Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Данијела Давидов-Кесар

Здравље

03.06.2021 у 18:00

Важно је учити из туђих грешака

Александра Младеновић, Удружење оболелих од лимфома ЛИПА Први сусрет с лимфомом имала сам у 28. години. Од мог излечења је прошло пуних шест година. Морам да признам да нисам помишљала да имам тако тешку болест јер се симптоми које она изазива често повезују с неким другим стањима. Нисам се одмах јавила лекару када сам осетила умор или губитак тежине. Тек када ми се на грудном кошу појавила мала израслина обратила сам се доктору за помоћ јер је то био аларм да се нешто дешава. Снимак плућа је показао велику израслину у грудном кошу. Испоставило се да је то велики тумор. До пре неколико месеци била сам прва особа у породици која је имала сусрет с неким малигнитетом. А онда је моја тетка оболела од истог подтипа лимфома и тренутно је на лечењу. То је био за мене велики шок.

Здравље

01.06.2021 у 18:00

Хашимото подмукло оштећује штитасту жлезду

Хашимото тиреоидитис је хронична, аутоимуна, лимфоцитна упала штитасте жлезде, која постепено, али подмукло, прогресивно и континуирано оштећује ткиво. То је обољење у коме наш имуносистем грешком делове штитасте жлезде препознаје као туђе, стране и покушава да их уништи. Сматра се да многи фактори могу утицати на појаву болести код генетски предиспонираних особа. Суштински, лекаре не брине много Хашимото тиреоидитис, већ доминантну медицинску пажњу посвећују последицама које он изазива. Др Дејан Маринковић (Фото: ВМА) Како истиче пуковник др Дејан Маринковић, интерниста ендокринолог Војномедицинске академије, важно је препознати на време поремећај функције штитасте жлезде и евентуалну појаву чворова у таквој жлезди. Сматра се да сваки чвор у штитастој жлезди са

Друштво

31.05.2021 у 21:07

Читање ДНК записа чува здравље и препознаје болести на време

Велики број српских лекара и научника ангажован је у најпознатијим компанијама широм света и захваљујући њима дошло је до значајних открића која су утицала на побољшање начина за откривање болести и нових терапија за лечење. Захваљујући једном од њих, др Радоју Дрманцу, генетичару и руководиоцу Научног сектора у компанији „Комплетна геномика” у Америци, једном од најбољих светских експерата за ефикасно читање ДНК, многе ствари су покренуте и у Србији. А пре свега утицао је на то да Пекиншки институт за геномику, који је светски лидер у секвенцирању генетског материјала за истраживање вируса, у нашој земљи помогне у оснивању лабораторије „Ватрено око” у Клиничком центру Србије, где се ради велики број разних тестирања на ковид 19. У разговору за „Политику” овај стручњак светског гласа

Здравље

31.05.2021 у 08:38

Карцином крви се теже препознаје

Оболели од карцинома крви касне с одласком код лекара јер ови тумори имају неспецифичне симптоме које пацијенти не сматрају опасним, попут безболних увећаних лимфних чворова на врату, испод пазуха и у препонама, необјашњивог губитка тежине, грозницу и благо повишену температуру, стално кашљуцкање, главобоље и болове у костима. Зато је битно повећати свест грађана о карциномима крви и њиховим симптомима, нагласила је Маја Коцић, председница Удружења оболелих од лимфома ЛИПА, на конференцији за медије одржаној поводом обележавања Светског дана борбе против карцинома крви. Статистика показује да у свету на сваких 35 секунди једна особе добије управо нову дијагнозу и да је зато важно „ослушкивати” свој организам и јавити се лекару на време како би лечење почело што раније. Уз то, важан је

Друштво

27.05.2021 у 21:08

За жену је здравији природни порођај од „царског реза”

Србија има стални тренд пада стопе рађања, а статистика показује да у нашој земљи у просеку по жени на свет долази 1,48 малишана, док је за одржавање популације у држави потребно да тај број износи 2,1. Године 1950. бележено је рађање 30 беба на 1.000 становника, 1970. године 18 деце на хиљаду становника, 2012. око 9,3 малишана, а прошле године 9,3. Према препорукама Светске здравствене организације, позитивно прво искуство рађања један је од најбољих начина како може да се повећа стопа рађања и сигурно мотивишу жене да добију више деце. Ово ће бити једна од тема Европског конгреса о порођају, који почиње данас и траје до 29. маја у онлајн формату и на којем ће учествовати стручњаци из целог света. Професор др Љиљана Мирковић, чланица Научног одбора конгреса, истиче да су кључни

