Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Kultura

07.04.2016 u 09:46

Šantić – veliki pesnik Mostara i Hercegovine

Od našeg specijalnog izveštača Trebinje – Aleksa Šantić (1868–1924), rođen je u Mostaru, u tom gradu je proveo najveći deo života, i u njemu umro od tuberkuloze. Poživeo je 55 godina, sahranjen je u Mostaru. Završio je trgovačku školu u Trstu i Ljubljani, potom se vratio u Mostar. Bio je, kako svedoči Vladimir Ćorović, „prvo vreme prilično povučen”, vodio knjige u očevoj trgovini i čitao „listove i knjige do kojih je mogao u Mostaru doći”. Nekoliko godina kasnije započeo je svoj književni i društveni rad. Uzori su mu bili srpski pisci Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, a od stranih najviše je poštovao Hajnriha Hajnea. U srpskoj književnosti ostao je upamćen po pesmama: „Emina”, „Ne vjeruj”, „Ostajte ovdje”, „Pretprazničko veče”, „Što te nema”, „Veče na školju”, „O klasje moje”,

Kultura

03.04.2016 u 18:00

Deset vekova srpske književnosti

U sadašnjim prilikama, dok su književnost i pisci skrajnuti u nečitanje, a izdavači knjiga u raznim nevoljama, ističe akademik Miro Vuksanović, pokretač i glavni urednik antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti”, nije lako ostvariti jedinstven poduhvat koji je pre sedam godina pokrenut u Izdavačkom centru Matice srpske. Reč je upravo o antologijskoj ediciji „Deset vekova srpske književnosti” u kojoj će, u prvoj seriji, biti objavljeno 120 knjiga. Prema kriterijumima i uređivačkim načelima, štampanim u svakoj knjizi sa popisom odabranih naslova, u drugoj seriji biće i pisci dvadesetog i našeg veka koji nisu u prvoj seriji, književni istoričari, kritičari i esejisti, sa hrestomatijama manje zastupljenih žanrova (putopisi, memoari, pisma). – Od početka, od prvog kola iz 2010. godine,

Kultura

30.03.2016 u 20:50

Bora je voleo da viri kroz ključaonicu

Vranje – Uručenjem nagrade „Borisav Stanković” Milisavu Saviću za roman „La sans pareille” (izdavač: „Agora” iz Zrenjanina), u Vranju je završena pedeseta, jubilarna, književna manifestacija „Borina nedelja”. O nagrađenom piscu govorili su Goran Maksimović i Nenad Šaponja. U jubilarnoj godini povelja „Borisav Stanković” uručena je prof. Aleksandru Jovanoviću za izuzetan doprinos srpskoj književnosti i negovanje vrednosti dela Borisava Stankovića, a specijalno priznanje – „Borin pečat” uručen je vladici Pahomiju. La sans pareille – tako su zvali Simonetu Vespuči, u značenju: neuporediva, bez premca, najlepša. Naslov romana aludira na glavnu priču, neobičnu, nesvakidašnju, somnabulnu. Pa, donekle, i na glavnu junakinju, neuporedivu kao lepoticu, već po svojoj stvarnoj ili izmišljenoj

Kultura

23.03.2016 u 17:05

Četiri decenije čuvanja Andrićeve zaostavštine

Poslednja želja, koju je Ivo Andrić dao usmenim putem dvojici svojih prijatelja, 5. decembra 1974. godine, pre odlaska u bolnicu, bila je osnov da se posle njegove smrti sprovede odgovarajuća pravna procedura i sudskom odlukom formira Zadužbina Ive Andrića. On je u tom svom usmenom zaveštanju poželeo da se njegova zaostavština sačuva kao celina, da Vera Stojić, njegova verna saradnica tokom više decenija, čuva njegovu zaostavštinu iz koje će se dodeljivati nagrada za najbolju pripovetku i da SANU dobije na raspolaganje njegove rukopise. Svojom testamentarnom voljom namenio je deo svoje zaostavštine gospođi Veri Stojić, ali se ona svega odrekla u korist Zadužbine i godinama je radila kao upravnicaove institucije, bez dinara nadoknade. Odmah posle Andrićeve smrti, 13. marta 1975.

Kultura

13.03.2016 u 22:05

Uloga imele u studentskoj revoluciji

U nedavno pokrenutoj ediciji „Mala biblioteka poezije”, kao treću knjigu po redu, izdavačka kuća TANESI iz Beograda, objavila je novu pesničku knjigu Petra Cvetkovića (1939) pod naslovom „Pogled s trema” (Pesme i posvete). Knjiga sadrži tridesetak pesama, kako je inače zamišljena ova biblioteka s nevelikim brojem pesama, čiji je zaštitni znak oko sokolovo, nalik trećem oku koje je, kako je Herdelin nagoveštavao, darovano pesnicima i filozofima. Knjiga Petra Cvetkovića u konkurenciji za nagradu „Meša Selimović” zauzela je treće mesto. Od prve pesničke knjige – „Pozorište” (1965) do ove najnovije prošlo je pola veka. U kojoj meri ste se menjali, iz knjige u knjigu? Rekao bih da se čovek menja bar u meri u kojoj ostaje isti, po čemu se uostalom i prepoznaje. Verovatno se pitanje „mena”

