Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милица Димитријевић

Култура

18.05.2022 у 14:43

Цртежи Саве Шумановића као исходиште слике

У богатом опусу нашег Саве Шумановића (1896–1942) посебно место имају цртежи и сачувано их је око 400. Управо ће они, и то свих 78 који се налазе у збирци Народног музеја Србије, уз две литографије, бити пред публиком од вечерас у 18.00 сати у музејској Галерији Кабинета за графику, а у склопу обележавања Међународног дана музеја. Поставка носи назив „Исходиште слике: цртежи Саве Шумановића из збирке Народног музеја Србије”, ауторка је Драгана Љубеновић и она у разговору за наш лист истиче податак да су у овом обиму они могли бити виђени давне 1969, на поставци „Цртежи Саве Шумановића из збирке Народног музеја у Београду” и од тада не. Ето разлога више да се ова изложба посети. Како истиче наша саговорница, фонд Шумановићевих цртежа који се налази у музејској Колекцији цртежа и графика

Култура

10.05.2022 у 13:10

Изложба о античкој жени на Балкану

Народни музеј у Београду Дан музеја данас обележава 178. пут али први пут уз ново име као Народни музеј Србије, истиче за наш лист Бојана Борић Брешковић, директорка ове наше централне музејске институције, и додаје да ће тим рођенданским поводом вечерас у 19 сати у Великој галерији музеја бити отворена изложба „Femina Balcanica: mater, matrona, augusta, dea. Жена на Балкану у античком добу”. Ускоро ће, већ 18. маја, како нам она каже, музеј публику обрадовати и поставком цртежа Саве Шумановића, док се до краја године може очекивати и изложба посвећена Кости Хакману. Биће тада изложени радови не само из овог музеја већ и других институција и дела у власнишву Хакманове кћерке Милице, која је она наменила Народном музеју Србије. Говорећи о периоду који је иза нас, Бојана Борић

Култура

09.05.2022 у 12:26

Стогодишњица рођења Миодрага Б. Протића

Обележавање сто година од рођења Миодрага Б. Протића (1922‒2014), првог управника Музеја савремене уметности у Београду (1965‒1980), који је својим делањем и идејама сваком свом наследнику дао можда и претежак задатак да једном за његовог доба успостављен ниво покуша да одржи, почело је лепом изложбом у београдској Галерији Рима. Реч је о поставци под називом „Миодраг Б. Протић: Поводом стогодишњице од рођењa”, која траје до 5. јуна, а чији је аутор наш познати историчар уметности и професор Јерко Денегри. Протићева незаобилазно значајна личност протезала се талентом и на пољима ликовног стваралаштва и теорије уметности, ауторства бројних монографија и студија о модерној уметности, али у свему и предано и са мером, о чему је и сам говорио: „Увек сам био сликар када сам сликао, писац

Култура

09.05.2022 у 08:35

САНУ поново додељује Награду „Иван Табаковић”

Награда „Медаља САНУ”, коју академија додељује за изузетна достигнућа, а по угледу на многе иностране академије, успостављена је и код нас па су прошле године уручена две за област науке (Иван Гутман и Василије Крестић), а ове ће године бити додељена за област уметности. Како је нагласио Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, признање ће се надаље додељивати по истом двогодишњем принципу – једне године две за науку, а једне године једна за уметност, па ће овогодишњи добитник бити познат на јесен. – Награда се додељује 19. новембра, на Дан академије. Могуће је доделити медаљу за неко посебно достигнуће, за животно дело, може то бити члан или неки истакнути појединац који није члан академије – рекао је Максимовић, који је истакао и да је поново успостављена Награда „Иван Табаковић”. Она

Култура

19.04.2022 у 13:02

Угрожена културна баштина Украјине

Унеско је изузетно забринут за штету која је настала услед напада руских снага на подручја украјинских градова Харков и Чернихов и уједно позива на заштиту културног блага ове земље, укључујући и седам њених локалитета који се налазе на листи Светске баштине Унеска, део је једног од бројних обраћања Организације Уједнињених нација за образовање, науку и културу, које су пренели страни медији а поводом ратних разарања у Украјини. Од 24. фебруара и то према подацима којима прелиминарно располаже Унеско и који се редовно објављују, проверавају из неколико извора и обнављају на сајту ове организације и њеним профилима на друштвеним мрежама, до 14. априла у сукобима у Украјини забележено је разарање на 102 локације. Реч је о 47 религијских локалитета, 28 историјских здања, 12 споменика,

Култура

11.04.2022 у 14:39

Изазови на локалитету „Винча – Бело брдо”

