И васкуларна обољења ока изазивају мигрене

Изненадни губитак вида један је од важних здравствених проблема с којима се свакодневно хватају у коштац офталмолози. Пацијенти га описују као замућење, замагљење вида, или навлачење сиво-црне завесе испред једног или оба ока. У зависности од узрока, пад вида може да траје од неколико секунди до више дана, а у неким случајева се ради о трајном губитку вида. Што губитак вида дуже траје, већа је вероватноћа да је узрок озбиљнији, а прогноза лошија. Овај проблем се чешће јавља код особа старијих од 45 година, али се може догодити и код млађих људи (услед мигрене, ретробулбарног неуритиса, аблације мрежњаче, трауме ока). Такође, у зависности од узрока изненадни пад вида се може јавити као изолована појава, али исто тако је могуће да се догоди и више пута у току једног дана.

Потпуковник доцент др Бојан Ковач, из Клинике за очне болести Војномедицинске академије, истиче да бројна офталмолошка, али и системска обољења могу бити разлог појаве изненадног губитка вида на једном или оба ока. Узроци ови појаве могу бити релативно бенигног карактера, као што је мигрена, али се најчешће ради о васкуларним обољењима ока (оклузивне болести артерија и вена-инфаркт ока) и крвних судова уопште. Посебну пажњу треба обратити на цереброваскуларне болести где изненадни губитак вида или дела видног поља може бити једна од главних клиничких манифестација, а понекад и једина.

– Особе које имају транзиторне изненадне губитке вида који настају због спазма крвних судова имају повишен ризик од настанка инфаркта мозга и инфаркта срца. Такође један од честих разлога за ову појаву јесу и обољења очног живца у виду различитих врста оптичких неуропатија, односно неуритиса. До наглог губитка вида такође могу довести различите врсте крварења у оку, али и појава аблације мрежњаче. У неким случајевима нагли губитак вида се може десити и код пацијената с глаукомом. Катаракта као најчешће стање у офталмологији може бити разлог за нагли пад вида само уколико је настала као последица повреде ока – каже др Ковач.

Свака особа којој се деси било која форма изненадног пада вида треба да се јави на офталмолошки преглед, чак и у случајевима да ова појава траје само неколико секунди. Лекар који прегледа пацијента пре детаљног офталмолошког прегледа мора да прикупи одређене информације као што су: годиште пацијента, време појаве и трајање губитка, односно слабљења вида (секунде, минути, дани, недеље), образац губитка вида (централни вид, периферни, дифузни пад или секторасти испад у видном пољу), постојање провокативних фактора (промене положаја тела), да ли је губитак вида на једном, или на оба ока, да ли постоје неке придружене тегобе (главобоља, фотофобија, бол у оку), да ли се нешто слично већ дешавало и да ли је пацијент имао неку повреду или операцију ока.

– Фактори ризика који морају бити препознати и евалуирани се односе на постојање других, системских болести као што су: поремeћаји срчаног ритма, тромбоемболија, артеријска хипертензија, коронарна болест, цереброваскуларна болест, дијабетес, хиперхолестеролемија, пушење цигарета, системске болести везивног ткива (аутоимуне болести), различити хематолошки поремећаји, употреба неких лекова, али и опојних, стимулативних средстава. Евалуација изненадног губитка вида врло често није само офталмолошка. У зависности од узрока често је потребно укључити и лекаре других специјалности, као што су: кардиолози, неуролози, хематолози, ендокринолози, инфектолози… – сматра др Ковач.

Врло често питање које пацијенти постављају када им се овакав проблем деси јесте да ли проблем може да се реши хируршком интервенцијом.

Наш саговорник каже да у неким случајевима наглог губитка вида, као што су крварења у оку, аблације мрежњаче и трауматска катаракта терапијски приступ захтева хируршку интервенцију, која код аблације мрежњаче треба да се уради што је пре могуће. Такође, понекад су неопходне и хируршке интервенције лекара других специјалности (сужење каротидних артерија, повишен интракранијални притисак).

– Терапија и прогноза зависе пре свега од узрока који је довео до пада вида, а поред офталмолошке подразумева лечење придружених болести које могу бити и главни разлог изненадног губитка вида. Пацијенти морају бити свесни да лекари могу да помогну, али је потребно да и они допринесу томе променом неких животних навика, односно да прекину с пушењем цигарета, употребом стимулативних средстава, као и да имају адекватан однос према другим болестима од којих се лече – закључио је др Ковач.