Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Душан Телесковић

Хроника

09.04.2017 у 22:00

Мртав, а краде у Европи

Када је у јулу 2016. године, у Мађарској ухапшен држављанин Србије, пореклом из Крушевца, инспектори многих европских полиција знали су да нису само решили девет година стар случај нарученог убиства у италијанском граду Виченца. Јер, код бегунца су пронашли два документа, наизглед оба оригинална. Један од тих докумената је био нов биометријски пасош који је издао МУП Србије. Имао је биометријске податке ухапшене особе – фотографију, чип и отисак прста. Само подаци о имену, презимену, матичном броју, месту рођења и месту пребивалишта нису одговарали особи која је пасош имала код себе.

Тема недеље

12.03.2017 у 20:00

БИА и ВБА куповали хакерске програме

Сумња на прислушкивање у нашој земљи је одувек велика. Готово да не постоји неко ко држи до себе, а да није уверен да га прате и прислушкују. Наравно, у стварности је тај број далеко мањи од перцепције која доминира. Обавештајне службе Србије имају много мање могућности од својих америчких колега, те размере масовног надзора нису толико лако изводљиве. Ту је и систем контроле служби о чему би могло да се расправља, пре свега у погледу ефикасности. С друге стране, многи су развили систем „народне одбране” који наводно штити од прислушкивања. Методе су се развијале како се технологија мењала. Тако је некада било обавезно да

Уводник

14.12.2016 у 22:00

Три за три

Добар је правац којим иде председник Фудбалског савеза Србије (ФСС) Славиша Кокеза када најављује да неће толерисати никакве манипулације или нечасне радње у српском фудбалу. Али, веома лоше би било ако би се истраживање намештених мечева завршило само на тој Кокезиној најави. Није тајна да је поверење у клупски фудбал у Србији одавно на ниском нивоу, да се претходно руководство ФСС није претерано трудило да провери све сумње и такође да у добром делу јавности постоји перцепција да се шампион Србије одређује на основу навијачке припадности најмоћнијег човека у држави. Зато има оних који верују да је Партизан био седам пута шампион јер је Борис Тадић био „партизановац“, а да је Звезда узела последњу титулу јер је Александар Вучић „звездаш“. Нико међутим не улази у анализу чињеница

Уводник

14.11.2016 у 22:00

Фудбалски менталитет

Сећате ли се старе теорије о небитним победама и славним поразима националног фудбалског тима Србије? Како смо увек знали да заблистамо кад то више није битно, а да изгубимо кад је најважније. Толико се то често дешавало да смо одавно престали да очекујемо од наших фудбалера да ће икада показати велику игру на великим утакмицама. Сматрали смо да су за тако нешто способни само Немци или њима слични. Ма колико чудно звучало, последњих месеци се такав дух може приметити код репрезентације Србије. Они које су многи сматрали манекенима у копачкама, већ четврти меч заредом показују да су постали борци који до последњег минута не признају победу противнику. Чак и ако је противник једна од четири најбоље репрезентације на континенту, која је у полуфиналу последњег Европског првенства

Уводник

02.11.2016 у 22:00

Скотове вредности

Кад твој пријатељ није у праву треба му рећи: Еј, чекај, бре, то је превише". То је мото који нам саветује ових дана Кајл Скот, заступник интереса најмоћније светске администрације у Србији, када покушава да нас подучава вредностима америчке демократије. Нисам имао прилике да се дружим са Његовом екселенцијом, тако да нисам његов драги пријатељ који би му исто то посаветовао. Није ли превише за добронамерног дипломату да у неколико наврата дели лекције Србији о америчким вредностима када зна да исте те вредности одавно не поштује земља која га је послала да нам држи додатну наставу. Тако је у пријатељским и срдачним разговорима са опскурним српским таблоидом у власништву Аце Родића и телевизијом у власништву бившег шефа ЦИА Дејвида Петреуса, Скот замерио Србији што је послала

