Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kultura

04.06.2016 u 10:01

Odlazak hercegovačkog pripovedača

U Beogradu, u četvrtak popodne, posle duge i teške bolesti, u svom stanu u Kumodražu, preminuo je književnik Radoslav Bratić (1948), jedan od najistaknutijih srpskih pripovedača i romansijera. Rođen je u Bresticama, kod Bileće (Hercegovina). Osnovnu školu učio je u Koritima i Bileći, srednju u Trebinju, a jugoslovensku i svetsku književnost studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je pokretač i urednik studentskog časopisa „Znak”, urednik „Književne reči”, član redakcije časopisa „Književnost”, dugogodišnji urednik „Nove Zore”. Jedan je od osnivača književne manifestacije „Srpska proza danas”, koja se svake jeseni održava u Bileći. U Udruženju književnika Srbije bio je glavni urednik časopisa „Relasion”, sekretar i potpredsednik Udruženja književnika Srbije. Autor je

Kultura

02.06.2016 u 11:56

Sve dok pišeš, kraja nema

U Narodnoj biblioteci Srbije, predstavljena je knjiga Tanje Kragujević (Senta, 1946), dobitnice nagrade „Desanka Maksimović” za 2015. godinu, pod naslovom „Trn o svili”, u izdanju Zadužbine Desanka Maksimović i Narodne biblioteke Srbije, a potom je održan okrugli sto o pesničkom delu nagrađene pesnikinje. Dobitnik nagrade „Desanka Maksimović” u žiži je interesovanja javnosti tri godine: prve dobije nagradu, druge se pojavljuje knjiga izabranih pesama i održava okrugli sto, a treće se pojavljuje zbornik radova sa okruglog stola. Ova zbirka se simbolično, a možda i po delovanju „komedijanta slučaja” Miloša Crnjanskog, istakao je Bojan Đorđević, upravitelj Zadužbine Desanka Maksimović, pojavljuje tačno pola veka pošto je Tanja Kragujević, 1966., objavila svoju prvu knjigu pesama „Vratio se Volođa”.

Kultura

01.06.2016 u 08:52

Praznik u slavu poezije

Od našeg specijalnog izveštača Varna – U bugarskoj letnjoj prestonici Varni, na obali Crnog mora, održan je jubilarni Deseti međunarodni festival poezije „Slovenski zagrljaj” i istovremeno je obeležena desetogodišnjica postojanja Slovenske akademije književnosti i umetnosti. Var na bugarskom znači kreč, pa bi se za Varnu moglo reći da je – Beli grad. Inače, u Bugarskoj se ne vide „živi spomenici” mrtvog socijalizma. Nigde pored puteva, kao kod nas, nema propalih fabrika, kolosalnih građevina, koje avetinjski zvrje prazne. Poslednje nedelje maja u Varni se okupilo više od 60 istaknutih slovenskih pesnika iz dvadesetak zemalja: Bugarske, Jermenije, Rusije, Ukrajine, Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Rumunije, Hrvatske, Makedonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Velike Britanije,

Kultura

05.05.2016 u 20:05

Kako se otključavaju pesničke brave

Poetski i poetički „Rasponi”, nova knjiga uglednog književnog kritičara Bogdana A. Popovića (1936), sadrži deset eseja i pet kritičkih kolaža. U ovoj knjizi, objavljenoj kod beogradskog izdavača Tanesi, autor analizira pesničko delo Jovana Hristića, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Ivana Gađanskog, Dragana Kolundžije, Mirjane Stefanović, Milutina Petrovića, Miroslava Maksimovića, Simona Simonovića, Marije Šimoković, Slobodana Zubanovića, Duška Novakovića, Novice Tadića, Vladimira Kopicla i Zlate Kocić. U jednoj od svojih esejističkih knjiga Jovan Hristić je zapisao: „Ali ko još čita Borhesa, posle toliko briljantnih studija o njemu?” U kojoj meri književna kritika pomaže književnom delu? Kako kod nas stoje stvari sa zanimanjem šireg kruga čitalaca za pesnička pregnuća, smešno bi bilo

Kultura

27.04.2016 u 09:53

Jezik je najveće i najsavršenije čudo

Ovogodišnja deveta tribina Biblioteke SANU bila je posvećena knjizi akademika Matije Bećkovića „Tri poeme”, koju je objavila Srpska književna zadruga. Sve tri poeme: „Gospode pomiluj” , „Učini mi ljubav” i „Slava tebi Bože”, objavljene su prvobitno u „Politici”. O knjizi su govorili Miro Vuksanović, Jovan Delić i Stojan Đorđić, a pesnik je kazivao svoje stihove. Akademik Miro Vuksanović, u uvodnom slovu, govorio je kako Matija Bećković nešto obično i svakodnevno premešta u neobično, preoblači u novo i drukčije, sa istim, ali poetizovanim značenjem. Njegove reči rastu i postaju novost, oko njih biva lepše, kao da se ne menja samo zvuk, kao da se menjaju i boje, a osećanje biva kakvo nije bilo. Sve to može Matija Bećković, jednostavno kao i svi koji umeju. On je u poemi „Učini mi ljubav”, već u prvom

Kultura

24.04.2016 u 19:10

Poetika izvornog i „suštinskog pesništva”

