Скотове вредности

Кад твој пријатељ није у праву треба му рећи: Еј, чекај, бре, то је превише". То је мото који нам саветује ових дана Кајл Скот, заступник интереса најмоћније светске администрације у Србији, када покушава да нас подучава вредностима америчке демократије. Нисам имао прилике да се дружим са Његовом екселенцијом, тако да нисам његов драги пријатељ који би му исто то посаветовао. Није ли превише за добронамерног дипломату да у неколико наврата дели лекције Србији о америчким вредностима када зна да исте те вредности одавно не поштује земља која га је послала да нам држи додатну наставу.

Тако је у пријатељским и срдачним разговорима са опскурним српским таблоидом у власништву Аце Родића и телевизијом у власништву бившег шефа ЦИА Дејвида Петреуса, Скот замерио Србији што је послала хуманитарну помоћ у Сирију. Употребио је алегорију  по којој је Русија насилник који туче жену, а онда јој Србија још и помаже да пакет помоћи прошверцује у сигурну сиријску кућу.

Али ако је Русија заиста насилник, а Србија њен помагач, никако нам није јасно шта су онда САД биле у Ираку, Либији и Југославији и јесу ли све земље НАТО биле у екипи силеџија који туку беспомоћне жене? Притом, не треба заборавити да Србија није узроковала поделе у сиријском народу, као што су САД расипајући чаробну прашину демократије и уранијума по арапском свету и Балкану, остављајући иза себе темељно разорена друштва са демократским правом да неограничено ратују између себе.

Америчким вредностима је покушао да нас научи и на случају „Савамала”.

„Савамала јесте прворазредни скандал и мислим да је Вучићева формулација о „комплетним идиотима“ преблага за оно што се десило у Херцеговачкој улици.

Може се разумети да део српске елите има више разумевања за Скота него за српског министра полиције када прави паралелу између поступања полиције у Србији и САД где су, да подсетимо, избили немири због полицијских убистава ненаоружаних Афроамериканаца. Али, зар лиценцирани борци за људска права не верују да би универзалне вредности требало да важе за оба саговорника?

Ако Скот већ даје себи за право да постане волонтерски аналитичар српске полиције,  онда и Стефановић, ма колико то необично звучало, има исто право да пита Скота да ли је заиста доследан у вредностима које промовише.

Понашање наше полиције у случају „Савамала” јесте веома чудно, али може ли ико да замисли да иста та полиција пуца на ненаоружане грађане који су сумњиви само зато што су другачије боје коже?

Замислимо само и да се амбасадор било које земље на свету огласи у америчком треш таблоиду и почне да учи вредностима вашингтонску елиту, а да после тркне у локалну станицу коју држи гастарбајтер, бивши шеф ДБ-а?

Или, далеко било, замислимо да наш Скот у Вашингтону препоручује какав је лидер потребан Северноамеричком региону, као што пријатељ Кајл у медијима у Србији црта фото-робот пожељног политичара на Балкану.

Упоредимо Скотов фото-робот са Доналдом Трампом и Хилари Клинтон.

Где смо ту ми, а где је Скот.