Kultura

26.02.2016 u 18:05

Srpska književnost se nije umorila

U ovogodišnjem „Kolu”, Srpska književna zadruga objavila je novi roman Radovana Belog Markovića (1947), pod naslovom „Putnikova ciglana”. Jedan od junaka romana je i „mnimi literata R. B. Marković”, za koga autor kaže da je upravo onakav spisatelj kakav, u ćelijskom poimanju, spisatelj i treba da bude: magleni pojav o kojemu se sleganjem ramena najvećma kazuje, neomrznut ni izbliza toliko koliko se vikalo na njega... U Srpskoj književnoj zadruzi upriličen je okrugli sto na kojem se razgovaralo o novom romanu Radovana Belog Markovića. Učestvovalo je petnaestak književnih kritičara i tumača, pretežno mlađe generacije. Radu okruglog stola prisustvovao je i autor. Na primeru romana „Putnikova ciglana”, istakao je u uvodnom slovu Stojan Đorđić, može se videti kako Radovan Beli Marković

Kultura

20.02.2016 u 22:00

Kako pisac postaje vest dana

Milisav Savić (1945, Vlasovo kod Raške), ovogodišnji je dobitnik nagrade „Meša Selimović”, za roman „La sans pareille”, koji je objavila izdavačka kuća „Agora” iz Zrenjanina. Savić je gimnaziju završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku”, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876–1878”. Autor je kultnih knjiga: „Bugarska baraka” (1969, nagrada lista „Mladost”), „Mladići iz Raške” (1977), „Ujak naše varoši” (1977, Andrićeva nagrada), „Ljubavi Andrije Kurandića” (1972), „Topola na terasi” (1985), „Ćup komitskog vojvode” (1990), „Hleb i strah” (1991, NIN-ova nagrada), „Ožiljci tišine” (1996, nagrada

Kultura

18.02.2016 u 22:05

Ne postoje mali i veliki ratovi

U godini u kojoj je navršio sedam decenija života, Srpska književna zadruga, u „Maloj biblioteci“, objavila je novu pesničku knjigu Manojla Gavrilovića (1945), pod naslovom „Pčele boga Peruna“. Prvu zbirku pesama – „Sunce i kočije“, Gavrilović je objavio 1973. godine u beogradskoj „Prosveti“, a potom još desetak zbirki kod naših uglednih izdavača. Poezija mu je prevođena na više evropskih jezika, dobitnik je naših najuglednijih književnih nagrada. Knjigu će danas u SKZ predstaviti prof. dr Tiodor Rosić i Đorđe J. Janić, a stihove će kazivati Jana Petrović. Već prvom knjigom oglasili ste se kao jedinstven pesnik, koji peva potpuno drugačije od svoje generacije. Da li je to bila zavičajna melodija? To je melodija užičkog kraja. Ja sam odrastao na narodnim junačkim pesmama. Otac me

Kultura

17.02.2016 u 12:45

„Meša Selimović” Milisavu Saviću

Nagradu „Meša Selimović” dobio je ove godine Milisav Savić (1945, Vlasovo kod Raške) za roman „La sans pareille”, koji je objavila izdavačka kuća „Agora” iz Zrenjanina. U ovogodišnjem Velikom žiriju „Večernjih novosti” za knjigu godine, naglasio je Dragan Bogutović (sa Ognjenom Lakićevićem, osnivač nagrade), učestvovalo je 49 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara. Od početka do danas pokazalo se da je nadmetanje za knjigu godine i nagradu „Meša Selimović” specifično i jedinstveno, ne samo kod nas, nego i u regionu. Draž žiriranja pretvara se u pravi kulturni ritual jer se izbor najboljih dela obavlja javno, pred najširom čitalačkom publikom, što ostavlja minimalnu mogućnost eventualnog lobiranja za pojedine pisce. Pogotovu što izabrani kritičari

Kultura

15.02.2016 u 22:05

Hrvat u štabu Draže Mihailovića

Zvonimir Zvonko Vučković (Bijeljina, 6. jul 1916 – Kalifornija, 21. decembar 2004), bio je poručnik u Kraljevoj gardi vojske Kraljevine Jugoslavije i komandant Prvog ravnogorskog korpusa Jugoslovenske kraljevske vojske u Otadžbini za vreme Drugog svetskog rata. Godine 1942. proglašen je za vojvodu takovskog. Bio je jedan od vodećih ličnosti četničkog pokreta Draže Mihailovića. Posle rata važio je za istaknutog političkog emigranta. Srpska književna zadruga, u „Kolu”, objavila je Vučkovićevo najpoznatije memoarsko delo „Sećanja iz rata”, kao i knjigu „Od otpora do građanskog rata”. O knjizi su govorili prof. dr Aleksandar Životić i Velja Pavlović, a odlomke iz dela kazivala je Jana Petrović. Vučković je rođen u hrvatskoj porodici, od oca Petra Prkića i majke Anke. Otac mu je bio

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zoran Radisavljević