Srpsko pravo od „Dušanovog zakonika”

Kada se pregleda bibliografija akademika Radeta Mihaljčića (1937), jasno se vidi ogromno delo ovog pisca i naučnika – istoričara i profesora koji je više od pola veka proveo na Grupi za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Profesor Mihaljčić uradio je ono što rade celi naučni timovi ili instituti – češće sam nego sa drugima. Njegova saznanja, otkrića i monografije o srednjem veku u Srbiji sada su nezaobilazna lektira o ovom tamnom i razuđenom razdoblju naše prošlosti.

Srpska književna zadruga u 107. „Kolu”, svojoj najstarijoj i najvažnijoj biblioteci u kojoj objavljuje vrhunske knjige iz književnosti i nauke, objavila je studiju profesora Mihaljčića „O starom srpskom pravu”. O knjizi su govorili Dragan Lakićević i autor, a odlomke iz dela kazivala je Jovana Stević.

Periodu koji najviše interesuje i uzbuđuje um i srce srpskog čitaoca: Boj na Kosovu, u kontekstu srpske i evropske istorije, ističe Lakićević, akademik Mihaljčić posvetio je nekoliko knjiga. Te knjige jesu naučne, ali su pisane lepo, pregledno, razgovetno, što je osobina stila onih autora koji znaju mnogo i koji se suvereno kreću kroz materiju kojom se bave.

– Nisam slučajno pomenuo institute. Zajedno sa akademikom Simom Ćirkovićem naš autor je priredio dva obimna i svestrano stručna enciklopedijska pregleda: „Leksikon srpskog srednjeg veka” i „Enciklopediju srpske istoriografije”. Takve poduhvate rade celi timovi – ovde su te poslove uradili naši istoričari – njih dvojica...

Mihaljčić i Ćirković bili su i među autorima „Istorije srpskog naroda”, koju je potkraj 20. veka objavila Srpska književna zadruga u deset tomova... Na stotine enciklopedijskih jedinica napisao je prof. Mihaljčić za „Enciklopediju Jugoslavije”, „Srpski biografski rečnik” i „Enciklopediju Republike Srpske” – podseća Lakićević.

Na predlog akademika Milovana Danojlića, predsednika Srpske književne zadruge, akademik Rade Mihaljčić sada je predstavljen u 107. Kolu SKZ knjigom „O starom srpskom pravu”. Predgovor ovoj knjizi napisao je prof. dr Đorđe Bubalo.

U svom istraživanju, objašnjava Lakićević, prof. Mihaljčić je imao prethodnike kao što su Stojan Novaković i Ljubomir Stojanović, osnivači Srpske književne zadruge, a potom još Konstantina Jirečeka, Teodora Vasiljeviča Taranovskog, Aleksandra Solovjeva, Sergija Troickog, Franca Miklošića, Nikolu Radojčića. Polazeći od njihovih rezultata i iskustava, naš autor je, metodom moderne nauke, ispisao sintezu koja je u isto vreme istorijska čitanka i udžbenik – pun dokumentarnih slika drevnih vremena i divnog savremenog i srednjovekovnog jezika.

Središnje mesto u knjizi „O starom srpskom pravu” zauzimaju ogledi o čuvenom „Zakoniku cara Stefana Dušana”. Ovom spomeniku naše istorije i kulture posvetio je prof. Mihaljčić dve studije: „Zakonik Stefana Dušana cara srpskog” i „Dušanov zakonik u sudskoj praksi”. Iz ove knjige saznajemo da je sačuvano 25 rukopisa „Dušanovog Zakonika”. Najstariji i najbliži nepoznatom originalu je Struški rukopis s kraja 14. veka, a od mlađih je najznačajniji Rakovački, prepisan 1700. godine... O tim rukopisima – veli prof. Mihaljčić – mnogo se zna, ali ima još nerešenih pitanja. I sve ključa od zanimljivosti. Recimo, da je ovaj Zakonik primenjivan kod Paštrovića (na Jadranskom moru), koji su pod Mlečanima sačuvali autonomiju.

Niz poglavlja posvećeno je poveljama i hrisovuljama srpskih vladara: cara Uroša, braće Brankovića, kralja Stefana Tvrtka I Kotromanića, kralja Stefana Ostoje. Povelje i hrisovulje bile su izdavane i upućivane manastiru Hilandaru, Dubrovniku... Tu su još isprave, pisma, natpisi – ceo jedan pravni, politički i kulturni svet i život srpskog srednjovekovlja.