Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

11.03.2022 у 20:00

Дневник Живојина Павловића

Данас, док бесни рат у Украјини, и док многи поглед управљају ка Балкану, читати „Дневник 1994‒1998” Живојина Павловића, (издање „Агоре”, приређивача Снежане Лукић Павловић), може да буде обесхрабрујуће због тога што изгледа да свеколика криза из деведесетих још траје. И онда, као и сада, страдаће недужни, а интелектуалац, уметник, попут Жике Павловића, бележиће те догађаје да би остали упамћени и да би их схватили они који знају да мисле и који наравно ништа не могу да промене. Попут ратног извештача, чувени писац и редитељ записао је поводом рата у БиХ 3. маја 1994. године оно што се дословно пресликава на поменуту данашњу ситуацију: „Чему је овај рат параван? Интересима Европе? Стратешким аспирацијама Америке? Властољубивим амбицијама феудалних тирана распаднуте СФРЈ?... Или се иза

Култура

28.02.2022 у 19:05

Интересују ме дрхтаји уметника над свим појавама стварности

После „Књиге о фотографији”, коју је Жарко Радаковић написао у тандему са Давидом Албахаријем, управо је из штампе у „Лагуни” изашла и „Књига о пријатељству” Жарка Радаковића, нашег уметника који живи у Келну, и Американца Скота Абота, као природни наставак пријатељства ова два аутора, које још повезује и интересовање за Петера Хандкеа, чија дела преводе. Хандке је и јунак њихових заједничких књига… Веза ових двеју књига јесте пријатељство, али и сећање на прошлост, на заједничке разговоре, на места и слике које имају важну улогу у животима писаца. „Фотографија јесте уметнику увек уплив у ’оностраност’. Никада она није само документ. Није то ни уметничка повест, књижевни текст: увек је он далеко више од написаног. Мисија уметника је – указати на свеобухватност живота, на његово

Култура

25.02.2022 у 12:20

Весна Капор добитница награде „Меша Селимовић”

Весна Капор добитница је 34. награде „Меша Селимовић”, Компаније „Новости”, за роман „Небо, тако дубоко”, у издању „Српске књижевне задруге”, а овога пута у оквиру Великог жирија гласао је 61 књижевни критичар и било је издвојено укупно 98 наслова. Скулптура са ликом великог писца, повеља и новчани износ биће лауреаткињи уручени у току априла. За дело награђене књижевнице свој глас дало је 26 критичара, међу којима су: Јован Пејчић, Даница Андрејевић, Саша Радојчић, Душко Бабић, Владимир Перић, Јасмина Тонић, Радивоје Микић, Сања Мацура, Душица Потић, Небојша Лазић, Слађана Јаћимовић и други. Новинар „Вечерњих новости” Драган Богутовић, који је са Огњеном Лакићевићем, оснивач награде „Меша Селимовић”, саопштио је јуче да су у најужем избору била и дела „О садашњости и седативима”

Култура

23.02.2022 у 18:00

Спомен на композиторе, жртве Холокауста

Наш врсни књижевник и преводилац Коља Мићевић (1941‒2020) био је аутор једног необичног издања које је издавачка кућа „Златно руно” објавила постхумно, а реч је о делу „Молебан за композиторе жртве Холокауста”, у којем је представљено више од 30 стваралаца. Мићевић је сабрао имена уметника који су страдали у Терезијенштату, Аушвицу и другим логорима. У уводној напомени је написао: „Током 1940. године Гестапо је одлучио да један град по имену Терезин у Моравској претвори у јединствени концентрациони логор, у коме су, поред десетина хиљада чешких и пољских Јевреја, али не само њих, били затворени и истакнути интелектуалци, сликари, научници, књижевници, а посебно композитори. Њима су дали илузију да могу стварати, сликати, писати и компоновати. Била је то вешто смишљена варка, чудовишнија,

