозеа најавио да би влада могла да иде на ребаланс буџета због бољих, а не лошијих

Економија

08.09.2016 у 22:00

Кад отказ постане пензија

По томе колико је запослених напустило државну службу у последњих нешто више од годину и по дана, као и по благим изјавама званичника на ту тему, сасвим је јасно да од громогласног отпуштања нема ништа и да се све то свело на одлазак људи у пензију. Од децембра 2014. године када је почео програм фискалне консолидације па до маја ове године јавни сектор, укључујући и локална јавна предузећа, напустило је 16.000 људи. За 15 месеци то значи да је у просеку из државног посла одлазило нешто више од хиљаду људи месечно. С обзиром на то да се рачуна да у јавном сектору ради око пола милиона људи јасно је да никаквог радикалног смањивања није било и да је уз пензионисање много више било оних који су посао напуштали због малих плата. Недоумицу да ли је то баш тако поткрепљује и сама

Економија

07.09.2016 у 12:22

Комерцијална банка још не тражи купца

Нагађања око тога ко ће бити нови власник Комерцијалне банке не престају. Агенција Танјуг је емитовала вест да ова банка планира куповину неке од највећих страних банака у Србији, или, као алтернативу, највећи део портофолија тих банака, како би ојачала своју позицију уочи предстојеће приватизације. Мотив за куповину виде у плану пословодства Комерцијалне банке да кроз повећање тржишног учешћа у домаћем банкарском сектору, додатно подигне вредност највеће државне банке. На ову тврдњу је билo тешко добити коментар стручне јавности из простог разлога што је познато да је банка прошлу годину завршила с губитком од 6,3 милијарде динара па није логично да с „рупом” у каси купују другу банку, па још и неку од највећих страних. Не тако давно у јавности је пласирано и да је

Економија

08.09.2016 у 08:05

Још 200 предузећа чека приватизацију

На коначно решење статуса, било да је приватизација или стечај, још увек чека око 200 предузећа. Због тога је Фискални савет у новој анализи оценио да се статус преосталих предузећа предвиђених за приватизацију у 2016. години решава споро. – Ни у 2016. години решавање статуса предузећа у приватизацији не одвија се планираном брзином. У овим предузећима запослено је више од половине свих радника у предузећима чији је статус требало да буде решен најкасније у овој години. Управо је број радника с решеним статусом, а не број предузећа, најбоља мера одлучности да се започета приватизација оконча и, у крајњој линији, права мера фискалних ризика.

Свет

06.09.2016 у 08:14

Фијат бежи у Холандију због пореза

Породица Ањели, неприкосновени симбол италијанске индустријске моћи, одлучила је у суботу на састанку акционара да пресели седиште „Ексор холдинга” у Холандију, јављају медији. Пресељење седишта „Ексора” подразумева премештање малог броја пословних позиција у Холандију, док ће највећи део „Фијатових” и сви „Фераријеви” аутомобили и даље бити прављени у Италији. Ово заправо и није новост зато што је „бежање” „Фијата” из Италије најављено још почетком 2104. године. Истовремено с променом имена компаније у „Фијат Крајслер аутомобили” (ФЦА) крајем јануара те године Серђо Маркионе, директор аутомобилског гиганта најавио је селидбу седишта компаније из Италије у Холандију. И не само то. Истом приликом најавио је и селидбу пореског пребивалишта компаније у Велику Британију. Разлог је

Економија

05.09.2016 у 20:00

Више електронског него готовинског плаћања

Уколико је судити о броју трансакција електронским путем привреде и грађана наша нација је све више технолошки писменија и све више људи за плаћање користи рачунар, а све мање „пут под ноге” до шалтера поште или банака. Према подацима Народне банке Србије (НБС), о безготовинском преносу средстава, на крају 2015. године укупно је било 103.354.681 трансакција иницирана електронским путем (интернет, мобилни телефон, плаћања на банкомату, трајни налог), док је укупан број трансакција које су покренуте издавањем папирних налога на шалтерима банака био 72.053.190. – Поређењем с подацима из ранијих година јасно се може видети константни раст броја трансакција које су захтеване електронским начинима комуникације између клијената и банака. Број трансакција електронским путем у 2014.

Теме недеље.

05.09.2016 у 09:00

Пшеница и кукуруз рекордно родили

Осим о олимпијским рекордерима ове године ћемо, сва је прилика, говорити и о пољопривредним. Јер и за пшеницу и кукуруз услови су били идеални па ће се у силосе сместити рекордне количине. Кад је рекордна производња може се говорити и о истом таквом извозу, а онда и о девизном приливу. У случају пшенице већ је познато да је пожњевен род од 3,1 милион тона, а вишкови за извоз се мере на 1,5 милиона тона. Када бисмо то постигли надмашили бисмо рекордан извоз из скоре прошлости када је из рода 2013. године извезено 1,3 милиона тона. Обично се половина ових количина прода у земљама у окружењу, на нашем познатом ЦЕФТА тржишту, а остатак у Африци, земљама Блиског и Средњег истока. Директор удружења „Жита Србије” Вукосав Саковић каже да, што се тиче кукуруза, ове године очекујемо нови

Економија

02.09.2016 у 15:54

Још 6.500 људи одлази из јавног сектора

До краја године још 6.500 запослених мора да напусти државни сектор рачунајући и локална јавна предузећа. У делу рационализације јавног сектора било је кашњења, а од краја 2014. године до маја 2016. године јавни сектор је напустило 16.000 запослених чиме су смањени фискални трошкови. О томе колико је потребно да се у 2017. години смањи број ових запослених биће тема разговора наредних месеци, саопштио је Себастијан Соса, нови стални представник Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији, током брифинга за новинаре на којем је било речи о постигнутим резултатима из четврте и пете ревизије аранжмана из предострожности са ММФ-ом. Соса је најавио да мисија Фонда долази у наредну шесту ревизију у другој половини октобра, док ће у септембру званичници ММФ-а бити само у краткој

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

14.06.2026 у 11:08

ИДФ позвао на евакуацију 29 села и градова на југу Либана

14.06.2026 у 10:59

Тзв. косовска полиција ухапсила пет особа због случаја Рачак

14.06.2026 у 10:54

Вучић: За будућност земље исти страх и нада као 2017. године

14.06.2026 у 10:51

Долар у паду након повећања камата ЕЦБ

14.06.2026 у 10:50

Моди захвалио Вучићу: Индија дубоко цени пријатељство са Србијом

14.06.2026 у 10:50

Српкиње положиле тестове