Понедељак, 29.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Борка Голубовић-Требјешанин

Култура

20.10.2019 у 20:00

Руско „браво” за српске глумце

„Бојим се само онога што волим”, говорио је својевремено Лав Николајевич Толстој. У Русији, у родном граду Максима Горког на сцени Државног академског драмског позоришта Горки у Нижњем Новгороду прексиноћ се чуо српски језик. На овој сцени с традицијом дугом од 1780. године гостовало је Народно позориште из Београда с Толстојевим делом „Царство мрака” у режији Игора Вука Торбице, које проговара о људима који под притисцима беде, жудње, обести, посежу за злом, као за најлегитимнијим средством за достизање циља. Ансамбл Драме националног театра уз бурни руски аплауз, извео је своју награђивану представу на деветом Руском међународном позоришном фестивалу са стрепњом од сусрета са захтевном руском публиком.

Култура

09.10.2019 у 19:00

Кад си радио са Жиком и Маком, шта је онда Холивуд

„Ко се боји Вирџиније Вулф” је свевремен комад. На тачан и бриљантан начин говори о основним стварима које се дешавају између мушкарца и жене, о љубави, уз помало свађе, понекад и мржње, каже глумац Раде Шербеџија који се улогом Џорџа у драми „Ко се боји Вирџиније Вулф?” Едварда Олбија, у режији Ленке Удовички, после 27 година паузе враћа на позоришну сцену Београда. Београдска премијера драме „Ко се боји Вирџиније Вулф” је вечерас од 20 сати на сцени Београдског драмског позоришта. Уочи саме премијере велика сцена ове театарске куће званично ће добити име „Оливера и Раде Марковић”. Представа „Ко се боји Вирџиније Вулф?” урађенa је у копродукцији са позориштем Улисис са Бриона где је премијера овог дела изведена 29. јула на тврђави Минор. Драматург је Жељка Удовичић Плештина,

Култура

08.10.2019 у 20:00

Позориште је природна опозиција свакој власти

Редитељ Кокан Младеновић враћа се са Шекспировим рукописом у позоришни живот Београда. Премијера Младеновићеве представе „Сан летње ноћи, Пројекат Шекспир” у преводу Александра Петровића је у уторак увече, 8. октобра (19.30 сати) на великој сцени Народног позоришта у Београду. Адаптацију су потписали Кокан Младеновић, Димитрије Коканов и Жељко Хубач. У глумачкој екипи су: Радмила Живковић, Лидија Плетл, Александра Николић, Душанка Стојановић Глид, Ивана Жигон, Марија Вицковић, Данијела Угреновић, Вања Ејдус, Вања Милачић, Милена Ђорђевић, Ивана Шћепановић, Бојана Бамбић, Јована Беловић, Сања Марковић, Исидора Симијоновић и Нина Нешковић. „Сан летње ноћи”, једнa од најлепших комедија у светској драмској литератури, посвећена је слободи, игри, илузији, машти… Зашто сте одабрали да је

Култура

06.10.2019 у 23:30

Није лоше бити човек

Академик Душан Ковачевић, драмски писац и сценариста, свакако је најзаслужнији за богату традицију и дуговечност Звездара театра, уметничке куће која у уторак, 8. октобра (18 часова), обележава 35 година постојања. Тим поводом биће отворена изложба „Преко сцене до звезда”, коју чине портрети великана Звездара театра, после чега ће представом „Корешподенција” бити отворена и нова позоришна сезона. У разговору за „Политику” Ковачевић говори о времену када се рађало ово позориште, САНУ, чији је редовни члан, проблемима с којима публика воли да се суочи у театру, свом новом филму, недоумицама и дилемама које муче нашу стварност.

Култура

03.10.2019 у 22:00

Истражујемо „уметност памћења”

Када ме је Јелена Кајго позвала да радим представу у Битеф театру, осетила сам да је то нешто што сам одувек желела: да радим у Београду с локалним извођачима, дизајнерима и композиторима, речи су Констанце Макрас, једне од водећих кореографкиња света која је ових дана гост Београда. Само што је отворила управо завршено, 53. издање Битефа, у паузи између две исцрпљујуће пробе с ансамблом „Битеф денс компаније”, београдској публици премијерно је прексиноћ с великим успехом представила и своју нову представу „Градови којих више нема”. Асистенти су јој били Емил Бордас и Мики Шој, композиторка Александра Ђокић, костимографкиња Селена Орб. Констанца Макрас студирала је плес у Буенос Ајресу, Амстердаму и у студију „Mers Kaningem” у Њујорку. Од 1995. живи у Берлину, да би 2003, заједно с

