Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Зоран Радисављевић

Култура

28.12.2015 у 09:05

Пенелопа која није „залогај за моје зубе”

Издавачка кућа ТАНЕСИ објавила је недавно две књиге Симона Симоновића (1946), збирку песама „Низ воду” и књигу записа о песмама и српским песницима „Онај Dis у мени”. Књига је необично компонована: садржи приче, есеје, аутобиографске белешке, своје и туђе песме, коментаре – како је то чинио Црњански уз „Итаку”. На основу медија стиче се утисак да нам се сваки дан „догађа историја”, а, у ствари – „слушамо временску прогнозу од прошле године”? Не бих да тумачим своју песму, још мање да је дописујем. Стижу нове стране историје Србије. Слушам оне који је, у преговорима, прелиставају, допуњују, што је још горе, издају и реверсе. Толико се шепуре и док отворе сва поглавља, нестаће Србија. Довољно је што у мојој песми „напољу пљушти”. Песник каже: „Више немам куд, с рецептом, а без

Култура

20.12.2015 у 22:05

Човек расте и спасава се у искушењу

Српска књижевна задруга, у „Малој библиотеци”, објавила је књигу изабраних и нових песама Душка Бабића (1959), под насловом „Умити се сузама”. Избор је начинио сам аутор из своје три песничке књиге: „Тескобе” (1997), „Пјесме српског солдата” и „Трпија” (2001). Директор је Филолошке гимназије у Београду. Књига изабраних и нових песама подразумева – подвлачење црте. Шта се мења после ове књиге? Нисам имао у виду никакво подвлачење црте. Сагледавајући, са дистанце, то што сам у облику стиха исписивао од студентских дана наовамо, учинило ми се да садржи један рукопис, једну невелику књигу, са насловом који носи овај избор. Имао сам потребу да је саставим. Да буде сведок једног дубљег, „скривеног човека”, који се не види у метежу свакодневља. Ако су таква сведочења уопште некоме

Култура

14.12.2015 у 22:33

Завод за уџбенике из Београда објавио све драме Чехова у једној књизи

У луксузној опреми, на шестсто страна, Завод за уџбенике из Београда објавио је „Драме” Антона Павловича Чехова (1860–1904). У књизи, коју је приредио проф. др Зоран Божовић, објављене су све Чеховљеве драме које су превели: Милосав Бабовић, Радојица Јовићевић, Драган Копривица, Петар Буњак и Зоран Божовић. Лепотом књиге бавили су се Тијана Павловић и Борис Кузмановић. Као драмски писац Чехов се огласио једночинкама: „Лабудова песма” (1887), „Медвед” и „Просидба” (1888), „Свадба” и „Трагичар од невоље” (1890), „Јубилеј” (1892) и монологом „О штетности дувана” (1903). У рукопису су остале „Татјана Рјепина”, инспирисана истоименом комедијом А. С. Суворина, и „Крчма на друму” која је забрањена за извођење. Чеховљев прелаз са једночинки на драме, објашњава Божовић, одговара преласку са

Култура

11.12.2015 у 09:05

Бранка су „интернирали” у школску лектиру

О стогодишњици рођења Бранка Ћопића (1915–1984) „Службени гласник”, објавио је нови роман Вулета Журића (1969), једноставно назван „Република Ћопић”. Духовна биографија великог писца испричана је кроз девет офанзива. У којој сте мери користили архивску грађу о Бранку Ћопићу? У оноликој мери колико је та иста архивска грађа „користила” Ћопића! У она самоуправна и несврстана времена, уместо камера на „Фарми” и у кући „Великог брата”, постојали су неуморни хроничари који су бележили сваки корак и сваку реч писца „Јежеве кућице” и „Баште сљезове боје”. Сем те, обимне публицистичко-полицијске грађе, припреме за стварање ове Ћопићевске слободне књижевне територије састојале су се из ишчитавања Ћопићевог дела, али и оновремене штампе, те дирању у оно месту у мојој пионирској души у коме

Култура

28.11.2015 у 09:05

Преводиоци као и глумци, себе дају другима

Народна библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева, у едицији „Повеља”, објавила је прву песничку књигу Јамине Нешковић (1958), под насловом „Обол”. Јасмина Нешковић дипломирала је светску књижевност. Преводи с португалског и италијанског. Добитница је наших најзначајнијих награда за преводилаштво. Превела је више од 40 књига португалских и бразилских писаца: Фернанда Песоу, Жозеа Сарамага, Жоржа Амада, Паула Коеља... Зашто сте збирци дали наслов „Обол”? Обол може да значи дуг, дар, допринос, а по свом основном значењу реч је о оном „новчићу” који сви ми морамо да дамо митском чамџији који ће нас превести на „ону страну”. Тај наслов објашњава моју потребу и намеру да се овим песмама одужим, не само најближим прецима који су својом топлином и нежношћу, добротом, а каткад и грубошћу

Култура

20.11.2015 у 22:05

Нисам се у Лајковцу белог 'леба баш најео

У овогодишњем „Колу” Српска књижевна задруга објавила је нови роман Радована Белог Марковића (1947) под насловом „Путникова циглана”. Један од јунака романа је и „мними литерата Р. Б. Марковић”, за кога аутор каже да је управо онакав списатељ какав, у ћелијском поимању, списатељ и треба да буде: маглени појав о којему се слегањем рамена највећма казује, неомрзнут ни изблиза толико колико се викало на њега... Зашто у поднаслову романа – „Залудно плетиво”, да ли смо дошли до тачке када је све обесмишљено? „Крајња закључења” читаоцима бих препустио, али не видим, с књижевне стране, ништа рђаво у роману о „залуд-плетенију” једног романа, тим пре што човек и иначе ретко домашује своју замисао, чиме се унеколико и оправдава одавање почасти „погинулом писцу” – на попришту битке за коју се

Култура

13.11.2015 у 08:26

Песнички разговори с Богом

„Три поеме” Матије Бећковића, које је објавила Српска књижевна задруга, истиче Стојан Ђорђић, могле би се означити неком есејистичком, то јест, приближном одредницом, рецимо: песнички огледи о Богу, или још боље: песнички разговори с Богом. И данас, као што је то било одувек, још од доба синкретизма и митске свести, човеково обраћање Богу није обичан говор, већ је мистерија и ритуал, нека врста магијског и свечаног чина којим се успоставља највише јединство постојања. И данас надахнуће божанском инстанцијом и замисао о комуникацији с Богом могу бити подстицајни и плодоносни у многим областима стварања, па и у књижевној уметности. Бећковићеве нове поеме леп су пример за то, пример којим се та могућност потврђује постизањем највишег уметничког домета.

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Зоран Радисављевић

11.06.2026 у 21:22

Сутра без воде део потрошача на Палилули

11.06.2026 у 21:18

Вучевић: Природан избор да кандидат за премијера испред коалициоје око СНС буде Вучић

11.06.2026 у 21:15

Барселонета се пласирала у финале фајнал-фора Лиге шампиона

11.06.2026 у 21:09

Радни ручак за Парламентарну групу пријатељства Швајцарска-Србија

11.06.2026 у 21:07

Агро стручњаци: Очекујемо добре приносе, могућ рекордан род пшенице

11.06.2026 у 21:04

Жозе Мурињо нови тренер фудбалера Реал Мадрида