Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Kultura

18.05.2022 u 14:43

Crteži Save Šumanovića kao ishodište slike

U bogatom opusu našeg Save Šumanovića (1896–1942) posebno mesto imaju crteži i sačuvano ih je oko 400. Upravo će oni, i to svih 78 koji se nalaze u zbirci Narodnog muzeja Srbije, uz dve litografije, biti pred publikom od večeras u 18.00 sati u muzejskoj Galeriji Kabineta za grafiku, a u sklopu obeležavanja Međunarodnog dana muzeja. Postavka nosi naziv „Ishodište slike: crteži Save Šumanovića iz zbirke Narodnog muzeja Srbije”, autorka je Dragana Ljubenović i ona u razgovoru za naš list ističe podatak da su u ovom obimu oni mogli biti viđeni davne 1969, na postavci „Crteži Save Šumanovića iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu” i od tada ne. Eto razloga više da se ova izložba poseti. Kako ističe naša sagovornica, fond Šumanovićevih crteža koji se nalazi u muzejskoj Kolekciji crteža i

Kultura

10.05.2022 u 13:10

Izložba o antičkoj ženi na Balkanu

Narodni muzej u Beogradu Dan muzeja danas obeležava 178. put ali prvi put uz novo ime kao Narodni muzej Srbije, ističe za naš list Bojana Borić Brešković, direktorka ove naše centralne muzejske institucije, i dodaje da će tim rođendanskim povodom večeras u 19 sati u Velikoj galeriji muzeja biti otvorena izložba „Femina Balcanica: mater, matrona, augusta, dea. Žena na Balkanu u antičkom dobu”. Uskoro će, već 18. maja, kako nam ona kaže, muzej publiku obradovati i postavkom crteža Save Šumanovića, dok se do kraja godine može očekivati i izložba posvećena Kosti Hakmanu. Biće tada izloženi radovi ne samo iz ovog muzeja već i drugih institucija i dela u vlasnišvu Hakmanove kćerke Milice, koja je ona namenila Narodnom muzeju Srbije. Govoreći o periodu koji je iza nas, Bojana Borić

Kultura

09.05.2022 u 12:26

Stogodišnjica rođenja Miodraga B. Protića

Obeležavanje sto godina od rođenja Miodraga B. Protića (1922‒2014), prvog upravnika Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1965‒1980), koji je svojim delanjem i idejama svakom svom nasledniku dao možda i pretežak zadatak da jednom za njegovog doba uspostavljen nivo pokuša da održi, počelo je lepom izložbom u beogradskoj Galeriji Rima. Reč je o postavci pod nazivom „Miodrag B. Protić: Povodom stogodišnjice od rođenja”, koja traje do 5. juna, a čiji je autor naš poznati istoričar umetnosti i profesor Jerko Denegri. Protićeva nezaobilazno značajna ličnost protezala se talentom i na poljima likovnog stvaralaštva i teorije umetnosti, autorstva brojnih monografija i studija o modernoj umetnosti, ali u svemu i predano i sa merom, o čemu je i sam govorio: „Uvek sam bio slikar kada sam slikao,

Kultura

09.05.2022 u 08:35

SANU ponovo dodeljuje Nagradu „Ivan Tabaković”

Nagrada „Medalja SANU”, koju akademija dodeljuje za izuzetna dostignuća, a po ugledu na mnoge inostrane akademije, uspostavljena je i kod nas pa su prošle godine uručena dve za oblast nauke (Ivan Gutman i Vasilije Krestić), a ove će godine biti dodeljena za oblast umetnosti. Kako je naglasio Ljubomir Maksimović, potpredsednik SANU, priznanje će se nadalje dodeljivati po istom dvogodišnjem principu – jedne godine dve za nauku, a jedne godine jedna za umetnost, pa će ovogodišnji dobitnik biti poznat na jesen. – Nagrada se dodeljuje 19. novembra, na Dan akademije. Moguće je dodeliti medalju za neko posebno dostignuće, za životno delo, može to biti član ili neki istaknuti pojedinac koji nije član akademije – rekao je Maksimović, koji je istakao i da je ponovo uspostavljena Nagrada „Ivan

Kultura

19.04.2022 u 13:02

Ugrožena kulturna baština Ukrajine

Unesko je izuzetno zabrinut za štetu koja je nastala usled napada ruskih snaga na područja ukrajinskih gradova Harkov i Černihov i ujedno poziva na zaštitu kulturnog blaga ove zemlje, uključujući i sedam njenih lokaliteta koji se nalaze na listi Svetske baštine Uneska, deo je jednog od brojnih obraćanja Organizacije Ujedninjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, koje su preneli strani mediji a povodom ratnih razaranja u Ukrajini. Od 24. februara i to prema podacima kojima preliminarno raspolaže Unesko i koji se redovno objavljuju, proveravaju iz nekoliko izvora i obnavljaju na sajtu ove organizacije i njenim profilima na društvenim mrežama, do 14. aprila u sukobima u Ukrajini zabeleženo je razaranje na 102 lokacije. Reč je o 47 religijskih lokaliteta, 28 istorijskih zdanja, 12 spomenika,