Култура

01.10.2019 у 22:00

Љубав и породица се плански искључују из нашег живота

Барон Јоаким нови је позоришни јунак глумца Милана Ланета Гутовића којег ће тумачити у представи „Сумрак богова” на сцени Београдског драмског позоришта. Позоришну адаптацију рађену по мотивима филма Лукина Висконтија о успону и пропасти Есенбекових, богате породице индустријалаца, написао је хрватски писац Ивор Мартинић. Режију, адаптацију, сценографију и избор музике потписује Јагош Марковић. Костимограф је Бојана Никитовић. Премијера је вечерас од 20.30 сати на Новој сцени БДП-а, којом уједно ова театарска кућа почиње своју нову сезону. Нацизам у Немачкој постепено цвета, стара аристократија бесповратно пропада, а водећа места у држави, полако али сигурно, преузима Хитлерова Националсоцијалистичка партија. Комад „Сумрак богова” прати раслојавања и сукобе унутар нацистичког друштва,

Култура

01.10.2019 у 11:00

Почиње нова сезона у националном театру

Нова 151. сезона Народног позоришта у Београду биће отворена вечерас од 19.30 сати на великој сцени балетом „Лабудово језеро” П. И. Чајковског у кореографској поставци Константина Костјукова, сценографији и костимима Рената Балестра. Солисти су Татјана Татић, Игор Пастор, Јовица Бегојев, Рандол Бетанкоурт уз целокупни ансамбл Балета. Диригент Ђорђе Павловић. Исте вечери на сцени „Раша Плаовић” од 20.30 сати биће изведена драмска представа „Царство мрака” Лава Николајевича Толстоја у режији Игора Вука Торбице. Оперска сезона биће отворена вече касније представом „Андре Шеније” Умберта Ђордана у режији Ђандоменика Вакарија. Диригент је Ђорђе Павловић, солисти су Душан Плазинић, Јасмина Трумбеташ Петровић, Драгутин Матић, Вишња Попов...

Култура

25.09.2019 у 22:15

Земља је креативност коју уметник мора да култивише

Овогодишњи, 53. Битеф улази у саму завршницу. Поклоници нових позоришних тенденција вечерас ће од 19 сати имати прилику да виде представу француског новог циркуса „Ретке птице” трупе „Вук за човека” из Лила коју предводи Александар Фреј, редитељ и кореограф. Ова представа ће бити изведена у у сценском простору Луке Београд. – Последњих неколико година размишљамо о доласку и представљању нашег рада и уметничке визије у овом региону, и зато смо, са нашим локалним партнером Циркобалканом, радили на изградњи такозваног Ride&Camp пројекта, са којим смо тренутно на турнеји по Балкану. Ово ће нам бити прва посета Београду, иако смо почетком јула били у Новом Саду, на фестивалу Инфант, где смо изводили представу „Face Nord” – каже за „Политику” Александар Фреј. Шта се крије иза вашег

Култура

24.09.2019 у 22:18

Коју то песму пева разбијена душа

53. БИТЕФ Нигеријски кореограф Кудуз Оникеку, свакако је најаутентичнија личност овогодишњег 53. Битефа. На овогодишњем фестивалском издању у званичној селекцији представио се остварењем „YUROPA” која је изведена на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду као шеста премијерна представа. – Према грчкој митологији, феничанску краљицу, Европу, киднаповао је Зевс, и она је постала прва краљица Крита, места настанка случајне културе. Међутим, оно што је готово заборављено јесте да је Европа заправо удајом дошла на феничански двор кроз трговински споразум са Јоруба краљевством са далеког запада Африке, па је зато добила име „YUROPA”. Разни преводи током времена избрисали су одрастање Европе али је мит о њој, срећом, опстао у југозападном делу Нигерије, те је преношен

Култура

23.09.2019 у 20:50

Бразилска уметност је под опсадом

Публика се позива да уђе на позорницу носећи маске направљене од папирних кеса. Од тог тренутка се, као социолошко искуство, дешава нека врста игре. Мешају се фикција и стварност и дело се полако открива, каже за „Политику” бразилска кореографкиња Лусијана Лара најављујући представу „О месу и бетону” у продукцији компаније „Анти статус кво”, која ће бити изведена вечерас од 20 сати у „Луци Београд” као девета премијера овогодишњег, 53. Битефа. Реч је о имерзивној плесној инсталацији. Неке слике сценског пазла „О месу и бетону” имају и убојито метафоричко значење, које сублимира, на најопштијем нивоу, распад савременог света. Такође, гола тела извођача у савременом бразилском контексту, који је политички ретроградан, представљају снажан позив на борбу против ауторитарног друштвеног

Претходна Следећа

Почетна / Борка Голубовић-Требјешанин

29.06.2026 у 07:23

Отац и син спасени после четири дана под рушевинама у Венецуели

29.06.2026 у 07:13

Данас почиње упис у средње школе, више од 71.000 слободних места

29.06.2026 у 07:10

Гориво појефтинило, али цене не попуштају

29.06.2026 у 07:07

АМСС: гужве на путевима у градовима, опрез због екстремних врућина

29.06.2026 у 07:05

Трамп поново прети Техерану војном акцијом и уништењем

29.06.2026 у 07:00

Мушкарац тешко повређен у несрећи на Панчевачком мосту