Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Zdravlje

03.06.2021 u 18:00

Važno je učiti iz tuđih grešaka

Aleksandra Mladenović, Udruženje obolelih od limfoma LIPA Prvi susret s limfomom imala sam u 28. godini. Od mog izlečenja je prošlo punih šest godina. Moram da priznam da nisam pomišljala da imam tako tešku bolest jer se simptomi koje ona izaziva često povezuju s nekim drugim stanjima. Nisam se odmah javila lekaru kada sam osetila umor ili gubitak težine. Tek kada mi se na grudnom košu pojavila mala izraslina obratila sam se doktoru za pomoć jer je to bio alarm da se nešto dešava. Snimak pluća je pokazao veliku izraslinu u grudnom košu. Ispostavilo se da je to veliki tumor. Do pre nekoliko meseci bila sam prva osoba u porodici koja je imala susret s nekim malignitetom. A onda je moja tetka obolela od istog podtipa limfoma i trenutno je na lečenju. To je bio za mene veliki šok.

Zdravlje

01.06.2021 u 18:00

Hašimoto podmuklo oštećuje štitastu žlezdu

Hašimoto tireoiditis je hronična, autoimuna, limfocitna upala štitaste žlezde, koja postepeno, ali podmuklo, progresivno i kontinuirano oštećuje tkivo. To je oboljenje u kome naš imunosistem greškom delove štitaste žlezde prepoznaje kao tuđe, strane i pokušava da ih uništi. Smatra se da mnogi faktori mogu uticati na pojavu bolesti kod genetski predisponiranih osoba. Suštinski, lekare ne brine mnogo Hašimoto tireoiditis, već dominantnu medicinsku pažnju posvećuju posledicama koje on izaziva. Dr Dejan Marinković (Foto: VMA) Kako ističe pukovnik dr Dejan Marinković, internista endokrinolog Vojnomedicinske akademije, važno je prepoznati na vreme poremećaj funkcije štitaste žlezde i eventualnu pojavu čvorova u takvoj žlezdi. Smatra se da svaki čvor u štitastoj žlezdi sa

Društvo

31.05.2021 u 21:07

Čitanje DNK zapisa čuva zdravlje i prepoznaje bolesti na vreme

Veliki broj srpskih lekara i naučnika angažovan je u najpoznatijim kompanijama širom sveta i zahvaljujući njima došlo je do značajnih otkrića koja su uticala na poboljšanje načina za otkrivanje bolesti i novih terapija za lečenje. Zahvaljujući jednom od njih, dr Radoju Drmancu, genetičaru i rukovodiocu Naučnog sektora u kompaniji „Kompletna genomika” u Americi, jednom od najboljih svetskih eksperata za efikasno čitanje DNK, mnoge stvari su pokrenute i u Srbiji. A pre svega uticao je na to da Pekinški institut za genomiku, koji je svetski lider u sekvenciranju genetskog materijala za istraživanje virusa, u našoj zemlji pomogne u osnivanju laboratorije „Vatreno oko” u Kliničkom centru Srbije, gde se radi veliki broj raznih testiranja na kovid 19. U razgovoru za „Politiku” ovaj stručnjak

Zdravlje

31.05.2021 u 08:38

Karcinom krvi se teže prepoznaje

Oboleli od karcinoma krvi kasne s odlaskom kod lekara jer ovi tumori imaju nespecifične simptome koje pacijenti ne smatraju opasnim, poput bezbolnih uvećanih limfnih čvorova na vratu, ispod pazuha i u preponama, neobjašnjivog gubitka težine, groznicu i blago povišenu temperaturu, stalno kašljuckanje, glavobolje i bolove u kostima. Zato je bitno povećati svest građana o karcinomima krvi i njihovim simptomima, naglasila je Maja Kocić, predsednica Udruženja obolelih od limfoma LIPA, na konferenciji za medije održanoj povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv karcinoma krvi. Statistika pokazuje da u svetu na svakih 35 sekundi jedna osobe dobije upravo novu dijagnozu i da je zato važno „osluškivati” svoj organizam i javiti se lekaru na vreme kako bi lečenje počelo što ranije. Uz to,

Društvo

27.05.2021 u 21:08

Za ženu je zdraviji prirodni porođaj od „carskog reza”

Srbija ima stalni trend pada stope rađanja, a statistika pokazuje da u našoj zemlji u proseku po ženi na svet dolazi 1,48 mališana, dok je za održavanje populacije u državi potrebno da taj broj iznosi 2,1. Godine 1950. beleženo je rađanje 30 beba na 1.000 stanovnika, 1970. godine 18 dece na hiljadu stanovnika, 2012. oko 9,3 mališana, a prošle godine 9,3. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, pozitivno prvo iskustvo rađanja jedan je od najboljih načina kako može da se poveća stopa rađanja i sigurno motivišu žene da dobiju više dece. Ovo će biti jedna od tema Evropskog kongresa o porođaju, koji počinje danas i traje do 29. maja u onlajn formatu i na kojem će učestvovati stručnjaci iz celog sveta. Profesor dr Ljiljana Mirković, članica Naučnog odbora kongresa, ističe

