Zelena trava

Ima jedna teorija po kojoj bi problem narkomanije bio rešen jednostavnom legalizacijom svih droga jer bi narko-dileri odustali od biznisa posle susreta sa birokratijom. Koji bi diler pristao mesečno da popunjava obrazac za poreze i doprinose i PDV, da plaća porez na zakup i na dobit... Zamislite da mora da plaća firmarinu, naknadu za životnu sredinu...

Ako mislite da je ova teorija besmislena, onda se razlikujete od stručnjaka za bezbednost u Holandiji, Francuskoj, SAD i Turskoj.

Oni tvrde da je glavna slabost zapadnih bezbednosnih službi što su visoko birokratizovane – nasuprot neprijatelju, koji deluje brzo i jednostavno, kroz male, odvojene, neupadljive i naizgled nepovezane ćelije. Po njima ispada da bi terorizam lakše rešavale nezadovoljne šalteruše.

Tako mi zvuče oni koji se danas trude da opravdaju propuste bezbedonosnih službi zemalja EU. Kao, da su teroristi podneli obrazac PPK, onda bi službe sprečile napad u Briselu u kojem je smrtno stradalo više od 32 osobe, a više od 100 povređeno.

Propusti tamošnjih bezbedonosnih struktura su zaista nezamislivi. Ispostavilo se da su komšije terorista čak prijavljivale jak miris hemikalija koji je dopirao iz stana osumnjičenih. Iz istih razloga ih je prijavio i taksista koji ih je odvezao do aerodroma Zaventem. U prtljagu je bio opasni eksploziv TATP koji se dobija mešavinom lako nabavljivih sastojaka kao što su hidrogen i aceton.

Možda su službe Belgije posle tih prijava komšija i taksista mislile da su sredovečni muškarci arapskog porekla u stvari frizeri kojima hidrogen treba za farbanje kose, a da im aceton koristi za manikir.

Šta tek reći o propustu američkog FBI koji je o terorističkim napadima u Belgiji obavestio vlasti – Holandije.

Slični propusti su se dešavali i prilikom udara na Pariz, pogotovo kada je napadnuta redakcija časopisa „Šarli ebdo”. Kao i sada, analitičari su se na svetskim TV mrežama ubili od objašnjavanja da je reč o profesionalnoj akciji dobro obučenih islamskih „komandosa” koji su se tobož godinama uvežbavali na svetskim ratištima, mada je bila reč samo o amaterima koji su bili smrtonosno efikasni jer redakcija nije imala obezbeđenje, a policiji je trebalo 20 minuta da stigne na mesto masakra.

Mi u Srbiji refleksno verujemo da se „u civilizovanom svetu” sve radi bolje i da bi trebalo da se ugledamo na one za koje mislimo da su otišli mnogo koraka ispred nas.

Ali, kad je reč o belgijskoj, francuskoj i američkoj policiji, možda bi ipak bolje bilo da ostanemo „zatucani”, kao dosad. Kod nas bi bili sumnjivi putnici koji ne žele da pomognu taksisti da unese tovar u vozilo.

Ako ne policiji, onda sigurno taksisti.