Уторак, 07.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.71	117.36
	102.3	102.92	102.61
	126.94	127.7	127.32

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Борка Голубовић-Требјешанин

Култура

22.06.2016 у 12:56

Слобода је постала роба као и свака друга

Преиспитивање појмова слободе, етике, питања друштвеног уређења, наше будућности...– теме су којима ће се бавити овогодишњи 43. по реду Инфант –Интернационални фестивал алтернативног и новог театра који ће бити одржан од 25. јуна до 1. јула у Новом Саду. Селекцију коју прати поднаслов „Пошто слобода” чини десет представа потписала је селекторка Јелена Кајго. Ту су и бројни пратећи програми. У овогодишњој селекцији Инфанта су редитељски искораци Игора Вука Торбице, Кокана Младеновића, Лиси Естарас, Матеје Колежник, Андраша Урбана и других који кроз своје представе анализирају личне и друштвене механизме који условљавају слободу појединца или искушавају његову савест. – Тешко је десет представа подвести под једну тему, ту мора постојати одређена флексибилност. Али оно што је важно јесте

Култура

21.06.2016 у 22:00

Шекспир у ритму рокенрола

И то је Шекспир: љубавна писма на 45 обртаја. Три света у комаду „Два витеза из Вероне” као да иду уз шездесете и рокенрол звук, каже Ник Бегнал, редитељ, у ексклузивном интервјуу за „Политику” и најављује нови долазак Глоуб театра из Лондона код нас. Чувени ансамбл ће гостовати у уторак увече, 28. јуна, на великој сцени Народног позоришта у Београду са Шекспировим комадом „Два витеза из Вероне”, у његовој режији. Следеће вечери преселиће се у Вилу Станковић у Чортановцима, где ће са овом представом отворити трећи по реду Шекспир фестивал

Култура

20.06.2016 у 10:00

„Црногорски момак” спреман за женидбу

И овога лета будвански тргови и пјацете биће стециште уметника, а како и не би када „црногорски ђетић”– Град театар у Будви обележава 30. рођендан. Фестивал ће бити отворен данас и трајаће до 12. августа. Тим поводом, упркос финансијским тешкоћама, организатори су се побринули да за сваког пробирљивог гледаоца пронађу нешто занимљиво. Када је у питању драмски програм, Град театар ће ове године радити две копродукције и једну сопствену, а нове представе Бергманову „Јесењу сонату” режираће Јагош Марковић, oперу „Две главе и девојка” на музику Исидоре Жебељан поставиће Борис Лијешевић, док ће дело „Црвена” аутора Џона Логана радити Данило Маруновић. Поред њих, кроз репризни и гостујући програм, имаћемо прилику да видимо праву плејаду редитеља са ових простора: Оливера Фрљића, Кокана

Култура

14.06.2016 у 20:00

Почeo фестивал „Буцини дани”

Овогодишњи, трећи по реду позоришни фестивал „Буцини дани” одржава се од 14. до 19. јуна у Александровцу, родном месту књижевника Милосава Буце Мирковића којем се увек радо враћао. Организатори позоришне светковине у његову част и овога пута припремили су богат програм, а фестивал је почео свечаним дефилеом до Завичајног музеја Жупе у коме се налази спомен-соба Милосава Буце Мирковића где је Мира Бањац одржала беседу о том „вечитом позориштнику”. У такмичарском програму биће изведено пет представа: „Сан летње ноћи” Књажевско српског театра из Крагујевца, која је отворила фестивал, затим „Херострат” Народног позоришта из Ниша, следи комад „Пијани” Атељеа 212, односно „Каубоји” Народног позоришта Кикинда и „Иза кулиса” Народног позоришта Суботица. Иако млад фестивал, „Буцини дани” већ

Култура

12.06.2016 у 08:05

Таленту праштам све, а неталенту ни врлину

Јагош Марковић режира Бергманову „Јесењу сонату”. Представа настаје у копродукцији Атељеа 212 који обележава шест деценија постојања и Града театра из Будве који слави 30. рођендан. Премијера је 4. јула у Будви, а београдска ће чекати јесен. Бергманове јунаке ће тумачити Бранка Шелић, Тања Бошковић, Јелена Петровић и Младен Андрејевић. Поново Медитеран. После „Филумене Мартурано”, „Ромеа и Јулије”, „Хасанагинице” радите „Јесењу сонату”. Зашто сте одабрали ово Бергманово дело која проговара о потреби, глади за љубављу? Зашто „Јесења соната”? Зато што смо жељни дубине, тишине, јер смо сити накита, лажи, јефтиноће, јер нам треба очишћења, истине, катарзе. Јер је духовност угрожена на овим просторима, јер се од реклама не виде слике, од фарме и сарме не чује се тихи глас једног Шопена.