Винча – Бело брдо једно је од најзначајнијих праисторијских налазишта у југоисточној Европи, које крије девет метара дебео слој у којем су забележене готово све етапе живота на овом месту почевши од 5800. године старе ере па све до данас. Посебно су значајни слојеви неолитског периода који су дали материјалну културу изузетног занатског умећа и префињеног укуса, а најпознатије су винчанске фигурине, најчешће у облику људске фигуре израђене од теракоте, које су постале и нека врста заштитног знака тог богатог налазишта, знак препознавања да је баш о Винчи реч. Међутим, изложба „Пројекат Винча: нови археолошки изазови”, аутора Ненада Тасића, Кристине Пенезић и Дамира Влајнића, која до 30. априла траје у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности, има нешто специфичнији

Култура

05.04.2022 у 13:56

Уметничко дело није само објект

Овогодишњи излагачки програм Галерије Рима у Београду, почиње вечерас у 19.00 сати, отварањем изложбе Радомира Дамњановића Дамњана, посвећена делима из серије његових концептуалних радова „Дела од проверене уметничке вредности”. Ова поставка треће је по реду Дамњаново представљање у овој галерији, након изложби у Крагујевцу 2013. и 2015, које су се бавиле његовим концептуалним пројектима „Сликање сликарства” и „Un falso Manzoni”, али је прва коју у целости сачињавају његови уметнички радови настали поступком присвајања и интервенција ауторским печатом на промотивним плакатима рађеним за уметникове посебно значајне самосталне и колективне изложбе. Тако се у оквиру Дамњанових „дела од проверене уметничке вредности” могу наћи и ретки плакати са његових самосталних наступа из шездесетих

Култура

22.03.2022 у 14:00

Дијебедо Франсис Кере добитник Прицкерове награде

Дијебедо Франсис Кере, овогодишњи Прицкеров лауерат, уједно је и први добитник ове престижне награде за архитектуру који долази са афричког континента. Рођен у Буркини Фасо, овај педесетшестогодишњи архитекта школовао се у Европи и САД, живи у Берлину, градио је подједнако и по Африци, Европи и САД, а како је рекао у свом првом разговору за Би-Би-Си, након што је примио вест о признању, част која му је указана за њега је била велико изненађење. У самом саопштењу жирија каже се да је Кере, архитекта, предавач и друштвени активиста, познат по томе што трансформише читаве заједнице својим грађевинама, дајући им тако снагу да напредују. „Кроз своју посвећеност и тежњу ка друштвеној једнакости и правди и посредством интелигентне употребе материјала из локалних средина, а зарад

Култура

21.03.2022 у 14:32

Велика имена и „мале” идеје

Чувени професор Лазар Трифуновић доводио је студенте историје уметности на вежбе у Народни музеј у Смедеревској Паланци, а наш познати сликар и професор Павле Васић, пишући 1977. баш у „Политици” (уједно је био и у одбору за откуп дела овог музеја), истицао је да ликовна збирка ове куће у нечему подсећа на Спомен-збирку Павла Бељанског у Новом Саду. И ето два добра разлога – ако се изузме знатижеља која се након посете изложби показује као потпуно оправдана – да се посети поставка која у Дому Војске Србије у Београду траје до 2. априла, а на којој се може видети леп избор дела српског модернизма из колекције овог музеја. Под насловом „Симбол(и) града”, аутор Стеван Мајсторовић, уједно и директор Народног музеја у Смедеревској Паланци, кустос и историчар уметности, окупио је на једном

Култура

11.03.2022 у 18:00

Легат за око и душу

Истанчан осећај за боје, за њихове тонове и њихову неусиљену усклађеност сваки пут непогрешиво израња из дела Недељка Гвозденовића (1902‒1988), где год и када год да су изложена. Тако је и у Кући легата, на поставци која до 24. марта први пут после чак четири деценије у до сада највећем обиму приказује његов поклон граду Београду и то поводом 120 година од његовог рођења – његов легат. Говорећи о детаљима изложбе која је више него пријатна за око и душу у овом времену тешких и туробних тема, Нада Симулов Тимофејев, историчарка уметности из Куће легата и ауторка поставке, каже да је пред посетиоцима изложено чак 40 уља на платну/картону од 45 колико их има у збирци, као и бројни радови на папиру у разним техникама (темпера, акварел, цртеж) од укупно 517 колико се чува у овој колекцији.

Претходна Следећа

Почетна / Милица Димитријевић

12.06.2026 у 20:21

Болесног човека годину дана држали као роба

12.06.2026 у 20:16

Гати Сантана о одлуци СБ УН и будућности правосуђа

12.06.2026 у 20:07

Кошта: ЕУ отвара први преговарачки кластер за приступ Украјине и Молдавије

12.06.2026 у 19:59

Шел привремено обуставља откуп акција од три милијарде долара

12.06.2026 у 19:54

Линта упозорава: Напади на СПЦ су наставак удара на Србију и српски народ

12.06.2026 у 19:53

Амерички потрошачи оптимистичнији због појефтињења горива