Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Зоран Радисављевић

Култура

04.06.2016 у 10:01

Одлазак херцеговачког приповедача

У Београду, у четвртак поподне, после дуге и тешке болести, у свом стану у Кумодражу, преминуо је књижевник Радослав Братић (1948), један од најистакнутијих српских приповедача и романсијера. Рођен је у Брестицама, код Билеће (Херцеговина). Основну школу учио је у Коритима и Билећи, средњу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је покретач и уредник студентског часописа „Знак”, уредник „Књижевне речи”, члан редакције часописа „Књижевност”, дугогодишњи уредник „Нове Зоре”. Један је од оснивача књижевне манифестације „Српска проза данас”, која се сваке јесени одржава у Билећи. У Удружењу књижевника Србије био је главни уредник часописа „Реласион”, секретар и потпредседник Удружења књижевника Србије. Аутор је романа: „Смрт

Култура

02.06.2016 у 11:56

Све док пишеш, краја нема

У Народној библиотеци Србије, представљена је књига Тање Крагујевић (Сента, 1946), добитнице награде „Десанка Максимовић” за 2015. годину, под насловом „Трн о свили”, у издању Задужбине Десанка Максимовић и Народне библиотеке Србије, а потом је одржан округли сто о песничком делу награђене песникиње. Добитник награде „Десанка Максимовић” у жижи је интересовања јавности три године: прве добије награду, друге се појављује књига изабраних песама и одржава округли сто, а треће се појављује зборник радова са округлог стола. Ова збирка се симболично, а можда и по деловању „комедијанта случаја” Милоша Црњанског, истакао је Бојан Ђорђевић, управитељ Задужбине Десанка Максимовић, појављује тачно пола века пошто је Тања Крагујевић, 1966., објавила своју прву књигу песама „Вратио се Волођа”.

Култура

01.06.2016 у 08:52

Празник у славу поезије

Од нашег специјалног извештача Варна – У бугарској летњој престоници Варни, на обали Црног мора, одржан је јубиларни Десети међународни фестивал поезије „Словенски загрљај” и истовремено је обележена десетогодишњица постојања Словенске академије књижевности и уметности. Вар на бугарском значи креч, па би се за Варну могло рећи да је – Бели град. Иначе, у Бугарској се не виде „живи споменици” мртвог социјализма. Нигде поред путева, као код нас, нема пропалих фабрика, колосалних грађевина, које аветињски зврје празне. Последње недеље маја у Варни се окупило више од 60 истакнутих словенских песника из двадесетак земаља: Бугарске, Јерменије, Русије, Украјине, Србије, Републике Српске, Црне Горе, Румуније, Хрватске, Македоније, Летоније, Литваније, Пољске, Велике Британије, Словачке,

Култура

05.05.2016 у 20:05

Како се откључавају песничке браве

Поетски и поетички „Распони”, нова књига угледног књижевног критичара Богдана А. Поповића (1936), садржи десет есеја и пет критичких колажа. У овој књизи, објављеној код београдског издавача Танеси, аутор анализира песничко дело Јована Христића, Борислава Радовића, Љубомира Симовића, Ивана Гађанског, Драгана Колунџије, Мирјане Стефановић, Милутина Петровића, Мирослава Максимовића, Симона Симоновића, Марије Шимоковић, Слободана Зубановића, Душка Новаковића, Новице Тадића, Владимира Копицла и Злате Коцић. У једној од својих есејистичких књига Јован Христић је записао: „Али ко још чита Борхеса, после толико бриљантних студија о њему?” У којој мери књижевна критика помаже књижевном делу? Како код нас стоје ствари са занимањем ширег круга читалаца за песничка прегнућа, смешно би било

Култура

27.04.2016 у 09:53

Језик је највеће и најсавршеније чудо

Овогодишња девета трибина Библиотеке САНУ била је посвећена књизи академика Матије Бећковића „Три поеме”, коју је објавила Српска књижевна задруга. Све три поеме: „Господе помилуј” , „Учини ми љубав” и „Слава теби Боже”, објављене су првобитно у „Политици”. О књизи су говорили Миро Вуксановић, Јован Делић и Стојан Ђорђић, а песник је казивао своје стихове. Академик Миро Вуксановић, у уводном слову, говорио је како Матија Бећковић нешто обично и свакодневно премешта у необично, преоблачи у ново и друкчије, са истим, али поетизованим значењем. Његове речи расту и постају новост, око њих бива лепше, као да се не мења само звук, као да се мењају и боје, а осећање бива какво није било. Све то може Матија Бећковић, једноставно као и сви који умеју. Он је у поеми „Учини ми љубав”, већ у првом

Култура

24.04.2016 у 19:10

Поетика изворног и „суштинског песништва”

