Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милица Димитријевић

Култура

05.09.2019 у 12:42

Фотографије, графике и подморнице у КЦБ

У Културном центру Београда вечерас ће у 20 сати, у већ традиционалном месечном термину, бити отворене три изложбе у три простора. У Галерији „Артгет” пред публиком је ауторски пројекат Милене Марјановић, у којем је обједињено стваралаштво три високообразоване жене – свака са својим мотивом да се лати фото-апарата и свака са својим углом гледања на живот пред рат и у току рата, а под насловом „У земљи кипућег меса: Мери И. Дарам, Надежда Петровић и Катарина К. Штурценегер”. Антрополошкињу, Енглескињу Мери Идит Дарам највише занимају балкански обичаји, мада није пренебрегла ни војне припреме за ослобођење од Турака које доводе до објаве рата Османском царству 1912. и избијања Првог балканског рата. Као сликарку и патриоткињу, Српкињу Надежду Петровић, поред снимања портрета чланова

Култура

05.09.2019 у 12:24

Колосалан уметник и племенита личност

Бираним и топлим речима, пропраћеним фотографијама на којима су се налазиле, поред њега, и његове слике, нама добро познате и вредне, опростили смо се јуче, на комеморацији у Скупштини града Београда од Владимира Величковића, академика и једног од наших највећих сликара. У присуству чланова породице и блиских пријатеља, премијерке Ане Брнабић, министра културе Владимира Вукосављевића и генералност секретара председника републике Николе Селаковића, бројних уметника и личности из културног и јавног живота, председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић позвао је на минут ћутања, подсетивши нас, након тога, на Величковића онаквог каквог га је упамтио. – Био је човек патрицијске физиономије који упркос годинама има држање младића, са ставом брђанина свиклих на кретање и

Београд

04.09.2019 у 22:22

Слике које зраче

Премала је била Галерија Српске академије наука и уметности да прими све поштоваоце сликарства Љубе Поповића (1934–2016) који су пожелели да се нађу на отварању велике, ретроспективне изложбе његових радова, прве која је у овом ексклузивном простору уприличена њему у част. Председник САНУ Владимир Костић, на чију је иницијативу и дошло до ове поставке, отварајући преглед читавог Љубиног опуса и то посредством дела која се чувају у Србији, како у музејима и институцијама, тако и у приватним колекцијама, истакао је да верује да овом изложбом потребан мир, макар и са закашњењем, налазе и Српска академија наука и уметности и велики сликар Љуба Поповић, њен члан. – Љуба Поповић данас је тамо где му је место, тамо где припада, у галерији једне од својих кућа, где је неупитан и поштован –

Култура

04.09.2019 у 19:00

Раскош и узнемирење на платнима Љубе Поповића

Поштоваоци стваралаштва Љубе Поповића (1934–2016), једног од наших најпознатијих сликара и академика, имаће од вечерас у 19 сати ретку прилику да први пут у ексклузивном излагачком простору Галерије САНУ виде преглед читавог његовог опуса, и то искључиво кроз дела која се чувају у музејским и приватним колекцијама у Србији. Од око 150 радова који су им били на располагању, аутори изложбе, историчар уметности Никола Кусовац и супруга нашег уметника, Славица Батос, одабрали су 45 дела (нека ће се сада наћи у јавности након паузе од неколико деценија), углавном великих формата, на чему је, како су подсетили у разговору с медијима, приликом ретких излагања и сам сликар инсистирао. У обрнутом редоследу, од најновијих ка најстаријима, с изузетком прве изложбене сале, у којој је импозантни

Култура

02.09.2019 у 20:40

Отворен нови Музеј ослобођења Париза

„Двадесет метара под земљом. Стотину степеника низ бетонски ходник. Посетиоци новог Музеја ослобођења Париза тако почињу свој пут буквалним силаском у историју”, речи су којима „Франс 24” почиње своју репортажу о најновијој музејској атракцији овог града, некадашњем подземном војном комплексу који је од пре који дан први пут доступан широј јавности, а у име обележавања седамдесет пете годишњице окончања нацистичке окупације француске престонице. Уз интересантан видео-материјал који прати овај наратив, на овом порталу доступне су детаљне информације о самој локацији и њеној историји која је интригантна па су пажњу овом посебном месту посветили не само француски већ и други светски медији. Како подсећа француска штампа, оригинално саграђен као владино склониште 1938, подземни бункер

