Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Зоран Радисављевић

Култура

07.04.2016 у 09:46

Шантић – велики песник Мостара и Херцеговине

Од нашег специјалног извештача Требиње – Алекса Шантић (1868–1924), рођен је у Мостару, у том граду је провео највећи део живота, и у њему умро од туберкулозе. Поживео је 55 година, сахрањен је у Мостару. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, потом се вратио у Мостар. Био је, како сведочи Владимир Ћоровић, „прво време прилично повучен”, водио књиге у очевој трговини и читао „листове и књиге до којих је могао у Мостару доћи”. Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад. Узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних највише је поштовао Хајнриха Хајнеа. У српској књижевности остао је упамћен по песмама: „Емина”, „Не вјеруј”, „Остајте овдје”, „Претпразничко вече”, „Што те нема”, „Вече на шкољу”, „О класје моје”, „Моја

Култура

03.04.2016 у 18:00

Десет векова српске књижевности

У садашњим приликама, док су књижевност и писци скрајнути у нечитање, а издавачи књига у разним невољама, истиче академик Миро Вуксановић, покретач и главни уредник антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, није лако остварити јединствен подухват који је пре седам година покренут у Издавачком центру Матице српске. Реч је управо о антологијској едицији „Десет векова српске књижевности” у којој ће, у првој серији, бити објављено 120 књига. Према критеријумима и уређивачким начелима, штампаним у свакој књизи са пописом одабраних наслова, у другој серији биће и писци двадесетог и нашег века који нису у првој серији, књижевни историчари, критичари и есејисти, са хрестоматијама мање заступљених жанрова (путописи, мемоари, писма). – Од почетка, од првог кола из 2010. године,

Култура

30.03.2016 у 20:50

Бора је волео да вири кроз кључаоницу

Врање – Уручењем награде „Борисав Станковић” Милисаву Савићу за роман „La sans pareille” (издавач: „Агора” из Зрењанина), у Врању је завршена педесета, јубиларна, књижевна манифестација „Борина недеља”. О награђеном писцу говорили су Горан Максимовић и Ненад Шапоња. У јубиларној години повеља „Борисав Станковић” уручена је проф. Александру Јовановићу за изузетан допринос српској књижевности и неговање вредности дела Борисава Станковића, а специјално признање – „Борин печат” уручен је владици Пахомију. La sans pareille – тако су звали Симонету Веспучи, у значењу: неупоредива, без премца, најлепша. Наслов романа алудира на главну причу, необичну, несвакидашњу, сомнабулну. Па, донекле, и на главну јунакињу, неупоредиву као лепотицу, већ по својој стварној или измишљеној

Култура

23.03.2016 у 17:05

Четири деценије чувања Андрићеве заоставштине

Последња жеља, коју је Иво Андрић дао усменим путем двојици својих пријатеља, 5. децембра 1974. године, пре одласка у болницу, била је основ да се после његове смрти спроведе одговарајућа правна процедура и судском одлуком формира Задужбина Иве Андрића. Он је у том свом усменом завештању пожелео да се његова заоставштина сачува као целина, да Вера Стојић, његова верна сарадница током више деценија, чува његову заоставштину из које ће се додељивати награда за најбољу приповетку и да САНУ добије на располагање његове рукописе. Својом тестаментарном вољом наменио је део своје заоставштине госпођи Вери Стојић, али се она свега одрекла у корист Задужбине и годинама је радила као управницаове институције, без динара надокнаде. Одмах после Андрићеве смрти, 13. марта 1975. године,

Култура

13.03.2016 у 22:05

Улога имеле у студентској револуцији

У недавно покренутој едицији „Мала библиотека поезије”, као трећу књигу по реду, издавачка кућа ТАНЕСИ из Београда, објавила је нову песничку књигу Петра Цветковића (1939) под насловом „Поглед с трема” (Песме и посвете). Књига садржи тридесетак песама, како је иначе замишљена ова библиотека с невеликим бројем песама, чији је заштитни знак око соколово, налик трећем оку које је, како је Херделин наговештавао, даровано песницима и филозофима. Књига Петра Цветковића у конкуренцији за награду „Меша Селимовић” заузела је треће место. Од прве песничке књиге – „Позориште” (1965) до ове најновије прошло је пола века. У којој мери сте се мењали, из књиге у књигу? Рекао бих да се човек мења бар у мери у којој остаје исти, по чему се уосталом и препознаје. Вероватно се питање „мена” најпре

