Нема спавања док траје потрага за „махнитим биком”

Београд ће захваљујући Битефу последње седмице септембра бити европска позоришна престоница. Овогодишње, 50. издање Битефа које ће бити одржано од 25. септембра до 2. октобра носи поднаслов „На леђима махнитог бика”. Селекцију су потписали Ања Суша и Иван Меденица, а чини је 12 представа из девет земаља: Пољске, Кине, Аустрије, Француске, Немачке, Либана, Сингапура, Хрватске и Србије. Иван Меденица, уметнички директор Битефа, захваљујући својој професионалној репутацији и контактима са уметницима широм света окупиће наредних дана у Београду бројне позоришне стручњаке.

По чему су представе 50. Битефа специфичне, будући да мало знамо о њиховим ауторима? Које нове позоришне тенденције пропитује овогодишња селекција?

Ваше питање врло добро повезује две од три главне концепцијске линије 50. Битефа. Колегиница Ања Суша и ја смо хтели да се у години јубилеја, као неко подвлачење црте, потврди и адекватно контекстуализује чињеница да театар, или извођачке уметности генерално, данас имају безбројне форме и да им је свима место на Битефу: да око тога више нема дилема. У главном и пратећим програмима имамо драмски театар, савремени плес, музичко позориште, документарни театар, представе – предавања, нови циркус, мултимедијалне пројекте... У будућности идемо у још изоштреније и продубљеније испитивање феномена другачијег и радикалног у позоришту, а следеће године ће то највероватније бити феномен трајања, времена извођења... Што се тиче првог дела вашег питања, он се своди на ту другу концепцијску линију. Супротно вероватним очекивањима, хтели смо да у години јубилеја представимо нове светске па и домаће редитеље, писце и кореографе – нова лица Битефа. Изузетак је једино Андраш Урбан, јер „Родољупци” нису смели да се пропусте. Наравно, на 50. Битефу ће бити много сећања на прошлост фестивала, на Миру Траиловић и Јована Ћирилова пре свих, и то у распону од чак четири изложбе до конференција. Што се тиче специфичности представа, свака је на свој начин специфична, јер је реч врло различитим ауторским поетикама.

Битеф је основан пре пола века као јединствено место сусрета и уметничке размене између Запада и Истока… Тематски оквир 50. издања своди се на катастрофу избеглица, затварање граница... Колико се и како Битеф мењао кроз своју историју?

Битеф се доста мењао – или тако што је пратио развој савременог позоришта, што му је и мисија, или због тога што су се мењале политичке околности. Откако је пао Берлински зид и завршио се Хладни рат, Београд и Битеф су изгубили привилегију да буду јединствено место сусрета и размене позоришта и уметника из идеолошки подељеног света. Међутим, данас се поново у Европи дижу границе и зидови, копају ровови, деле људи и културе. Овог пута је то расцеп између осионог севера и немоћног југа, а ми смо опет граница. Мој став је врло идеалистички, сматрам да ово не треба да схватимо као фрустрацију, него као изазов, те да и Битеф и Београд могу поново да дају врло специфичан допринос дијалогу култура које су економским и политичким разлозима на силу раздвојене. Одатле извире и трећа концепцијска линија 50. Битефа: проблемски фокус на избегличкој кризи и, с тим у вези, отварање фестивала за представе и уметнике из целог света. Као што знате, на 50. Битефу, поред европских, учествују и уметници из Кине, Сингапура, Либана, Индонезије, Обале Слоноваче.

У оквиру 50. Битефа биће организован и 28. Конгрес међународне асоцијације позоришних критичара на којем ће учествовати око 100 критичара из 40 земаља. Које теме ћете разматрати на конгресу? Шта ћете иностраним колегама представити у Београду?

У оквиру Конгреса биће одржана и међународна конференција са учесницима из земаља са буквално свих континената, осим Аустралије, чија је тема директно везана за Битеф: како данас, у доба кад више не влада модернистички императив за новим у уметности, и даље мислите о „новим тенденцијама”. Покрећемо питање да ли је новум и даље стваралачка нужност, или џокер, мамац на неолибералном уметничком тржишту, као и дебату на тему да ли се о новом уопште може мислити „глобално”, јер су уметничке иновације у различитим културама битно различите. Ово последње је посебно важно и оно је потпуно у духу главне одлике 50. Битефа – искорака из евроцентричног оквира. Колеге ће пратити главни програм Битефа, у коме има и три српске представе, и још и show case београдских позоришта, где ће видети „небитефовско”, али такође добрo позориште. Никад београдски театар није имао овако велику светску видљивост и моја лична велика жеља јесте да Конгрес допринесе пласману нашег позоришта у свету: и тако што ће се о представама писати и што ће бити позиване на светске фестивале. Што се тиче „слободног програма”, водићемо их на пловидбу Дунавом и Савом, а обићи ће, у склопу церемоније доделе Талија награде, признања Међународног удружења позоришних критичара, које ове године добија нигеријски уметник Феми Ософисан, и  Музеј афричке уметности.

Ту су и бројни пратећи програми. На шта треба посебно обратити пажњу? Хоће ли публика и новинари тих десетак дана спавати уопште?

Неће готово уопште – спортска обућа, комфорна одећа, кратак и здрав сан, алкохол у малим дозама и – спремност на целодневне акције. У оквиру пратећих програма имате и оне традиционалне, Битеф полифонију и Битеф на филму, али и бројне нове, као што су промоције књига о позоришту, фестивал савременог циркуса, конференцију о веома занимљивој и битној теми „аутобиографија и перформанс”, презентацију мастер студентских пројеката... Ипак, пре свега бих издвојио конференцију „Битеф и културна дипломатија”, јер је њен циљ, између осталог, да се укаже на то како је овај фестивал, а пре свега радови Мире Траиловић и Јована Ћирилова, допринео међународном пласману и престижу не само нашег позоришта, него културе уопште и београдског духа. Мој лични сан је да се овим богатим програмима и с оволико страних гостију допринесе томе да наше друштво и култура поврате самопоштовање, да схватимо да треба сви да будемо поносни на једну, заиста, тако изузетну традицију какву оличава: Битеф.