Култура

02.09.2019 у 20:13

Скулптуре Ђорђа Аралице у Библиотеци града Београда

У уторак, 3. септембра, у 19 сати, у Галерији Атријум Библиотеке града Београда изложбу скулптура Ђорђа Аралице под називом „Изван и изнутра” отвара професор Бранимир Карановић. Наш познати вајар рођен 1963. године у Оточцу, дипломирао је вајарство на ФЛУ у Београду и већ деценијама ради у различитим медијима: теракоти, металу и камену. Његово уметничко интересовање је у домену истраживања међуодноса скулпторалне форме, медија и простора, као и честе супротстављености уметности скулптуре ефемерном контексту савременог света

Култура

29.08.2019 у 18:29

Одлазак ликовног мага

Изненада и заиста када то нико није могао ни да наслути напустио нас је Владимир Величковић. Вест да је преминуо у Сплиту одјекнула је у уметничким круговима, дуго времена владала је неверица, потом и запањеност. Овај енергичан, жилав човек, неуморан и окретан, и физички и ментално, академик и сликар велике снаге, како стваралачке, тако и карактерне, оштрог рукописа, али и речи које је знао без задршке да изговори на различите теме, у 85. години био је више него активан и присутан. И посредством нацртане линије и насликане боје, чему је био апсолутно посвећен, али и као учитељ млађим колегама, учесник ликовних догађаја, рад да „Политици” увек да коментар.

Култура

28.08.2019 у 22:08

Подсетник на заборављени београдски двор

Између данашњег Председништва и Скупштине града Београда све до 1904. налазило се здање познато као Стари конак, које је око 1840. као своју породичну кућу подигао уставобранитељ Стојан Симић. Кнез Александар Карађорђевић ову зграду 1845. учинио је владарским резиденцијалним објектом и ту намену она је задржала и под владарима из династије Обреновић, све до династичког преврата у Србији. Занимљивог историјата овог здања и његове судбине подсетићемо се на изложби „Стари конак: заборављени београдски двор”, која се сутра увече, у 19 сати, отвара у Музеју примењене уметности. Све до 25. септембра, у оквиру заједничког пројекта овог музеја и Музеја града Београда и по замисли ауторског тима који чине Јелена Пераћ, Владимир Томић и Дејан Вукелић, пред посетиоцима ће се налазити фотографије

Култура

25.08.2019 у 15:46

Култура Лепенског вира аутохтона упркос миграцијама

Вест да је „Њујорк тајмс” објавио обиман текст који се тиче Лепенског вира, његовог историјата и најновијих истраживања археолошке грађе древних насеља која су ницала уз Дунав одјекнула је у Србији. Туристичко путовање америчког новинара у нашу земљу резултирало је његовом репортажом – осим необичности чувених камених скулптура с овог локалитета, које красе сталну поставку у простору Атријума Народног музеја у Београду и које су на њега оставиле посебан утисак, научни налази који се у њој помињу заслужују да буду детаљније објашњени. Наиме, теза да је на том подручју долазило до сусрета и мешања две културе и народа, односно пољопривредника с Блиског истока и ловаца и сакупљача који су у то време ту живели потврђена је најновијим подацима добијеним ДНК анализом посмртних остатака већег

Култура

05.08.2019 у 21:30

Век постојања Музеја Роден

Поред обиља радова великог вајара, слика из његове ране стваралачке фазе и дела Монеа, Реноара, Ван Гога и осталих великана које је поседовао, само здање такође је инспиративно, од 1926. има статус историјског споменика Стогодишњица смрти великог Огиста Родена обележена је 2017, а ове године и париски Музеј Роден, кућа која чува његову уметничку заоставштину, прославља век постојања. Отворена две године након смрти једног од најпознатијих светских вајара, ова париска институција, у чијем је склопу и вила у предграђу француске престонице где је Роден живео, реновирана је 2015. Ентеријерно колорисана у посебну сиву боју која носи управо њено име, од тада је у новом руху доступна бројним посетиоцима којих на годишњем нивоу има око 700.000. Скулптура „Мислилац” у музејском

Претходна Следећа

Почетна / Милица Димитријевић

13.06.2026 у 12:32

Сукоб навијачких група БиХ и Хрватске после утакмице

13.06.2026 у 12:27

Париз и Берлин траже мању улогу Каласове у дипломатији ЕУ

13.06.2026 у 12:18

Министри са грађанима о даљем развоју у Бачкој Паланци

13.06.2026 у 12:17

Вирус у Гружанском језеру изазвао помор рибе

13.06.2026 у 12:15

Књига Снежане Милојевић о краљу Милутину пред београдском публиком

13.06.2026 у 12:15

У Паризу осуђени крадљивци ретких руских књига