Boško Tomašević (1947), srpski pisac, pesnik, romansijer, teoretičar književnosti, filosof, osnivač je škole bitnog pesništva. Odrekavši se svojih prvih pesničkih radova, napisanih od 1970. do 1975, između 1977. i 1988, stvara svoju poetiku „suštinskog pesništva” utemeljenu na Hajdegerovoj filosofiji bitnog mišljenja. Sumu svojih promišljanja (pesnički manifesti, teorijski radovi), u okvirima navedene poetike, objavio je naknadno, od 1990, pa tokom sledećih četrnaest godina: „Iz iskustva bitka i pevanja. Nacrt za jednu ontologiju pesništva” (1990), „Beskonačna zamena. Fundamentalna ontologija kao teorija poezije” (1997), „Poezija i mišljenje bića” (1998), „Pesništvo, književna teorija, egzistencija” (2003) i, konačno, 2004. zbir pesničkih manifesta, pod naslovom „Bitno

Kultura

21.04.2016 u 18:35

Srpsko pravo od „Dušanovog zakonika”

Kada se pregleda bibliografija akademika Radeta Mihaljčića (1937), jasno se vidi ogromno delo ovog pisca i naučnika – istoričara i profesora koji je više od pola veka proveo na Grupi za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Profesor Mihaljčić uradio je ono što rade celi naučni timovi ili instituti – češće sam nego sa drugima. Njegova saznanja, otkrića i monografije o srednjem veku u Srbiji sada su nezaobilazna lektira o ovom tamnom i razuđenom razdoblju naše prošlosti. Srpska književna zadruga u 107. „Kolu”, svojoj najstarijoj i najvažnijoj biblioteci u kojoj objavljuje vrhunske knjige iz književnosti i nauke, objavila je studiju profesora Mihaljčića „O starom srpskom pravu”. O knjizi su govorili Dragan Lakićević i autor, a odlomke iz dela kazivala je Jovana Stević. Periodu

Kultura

11.04.2016 u 22:05

Zvuk i metar u poeziji Milosava Tešića

Od specijalnog izveštača „Politike” Trebinje – Dvadeset i prvi zbornik, u projektu poetičkih istraživanja „Poetika srpske književnosti”, a sedmi u ciklusu „Smena poetičkih paradigmi u srpskoj književnosti dvadesetog veka: nacionalni i evropski kontekst”, posvećen je poeziji i poetici Milosava Tešića. Zbornik je proistekao iz naučnog skupa: „Zvuk, metar i smisao u poeziji Milosava Tešića”, koji je održan u Trebinju, početkom aprila, na Blagovesti, prošle godine. Izdavači su Institut za književnost iz Beograda i „Dučićeve večeri poezije” iz Trebinja. Na predstavljanju u Trebinju, govorili su urednici: Jovan Delić i Aleksandar Jovanović. Pre dvadeset i tri godine, zahvaljujući Novici Petkoviću, podsetio je Aleksandar Jovanović, pokrenuta je serija „Poetička istraživanja”, koju čine

Kultura

10.04.2016 u 22:05

Od Zahovog „Plana” do Garašaninovog „Načertanija”

Novu knjigu dr Dušana T. Batakovića „Spoljna politika Srbije 1844–1867), Načertanije Ilije Garašanina”, nedavno je objavio Balkanološki institut SANU na engleskom jeziku. Bataković je u poslednjih nekoliko godina objavio više zapaženih monografija, na tri strana jezika: francuskom („Francuski izvori srpske demokratije 1804–1914”, 2013), engleskom („Kosovska drama Srbije”, 2012; „Turbulentna dekada. Srbi na Kosovu posle 1999”, 2013) i ruskom („Kosovo i Metohija. Istorija i ideologija”, 2014). Uporedo s tim, veliki odjek imale su knjige koje je priredio, na engleskom jeziku: najpre „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije”, 2015 (s vladikom Maksimom) i „Srbija u Velikom ratu. Anglo-saksonska svedočanstva i analize”, 2015. Bataković, kao direktor Balkanološkog instituta SANU, već jedanaest

Kultura

09.04.2016 u 08:05

Intelektualcima je bolje da ćute nego da udaraju glavom o zid

Gojko Đogo (1940), ovogodišnji je dobitnik Dučićeve nagrade za celokupno pesničko delo i knjigu izabranih i novih pesama „Grana od oblaka”, koju su objavili Književna zadruga Srpskog narodnog vijeća iz Podgorice i „Orpheus” iz Novog Sada. U obrazloženju žirija se kaže da je Đogo po svom stavu, odnosu prema pesništvu, po pesničkom samožrtvovanju i pesničkoj sudbini, po doslednoj, hrabroj i viteškoj odbrani svoje poezije, i poezije uopšte, po odbrani svoje časti i časti pesnika, jedinstvena figura srpske poezije. Šta vašu poeziju spaja s poezijom Jovana Dučića? Kakav je odnos moje i Dučićeve poezije nije na meni da prosuđujem, to je posao književne kritike. Mogu reći da, iako volim Dučića, nikad nisam sledio njegov trag. Naprotiv, težio sam da se što više razlikujem od njega i od svakog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zoran Radisavljević