Kultura

11.04.2022 u 14:39

Izazovi na lokalitetu „Vinča – Belo brdo”

Vinča – Belo brdo jedno je od najznačajnijih praistorijskih nalazišta u jugoistočnoj Evropi, koje krije devet metara debeo sloj u kojem su zabeležene gotovo sve etape života na ovom mestu počevši od 5800. godine stare ere pa sve do danas. Posebno su značajni slojevi neolitskog perioda koji su dali materijalnu kulturu izuzetnog zanatskog umeća i prefinjenog ukusa, a najpoznatije su vinčanske figurine, najčešće u obliku ljudske figure izrađene od terakote, koje su postale i neka vrsta zaštitnog znaka tog bogatog nalazišta, znak prepoznavanja da je baš o Vinči reč. Međutim, izložba „Projekat Vinča: novi arheološki izazovi”, autora Nenada Tasića, Kristine Penezić i Damira Vlajnića, koja do 30. aprila traje u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti, ima nešto specifičniji

Kultura

05.04.2022 u 13:56

Umetničko delo nije samo objekt

Ovogodišnji izlagački program Galerije Rima u Beogradu, počinje večeras u 19.00 sati, otvaranjem izložbe Radomira Damnjanovića Damnjana, posvećena delima iz serije njegovih konceptualnih radova „Dela od proverene umetničke vrednosti”. Ova postavka treće je po redu Damnjanovo predstavljanje u ovoj galeriji, nakon izložbi u Kragujevcu 2013. i 2015, koje su se bavile njegovim konceptualnim projektima „Slikanje slikarstva” i „Un falso Manzoni”, ali je prva koju u celosti sačinjavaju njegovi umetnički radovi nastali postupkom prisvajanja i intervencija autorskim pečatom na promotivnim plakatima rađenim za umetnikove posebno značajne samostalne i kolektivne izložbe. Tako se u okviru Damnjanovih „dela od proverene umetničke vrednosti” mogu naći i retki plakati sa njegovih samostalnih nastupa

Kultura

22.03.2022 u 14:00

Dijebedo Fransis Kere dobitnik Prickerove nagrade

Dijebedo Fransis Kere, ovogodišnji Prickerov lauerat, ujedno je i prvi dobitnik ove prestižne nagrade za arhitekturu koji dolazi sa afričkog kontinenta. Rođen u Burkini Faso, ovaj pedesetšestogodišnji arhitekta školovao se u Evropi i SAD, živi u Berlinu, gradio je podjednako i po Africi, Evropi i SAD, a kako je rekao u svom prvom razgovoru za Bi-Bi-Si, nakon što je primio vest o priznanju, čast koja mu je ukazana za njega je bila veliko iznenađenje. U samom saopštenju žirija kaže se da je Kere, arhitekta, predavač i društveni aktivista, poznat po tome što transformiše čitave zajednice svojim građevinama, dajući im tako snagu da napreduju. „Kroz svoju posvećenost i težnju ka društvenoj jednakosti i pravdi i posredstvom inteligentne upotrebe materijala iz lokalnih sredina, a zarad

Kultura

21.03.2022 u 14:32

Velika imena i „male” ideje

Čuveni profesor Lazar Trifunović dovodio je studente istorije umetnosti na vežbe u Narodni muzej u Smederevskoj Palanci, a naš poznati slikar i profesor Pavle Vasić, pišući 1977. baš u „Politici” (ujedno je bio i u odboru za otkup dela ovog muzeja), isticao je da likovna zbirka ove kuće u nečemu podseća na Spomen-zbirku Pavla Beljanskog u Novom Sadu. I eto dva dobra razloga – ako se izuzme znatiželja koja se nakon posete izložbi pokazuje kao potpuno opravdana – da se poseti postavka koja u Domu Vojske Srbije u Beogradu traje do 2. aprila, a na kojoj se može videti lep izbor dela srpskog modernizma iz kolekcije ovog muzeja. Pod naslovom „Simbol(i) grada”, autor Stevan Majstorović, ujedno i direktor Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, kustos i istoričar umetnosti, okupio je na jednom

Kultura

11.03.2022 u 18:00

Legat za oko i dušu

Istančan osećaj za boje, za njihove tonove i njihovu neusiljenu usklađenost svaki put nepogrešivo izranja iz dela Nedeljka Gvozdenovića (1902‒1988), gde god i kada god da su izložena. Tako je i u Kući legata, na postavci koja do 24. marta prvi put posle čak četiri decenije u do sada najvećem obimu prikazuje njegov poklon gradu Beogradu i to povodom 120 godina od njegovog rođenja – njegov legat. Govoreći o detaljima izložbe koja je više nego prijatna za oko i dušu u ovom vremenu teških i turobnih tema, Nada Simulov Timofejev, istoričarka umetnosti iz Kuće legata i autorka postavke, kaže da je pred posetiocima izloženo čak 40 ulja na platnu/kartonu od 45 koliko ih ima u zbirci, kao i brojni radovi na papiru u raznim tehnikama (tempera, akvarel, crtež) od ukupno 517 koliko se čuva u ovoj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milica Dimitrijević