Бошко Томашевић (1947), српски писац, песник, романсијер, теоретичар књижевности, философ, оснивач je школе битног песништва. Одрекавши се својих првих песничких радова, написаних од 1970. до 1975, између 1977. и 1988, ствара своју поетику „суштинског песништва” утемељену на Хајдегеровој философији битног мишљења. Суму својих промишљања (песнички манифести, теоријски радови), у оквирима наведене поетике, објавио је накнадно, од 1990, па током следећих четрнаест година: „Из искуства битка и певања. Нацрт за једну онтологију песништва” (1990), „Бесконачна замена. Фундаментална онтологија као теорија поезије” (1997), „Поезија и мишљење бића” (1998), „Песништво, књижевна теорија, егзистенција” (2003) и, коначно, 2004. збир песничких манифеста, под насловом „Битно песништво”. Плодови

Култура

21.04.2016 у 18:35

Српско право од „Душановог законика”

Када се прегледа библиографија академика Радета Михаљчића (1937), јасно се види огромно дело овог писца и научника – историчара и професора који је више од пола века провео на Групи за историју Филозофског факултета у Београду. Професор Михаљчић урадио је оно што раде цели научни тимови или институти – чешће сам него са другима. Његова сазнања, открића и монографије о средњем веку у Србији сада су незаобилазна лектира о овом тамном и разуђеном раздобљу наше прошлости. Српска књижевна задруга у 107. „Колу”, својој најстаријој и најважнијој библиотеци у којој објављује врхунске књиге из књижевности и науке, објавила је студију професора Михаљчића „О старом српском праву”. О књизи су говорили Драган Лакићевић и аутор, а одломке из дела казивала је Јована Стевић. Периоду који највише

Култура

11.04.2016 у 22:05

Звук и метар у поезији Милосава Тешића

Од специјалног извештача „Политике” Требиње – Двадесет и први зборник, у пројекту поетичких истраживања „Поетика српске књижевности”, а седми у циклусу „Смена поетичких парадигми у српској књижевности двадесетог века: национални и европски контекст”, посвећен је поезији и поетици Милосава Тешића. Зборник је проистекао из научног скупа: „Звук, метар и смисао у поезији Милосава Тешића”, који је одржан у Требињу, почетком априла, на Благовести, прошле године. Издавачи су Институт за књижевност из Београда и „Дучићеве вечери поезије” из Требиња. На представљању у Требињу, говорили су уредници: Јован Делић и Александар Јовановић. Пре двадесет и три године, захваљујући Новици Петковићу, подсетио је Александар Јовановић, покренута је серија „Поетичка истраживања”, коју чине научни скупови и

Култура

10.04.2016 у 22:05

Од Заховог „Плана” до Гарашаниновог „Начертанија”

Нову књигу др Душана Т. Батаковића „Спољна политика Србије 1844–1867), Начертаније Илије Гарашанина”, недавно је објавио Балканолошки институт САНУ на енглеском језику. Батаковић је у последњих неколико година објавио више запажених монографија, на три страна језика: француском („Француски извори српске демократије 1804–1914”, 2013), енглеском („Косовска драма Србије”, 2012; „Турбулентна декада. Срби на Косову после 1999”, 2013) и руском („Косово и Метохија. Историја и идеологија”, 2014). Упоредо с тим, велики одјек имале су књиге које је приредио, на енглеском језику: најпре „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије”, 2015 (с владиком Максимом) и „Србија у Великом рату. Англо-саксонска сведочанства и анализе”, 2015. Батаковић, као директор Балканолошког института САНУ, већ једанаест година

Култура

09.04.2016 у 08:05

Интелектуалцима је боље да ћуте него да ударају главом о зид

Гојко Ђого (1940), овогодишњи је добитник Дучићеве награде за целокупно песничко дело и књигу изабраних и нових песама „Грана од облака”, коју су објавили Књижевна задруга Српског народног вијећа из Подгорице и „Orpheus” из Новог Сада. У образложењу жирија се каже да је Ђого по свом ставу, односу према песништву, по песничком саможртвовању и песничкој судбини, по доследној, храброј и витешкој одбрани своје поезије, и поезије уопште, по одбрани своје части и части песника, јединствена фигура српске поезије. Шта вашу поезију спаја с поезијом Јована Дучића? Какав је однос моје и Дучићеве поезије није на мени да просуђујем, то је посао књижевне критике. Могу рећи да, иако волим Дучића, никад нисам следио његов траг. Напротив, тежио сам да се што више разликујем од њега и од сваког

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Зоран Радисављевић

07.06.2026 у 01:59

Министар Мемић на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу

07.06.2026 у 01:39

Пакистански министар унутрашњих послова у Техерану

07.06.2026 у 01:09

Замрзнута иранска средства трошиће се за поправку штете савезника САД

07.06.2026 у 00:59

Израел тврди да је погодио 150 мета Хезболаха и изгубио 2 војника

07.06.2026 у 00:39

Иранска репрезентација мораће да у дану утакмице напусти САД на СП

06.06.2026 у 23:59

Четворо деце повређено у удару украјинског дрона на цивилни аутомобил