Zdravlje

27.05.2021 u 18:00

Borba s melanomom je borba protiv vetrenjača

Katarina Čočović, Udruženje pacijenata obolelih od melanoma Podlegla sam savetima drugarica da idem u solarijum radi dobijanja lepe, potamnele kože. Čak osam godina sam bar jednom nedeljno, po 20 minuta, išla tamo kako bih „pripremila” kožu za leto. Takvim pristupom omogućila sam sebi dobijanje bolesti koja je doživotna – melanoma. Imala sam samo 29 godina. Nisam znala da to ne treba da se radi i da od toga može da se dobije najopasniji rak kože. Zajedno s melanomom usledio je odlazak na nekoliko operacija, na terapije uz pomoć iks i gama noža, razna lečenja… To je ogromna borba protiv vetrenjača. Već šest godina se borim s tim. Melanom mi se pojavio u blizini pazuha. Nisam znala šta je u pitanju. To je bio mladež koji se odjednom uvećao. Obratila sam se hirurgu kada je mladež počeo

Zdravlje

25.05.2021 u 18:00

I psihički poremećaji povezani su sa stresom

Gotovo da nema osobe koja nije izgovorila rečenicu da je pod stresom. Ipak, većina ne zna šta je zapravo stres i kako se može izaći kao pobednik u susretu s njim. Dr Bojana Pejušković (Foto: lična arhiva) Docent dr Bojana Pejušković, psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje, naglašava da je stres opšta reakcija, odnosno skup nespecifičnih reakcija organizma na bilo koji zahtev za prilagođavanje izmenjenim uslovima spoljašnje sredine. Cilj je održavanje unutrašnje homeostaze koja je neophodna za preživljavanje. Ovakva reakcija predstavlja „opšti adaptacioni sindrom”. Onda kada je organizam primoran da koristi sve svoje adaptivne, odnosno odbrambene mehanizme, govori se o stresu, odnosno o opštem adaptacionom sindromu. Sve što nas ne ubije – ojača nas, govorio je

Zdravlje

20.05.2021 u 18:00

Nije lako živeti s Kronovom bolešću

Ljiljan Đaković, Udruženje za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Sve se dogodilo iznenada u mojoj šesnaestoj godini. Javili su mi se bolovi u stomaku, gubitak apetita, gubitak težine... Kao hitan slučaj primljen sam u jednu od beogradskih bolnica, a preveliki broj leukocita ukazao je na jaku upalu. Sumnja je pala na slepo crevo. Tada je za mene počelo sasvim novo životno iskustvo jer do tada nikakve zdravstvene probleme nisam imao. Usledila je hitna operacija, odstranjeno mi je slepo crevo, ali ono nije bilo razlog mojih problema. Nakon otpusta se nastavljaju moji stomačni problemi, hronični umor, slab apetit... Primili su me u bolnicu na Bežanijskoj kosi, prolazio sam kroz razne dijagnostičke metode, a nakon nekoliko nedelja saopštena mi je dijagnoza Kronove bolesti. Krajem sedamdesetih

Društvo

19.05.2021 u 21:14

Vakcinisani će moći bezbedno na slavlja

Iako ulazimo u nešto bolju epidemijsku situaciju, još uvek je ne možemo nazvati povoljnom. Narednih dana ćemo sa sigurnošću moći da kažemo da li ima nekih posledica zbog spojenih prazničnih dana za Uskrs i 1. maj. Mislim da je sve manja mogućnost za to jer je jasno da dolazi do usporavanja aktivnosti virusa, a istovremeno raste broj vakcinisanih. Ovim rečima primarijus dr Predrag Kon, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, u razgovoru za „Politiku” daje svoje viđenje trenutnog stanja s virusom korona i naglašava da je cilj države da se što pre vakciniše 50 odsto odrasle populacije, kao i da prođe dve nedelje od kada su ljudi dobili drugu dozu cepiva. „Tada ćemo dostići taj željeni imunitet. To se može dogoditi za nekih

Društvo

19.05.2021 u 11:56

Zbog dijabetesa svakih 20 sekundi u svetu neko izgubi nogu

Svako je jednom u životu imao ranu na koži, bilo od povrede, ujeda insekta ili životinje, operacije... Takve rane obično brzo zarastu i ne ostavljaju veće posledice u vidu ožiljaka ili funkcionalnih poremećaja. Međutim, hronične rane predstavljaju veći problem i ima ih veliki broj osoba u svetu. U takve rane se ubrajaju sva oštećenja kože koja ne zarastaju u periodu do tri meseca od nastanka problema. U više od 90 odsto slučajeva hronične rane su locirane na donjim ekstremitetima. Prim. dr Srećko Bosić, hirurg i predsednik Srpskog udruženja za lečenje rana, objašnjava da je rana zapravo oštećenje kože, najvećeg organa ljudskog tela. Najčešće sama rana nije lokalni problem, što se vidi na primeru povrede stopala dijabetičara ili pucanja proširene vene na potkolenici. Mnoga oboljenja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Danijela Davidov-Kesar