Култура

26.02.2016 у 18:05

Српска књижевност се није уморила

У овогодишњем „Колу”, Српска књижевна задруга објавила је нови роман Радована Белог Марковића (1947), под насловом „Путникова циглана”. Један од јунака романа је и „мними литерата Р. Б. Марковић”, за кога аутор каже да је управо онакав списатељ какав, у ћелијском поимању, списатељ и треба да буде: маглени појав о којему се слегањем рамена највећма казује, неомрзнут ни изблиза толико колико се викало на њега... У Српској књижевној задрузи уприличен је округли сто на којем се разговарало о новом роману Радована Белог Марковића. Учествовало је петнаестак књижевних критичара и тумача, претежно млађе генерације. Раду округлог стола присуствовао је и аутор. На примеру романа „Путникова циглана”, истакао је у уводном слову Стојан Ђорђић, може се видети како Радован Бели Марковић уграђује у

Култура

20.02.2016 у 22:00

Како писац постаје вест дана

Милисав Савић (1945, Власово код Рашке), овогодишњи је добитник награде „Меша Селимовић”, за роман „La sans pareille”, који је објавила издавачка кућа „Агора” из Зрењанина. Савић је гимназију завршио у Новом Пазару, а студије југословенске и светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету магистрирао је с темом „Мемоарска проза о првом српском устанку”, а потом и докторирао с темом „Мемоарско-дневничка проза о српско-турским ратовима 1876–1878”. Аутор је култних књига: „Бугарска барака” (1969, награда листа „Младост”), „Младићи из Рашке” (1977), „Ујак наше вароши” (1977, Андрићева награда), „Љубави Андрије Курандића” (1972), „Топола на тераси” (1985), „Ћуп комитског војводе” (1990), „Хлеб и страх” (1991, НИН-ова награда), „Ожиљци тишине” (1996, награда

Култура

18.02.2016 у 22:05

Не постоје мали и велики ратови

У години у којој је навршио седам деценија живота, Српска књижевна задруга, у „Малој библиотеци“, објавила је нову песничку књигу Манојла Гавриловића (1945), под насловом „Пчеле бога Перуна“. Прву збирку песама – „Сунце и кочије“, Гавриловић је објавио 1973. године у београдској „Просвети“, а потом још десетак збирки код наших угледних издавача. Поезија му је превођена на више европских језика, добитник је наших најугледнијих књижевних награда. Књигу ће данас у СКЗ представити проф. др Тиодор Росић и Ђорђе Ј. Јанић, а стихове ће казивати Јана Петровић. Већ првом књигом огласили сте се као јединствен песник, који пева потпуно другачије од своје генерације. Да ли је то била завичајна мелодија? То је мелодија ужичког краја. Ја сам одрастао на народним јуначким песмама. Отац ме је

Култура

17.02.2016 у 12:45

„Меша Селимовић” Милисаву Савићу

Награду „Меша Селимовић” добио је ове године Милисав Савић (1945, Власово код Рашке) за роман „La sans pareille”, који је објавила издавачка кућа „Агора” из Зрењанина. У овогодишњем Великом жирију „Вечерњих новости” за књигу године, нагласио је Драган Богутовић (са Огњеном Лакићевићем, оснивач награде), учествовало је 49 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара. Од почетка до данас показало се да је надметање за књигу године и награду „Меша Селимовић” специфично и јединствено, не само код нас, него и у региону. Драж жирирања претвара се у прави културни ритуал јер се избор најбољих дела обавља јавно, пред најширом читалачком публиком, што оставља минималну могућност евентуалног лобирања за поједине писце. Поготову што изабрани критичари припадају

Култура

15.02.2016 у 22:05

Хрват у штабу Драже Михаиловића

Звонимир Звонко Вучковић (Бијељина, 6. јул 1916 – Калифорнија, 21. децембар 2004), био је поручник у Краљевој гарди војске Краљевине Југославије и командант Првог равногорског корпуса Југословенске краљевске војске у Отаџбини за време Другог светског рата. Године 1942. проглашен је за војводу таковског. Био је један од водећих личности четничког покрета Драже Михаиловића. После рата важио је за истакнутог политичког емигранта. Српска књижевна задруга, у „Колу”, објавила је Вучковићево најпознатије мемоарско дело „Сећања из рата”, као и књигу „Од отпора до грађанског рата”. О књизи су говорили проф. др Александар Животић и Веља Павловић, а одломке из дела казивала је Јана Петровић. Вучковић је рођен у хрватској породици, од оца Петра Пркића и мајке Анке. Отац му је био родом из

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Зоран Радисављевић

10.06.2026 у 10:14

Бенфика се опростила од Муриња, Реал платио откупну клаузулу од 15 милиона евра

10.06.2026 у 10:12

Трамп није сигуран да ће се Нетанјаху кандидовати на изборима

10.06.2026 у 10:09

Нови закон у Србији трајно ограничава камате на кредите

10.06.2026 у 10:03

Број жена у ИТ сектору у Србији надмашује европски просек

10.06.2026 у 10:02

На данашњи дан усвојена Резолуција 1244 и обустављена НАТО агресија

10.06.2026 у 10:00

Први меч увек најтежи