Хроника

31.08.2016 у 08:05

Како је Срећко постао сведок Лаки

Милорад Вујичић је особа која је 2001. године пријавила српској полицији деловање такозване мафијашке групе „Америка”. Он је открио ко су чланови ове криминалне хоботнице, начин њиховог рада, послове, ликвидације које су починили, као и сараднике из полицијских структура. Да би се сакрио његов идентитет, полиција га је у документима завела под шифром „Срећко”. У Србији тада није постојала заштита сведока, организовани криминал званично није постојао, иако је на улицама цветао. Чак су и надлежни демантовали такву појаву. Ниједан закон све до 2003. године није дефинисао организовани криминал. У полицији су тада дефинисали Вујичићев исказ речима да „пуно прича, а даје мало доказа”. Без икакве заштите, на ветрометини, Срећко је побегао у Мађарску. Тамо је изнајмио стан са једним

Уводник

30.03.2016 у 22:00

Зелена трава

Има једна теорија по којој би проблем наркоманије био решен једноставном легализацијом свих дрога јер би нарко-дилери одустали од бизниса после сусрета са бирократијом. Који би дилер пристао месечно да попуњава образац за порезе и доприносе и ПДВ, да плаћа порез на закуп и на добит... Замислите да мора да плаћа фирмарину, накнаду за животну средину... Ако мислите да је ова теорија бесмислена, онда се разликујете од стручњака за безбедност у Холандији, Француској, САД и Турској. Они тврде да је главна слабост западних безбедносних служби што су високо бирократизоване – насупрот непријатељу, који делује брзо и једноставно, кроз мале, одвојене, неупадљиве и наизглед неповезане ћелије. По њима испада да би тероризам лакше решавале незадовољне шалтеруше. Тако ми звуче они који се

Друштво

05.02.2016 у 13:23

Покренута истрага због обарања сајта „Данаса”

Сајт дневног листа „Данас” оборен је у четвртак, а непознати хакер оставио је поруку „’Политика’ сендс регардс бај црни” („’Политика’ шаље поздраве”), објавио је „Данас” у броју од петка. Уредништво „Политике”, чим је сазнало за овај догађај, обратило се Тужилаштву за високотехнолошки криминал са молбом да се овај случај што пре реши. Замолили смо тужилаштво да покрене истрагу, открије починиоца или починиоце и да у најбржем могућем року обавести јавност о резултатима истраге.

Друштво

25.01.2016 у 22:00

Тајна веза Колета, „Курира” и опозиције

Откриће „Политике” да је АИК банка бизнисмена Миодрага Костића Колета, који одавно кредитира фамилију Родић, пре неколико дана одобрила свежих 1,9 милиона евра власнику „Курира” Александру Родићу, изгледа да је изазвало незадовољство и једног од најбогатијих Срба, који није навикао да се о њему у српским медијима пише на начин који није одобрио, али поготово код власника таблоида који је Колетов клијент. АИК банка је издала саопштење којим је информацију о кредиту коју смо открили на сајту државне Агенције за привредне регистре назвала „спекулацијом”, што се свакако не би могло назвати...

Друштво

23.01.2016 у 22:00

Зашто АИК банка сопствени уговор назива спекулацијом

Веома је необична јучерашња тврдња АИК банке да је „спекулација” документ о кредиту који је ова банка дала власнику „Курира” Александру Родићу, будући да је сама банка доставила тај документ државној Агенцији за привредне регистре. Једини „грех” нашег листа је у томе што смо документ о спорном кредиту нашли на сајту АПР-а и о томе обавестили читаоце. Документација у коју имамо увид показује да је 28. децембра 2015. године банка, чији је већински власник бизнисмен Миодраг Костић Коле, одобрила Родићу дугорочни наменски кредит од 1,9 милиона евра.

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Душан Телесковић

08.06.2026 у 17:51

Пјонгјанг од „државе под санкцијама“ до економског феномена

08.06.2026 у 17:50

Кац: Након сваког напада Хезболаха израелска војска ће извршити нападе на Бејрут

08.06.2026 у 17:46

Поново стајање возова на станици Бор на линији Зајечар–Мајданпек

08.06.2026 у 17:38

Белгијски фудбалер Дивок Ориги завршио играчку каријеру

08.06.2026 у 17:34

Петковић: Честитка Марте Кос на „победи” Албину Куртију непримерена из више разлога

08.06.2026 у 17:30

Стевандић: Забрањивање јавне речи и мишљења води у нетолеранцију и лицемерје