Зелена трава

Има једна теорија по којој би проблем наркоманије био решен једноставном легализацијом свих дрога јер би нарко-дилери одустали од бизниса после сусрета са бирократијом. Који би дилер пристао месечно да попуњава образац за порезе и доприносе и ПДВ, да плаћа порез на закуп и на добит... Замислите да мора да плаћа фирмарину, накнаду за животну средину...

Ако мислите да је ова теорија бесмислена, онда се разликујете од стручњака за безбедност у Холандији, Француској, САД и Турској.

Они тврде да је главна слабост западних безбедносних служби што су високо бирократизоване – насупрот непријатељу, који делује брзо и једноставно, кроз мале, одвојене, неупадљиве и наизглед неповезане ћелије. По њима испада да би тероризам лакше решавале незадовољне шалтеруше.

Тако ми звуче они који се данас труде да оправдају пропусте безбедоносних служби земаља ЕУ. Као, да су терористи поднели образац ППК, онда би службе спречиле напад у Бриселу у којем је смртно страдало више од 32 особе, а више од 100 повређено.

Пропусти тамошњих безбедоносних структура су заиста незамисливи. Испоставило се да су комшије терориста чак пријављивале јак мирис хемикалија који је допирао из стана осумњичених. Из истих разлога их је пријавио и таксиста који их је одвезао до аеродрома Завентем. У пртљагу је био опасни експлозив ТАТП који се добија мешавином лако набављивих састојака као што су хидроген и ацетон.

Можда су службе Белгије после тих пријава комшија и таксиста мислиле да су средовечни мушкарци арапског порекла у ствари фризери којима хидроген треба за фарбање косе, а да им ацетон користи за маникир.

Шта тек рећи о пропусту америчког ФБИ који је о терористичким нападима у Белгији обавестио власти – Холандије.

Слични пропусти су се дешавали и приликом удара на Париз, поготово када је нападнута редакција часописа „Шарли ебдо”. Као и сада, аналитичари су се на светским ТВ мрежама убили од објашњавања да је реч о професионалној акцији добро обучених исламских „командоса” који су се тобож годинама увежбавали на светским ратиштима, мада је била реч само о аматерима који су били смртоносно ефикасни јер редакција није имала обезбеђење, а полицији је требало 20 минута да стигне на место масакра.

Ми у Србији рефлексно верујемо да се „у цивилизованом свету” све ради боље и да би требало да се угледамо на оне за које мислимо да су отишли много корака испред нас.

Али, кад је реч о белгијској, француској и америчкој полицији, можда би ипак боље било да останемо „затуцани”, као досад. Код нас би били сумњиви путници који не желе да помогну таксисти да унесе товар у возило.

Ако не полицији, онда сигурно таксисти.