Култура

09.06.2016 у 18:47

Изузетне жене Србије

„Изузетне жене Србије 20. и 21. века” назив је књиге чије представљање је у земунском „Мадленијануму” окупило велики број културних посленика. Ово богато опремљено и студиозно урађено издање иницирала је и објавила Мадлена Цептер, а обухвата биографије и фотографије 100 жена Србије из прошлог и овог века чији су животи подсетник да постоји и она друга страна историје. Ауторски тандем Неда Тодоровић и Радмила Станковић протеклих месеци истрајавале су у проналажењу података везаних за своје хероине, а за њихове фотографије побринула се Горанка Матић. Међу 100 изузетних жена Србије нашле су се Милунка Савић Глигоријевић, др Саша Божовић, Милева Марић Ајнштајн, краљица Наталија, Бета Вукановић, Надежда Петровић, Милена Павловић Барили, Вера Костић, Јованка Броз, Латинка

Култура

09.06.2016 у 18:05

Стеријин смех је као кад се попије десет линцура

Од нашег специјалног извештача Загреб – Весело позорје у пет дејстава, како је Јован Стерија Поповић назвао своје дело „Родољупци” у оригиналној режији Андраша Урбана, али и комплексном тумачењу ансамбла Драме Народног позоришта из Београда стигло је, ево, и до Загреба. Прексиноћ су се „Родољупци” прочитани на београдски начин, изузетно успешно представили публици на сцени Загребачког казалишта младих, а у оквиру овогодишњих јубиларних 40. Дана сатире Фадила Хаџића које по традицији организује Сатирично позориште Керемпух. Из препуне сале сценске исказе београдских колега пратили су Ивица Буљан, Дубравка Вргоч, Милан Плештина, Аљоша Вучковић, Игор Мандић и многи други. Куриозитет је већи ако се зна да је ансамбл Драме Народног позоришта из Београда последњи пут гостовао у Загребу

Култура

29.05.2016 у 09:00

Стеријино позорје на раскрсници

Нови Сад – Да је Стеријином позорју потребан опровак уверили смо се друге фестивалске вечери 61. издања овог позоришног скупа који носи поднаслов „Где су границе?”. Фестивалска атмосфера престижног театарског окупљања, за који је месецима унапред тражена карта више, као да је по мало изгубила на интензитету. Други фестивалски дан протекао је у знаку представе „Брашно у венама” према тексту Игора Штикса у режији Бориса Лијешевића, у продукцији САРТР-а и сцене МЕСС из Сарајева. Док је публика на сцени „Пера Добриновић” пратила причу сарајевских глумаца, у последњем реду у сали имали смо прилику да гледамо и нашег колегу Теофила Панчића, који као да дрема. Деловало нам је као да Панчић заправо слуша радио драму. Испред њега седео је и писац Слободан Тишма. У ударном термину у 21

Култура

25.05.2016 у 22:05

Границе издржљивости Стеријиног позорја

Овогодишње 61. Стеријино позорје у Новом Саду само што није почело, а управу фестивала, како каже Мирослав Мики Радоњић, први човек ове културне институције, обузима блага усхићеност али и нелагодна зебња и запитаност да ли су заборавили на неки битан детаљ у организацији фестивала. Селекцију која ће се у периоду од 26. маја до 2. јуна одвијати под слоганом „Где су границе?” чини седам представа у такмичарском и две у међународном програму. Финансијски лимити у великој мери ограничили су број гостију на 61. Стеријином позорју, али ће се међу њима наћи позоришни угледници као што су Мирјам Дрновшчек, директорка „Тедна словенске драме”, словеначког националног фестивала из Крања, Дино Мустафић, директор МЕСС-а из Сарајева, Хазим Бегагић, директор Босанског народног позоришта Зеница,

Култура

20.05.2016 у 18:05

Како је забрањивано „Мрешћење шарана”

Најновија верзија представе „Мрешћење шарана” Александра Поповића која је премијерно изведена пре два дана на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212 у Београду у режији Милана Нешковића, подсећа нас и на бурну историју овог драмског текста, чија је праизведба била 4. априла 1984. године у Пироту. Прво сценско читање Поповићевог комада у режији Драгана Јаковљевића изазвало је бурне полемике и расправе у друштвено-политичким организацијама тога времена и представа је скинута са репертоара Народног позоришта у Пироту. Пола године касније, односно 8. октобра 1984. године представом „Мрешћење шарана” по делу Александра Поповића у режији Дејана Мијача отворен је Звездара театар. Још у време када је настао комад „Мрешћење шарана” почетком осамдесетих година прошлог века театролог Јован Ћирилов је

Претходна Следећа

Почетна / Борка Голубовић-Требјешанин

07.07.2026 у 20:14

Скупштина РС усвојила Декларацију о заштити виталног националног интереса Срба у БиХ

07.07.2026 у 20:01

Ђурић са амбасадорком Филипина о јачању економске сарадње

07.07.2026 у 19:57

Милићевић отворио камп за децу из дијаспоре: Србија је место којем припадате

07.07.2026 у 19:55

На такмичењу у спортском риболову надметало се 13 екипа

07.07.2026 у 19:51

Нетанјаху: Турска не треба да добије авионе Ф-35

07.07.2026 у 19:44

Европске земље наручују нове „Патриоте“ за Зеленског