Здравље

27.05.2021 у 18:00

Борба с меланомом је борба против ветрењача

Катарина Чочовић, Удружење пацијената оболелих од меланома Подлегла сам саветима другарица да идем у соларијум ради добијања лепе, потамнеле коже. Чак осам година сам бар једном недељно, по 20 минута, ишла тамо како бих „припремила” кожу за лето. Таквим приступом омогућила сам себи добијање болести која је доживотна – меланома. Имала сам само 29 година. Нисам знала да то не треба да се ради и да од тога може да се добије најопаснији рак коже. Заједно с меланомом уследио је одлазак на неколико операција, на терапије уз помоћ икс и гама ножа, разна лечења… То је огромна борба против ветрењача. Већ шест година се борим с тим. Меланом ми се појавио у близини пазуха. Нисам знала шта је у питању. То је био младеж који се одједном увећао. Обратила сам се хирургу када је младеж почео да ми

Здравље

25.05.2021 у 18:00

И психички поремећаји повезани су са стресом

Готово да нема особе која није изговорила реченицу да је под стресом. Ипак, већина не зна шта је заправо стрес и како се може изаћи као победник у сусрету с њим. Др Бојана Пејушковић (Фото: лична архива) Доцент др Бојана Пејушковић, психијатар из Института за ментално здравље, наглашава да је стрес општа реакција, односно скуп неспецифичних реакција организма на било који захтев за прилагођавање измењеним условима спољашње средине. Циљ је одржавање унутрашње хомеостазе која је неопходна за преживљавање. Оваква реакција представља „општи адаптациони синдром”. Онда када је организам приморан да користи све своје адаптивне, односно одбрамбене механизме, говори се о стресу, односно о општем адаптационом синдрому. Све што нас не убије – ојача нас, говорио је чувени филозоф

Здравље

20.05.2021 у 18:00

Није лако живети с Кроновом болешћу

Љиљан Ђаковић, Удружење за Кронову болест и улцерозни колитис Све се догодило изненада у мојој шеснаестој години. Јавили су ми се болови у стомаку, губитак апетита, губитак тежине... Као хитан случај примљен сам у једну од београдских болница, а превелики број леукоцита указао је на јаку упалу. Сумња је пала на слепо црево. Тада је за мене почело сасвим ново животно искуство јер до тада никакве здравствене проблеме нисам имао. Уследила је хитна операција, одстрањено ми је слепо црево, али оно није било разлог мојих проблема. Након отпуста се настављају моји стомачни проблеми, хронични умор, слаб апетит... Примили су ме у болницу на Бежанијској коси, пролазио сам кроз разне дијагностичке методе, а након неколико недеља саопштена ми је дијагноза Кронове болести. Крајем седамдесетих

Друштво

19.05.2021 у 21:14

Вакцинисани ће моћи безбедно на славља

Иако улазимо у нешто бољу епидемијску ситуацију, још увек је не можемо назвати повољном. Наредних дана ћемо са сигурношћу моћи да кажемо да ли има неких последица због спојених празничних дана за Ускрс и 1. мај. Мислим да је све мања могућност за то јер је јасно да долази до успоравања активности вируса, а истовремено расте број вакцинисаних. Овим речима примаријус др Предраг Кон, епидемиолог Градског завода за јавно здравље и члан Кризног штаба за сузбијање ковида 19, у разговору за „Политику” даје своје виђење тренутног стања с вирусом корона и наглашава да је циљ државе да се што пре вакцинише 50 одсто одрасле популације, као и да прође две недеље од када су људи добили другу дозу цепива. „Тада ћемо достићи тај жељени имунитет. То се може догодити за неких пет-шест недеља.

Друштво

19.05.2021 у 11:56

Због дијабетеса сваких 20 секунди у свету неко изгуби ногу

Свако је једном у животу имао рану на кожи, било од повреде, уједа инсекта или животиње, операције... Такве ране обично брзо зарасту и не остављају веће последице у виду ожиљака или функционалних поремећаја. Међутим, хроничне ране представљају већи проблем и има их велики број особа у свету. У такве ране се убрајају сва оштећења коже која не зарастају у периоду до три месеца од настанка проблема. У више од 90 одсто случајева хроничне ране су лоциране на доњим екстремитетима. Прим. др Срећко Босић, хирург и председник Српског удружења за лечење рана, објашњава да је рана заправо оштећење коже, највећег органа људског тела. Најчешће сама рана није локални проблем, што се види на примеру повреде стопала дијабетичара или пуцања проширене вене на потколеници. Многа обољења срца, крвних

Претходна Следећа

Почетна / Данијела Давидов-Кесар

19.06.2026 у 23:35

САД са 2:0 надиграле Аустралију

19.06.2026 у 22:57

Четврта победа боксерке Саре Ћирковић

19.06.2026 у 22:53

Пијани возач ударио жену код Младеновца, лекари јој се боре за живот

19.06.2026 у 22:49

Судар возова у Британији, има погинулих, десетине повређене

19.06.2026 у 22:49

Трамп представио „боинг 747” који је добио на поклон од Катара

19.06.2026 у 22:35

Лото: добитник из Бруса освојио 520.000 евра