Култура

15.02.2022 у 11:36

Милан Влајчић – ерудита и непоткупљив интелектуалац

Истински значај једног људског живота мери се тиме колико је других људи одређена личност дотакла и у њиховом духу оставила свој особени знак. По томе је недавно преминули Милан Влајчић један од најбогатијих људи на свету, зато што је својом ерудицијом, ингениозношћу и јединственим начином мишљења утицао не само на генерације читалаца већ и на српску културу уопште. Некима од нас дословно је својом добротом спасио живот у кључним тренуцима када се свет рушио. Тако велико срце никада не умире. Мало ко је умео да таквом младалачком страшћу до самог краја воли и да разуме различите ствари, књижевне класике, као и савремену књижевност – која проговара кроз бунт, псовку и сленг, да слуша џез и рокенрол, да гледа телевизију и предано прати Радио Београд, да у једном кратком разговору прође

Култура

10.02.2022 у 14:55

Награда „Душан Радовић” Дејану Алексићу

Дејан Алексић први је добитник новоустановљене књижевне награде града Београда и Библиотеке града Београда „Душан Радовић” за књижевност за децу и младе, за 2021. годину, а награђен је за књигу прича „Мало-мало па слон”, коју је илустровао Коста Миловановић и објавила је издавачка кућа „Имам идеју” из Краљева. Алексићу је признање (које се састоји од уметничког рада Зорана Кузмановића, новчаног износа у динарској противредности од 5.000 евра и дипломе), јуче у Скупштини града Београда уручила Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града. Жири који је донео ову одлуку радио је у саставу: Милош Радовић, председник, и чланови проф. др Зорица Хаџић и проф. др Зорана Опачић, а имао је задатак да међу 98 издања прогласи најбоље. – Наградити Дејана Алексића није велика мудрост. То би

Култура

08.02.2022 у 20:00

Писма која су променила свет

Човек није господар речи које је већ изрекао, како каже стара пословица, и истина је да свака изговорена или написана мисао више не припада власнику већ се умоножава у умовима других, производећи добро или зло. Особито данас се речи врло лако пишу и изговарају, без свести о њиховој тежини и исправности, без познавања прилика о којима се говори, међутим, колико се свет споро мења показује и збирка „Писма која су променила свет” Сајмона Сибага Монтефјореа, (у издању „Лагуне”), популарног британског историчара, професора Бакингемског универзитета, члана Краљевског књижевног друштва и романописца, аутора бројних историјских телевизијских серијала и филмова. Војни диктатор Пајанх, старог египатског града Тебе, кратко је написао својој жени како да поступи са издајницима: „Нареди да ту

Култура

03.02.2022 у 15:15

Кекановићу први „Београдски победник”

Драго Кекановић, српски писац из Хрватске, први је добитник награде „Београдски победник” за најбољи роман на српском језику у 2021. години, за дело „Приврженост”, у издању Српског културног друштва „Просвјета” из Загреба, како је јуче саопштено у Скупштини града Београда. Према речима председника жирија проф. др Предрага Петровића (а жири су чинили и чланови: др Слађана Илић, проф. др Петар Пијановић, др Весна Тријић и др Наташа Анђелковић), на конкурс за ово признање до 15. децембра 2021. године пристигла су укупно 162 романа, али је у последњем кругу, поред Кекановићеве књиге, дискутовано и о делима „Деца” Милене Марковић и „Ноћна пројекција” Ота Хорвата. – Роман Драга Кекановића „Приврженост” издвојио се рафинираним стилом, богатом језичком грађом и пажљиво изведеним

Култура

28.01.2022 у 20:00

Бавим се будућношћу да бих се изборио са свакодневицом

У свом новом роману „Узвишеност” (у издању „Лагуне”) Дарко Тушевљаковић приказује Београд у скоријој будућности, сутрашњици која метафорички наликује на нашу свакодневицу, као и главну јунакињу која живи „дан мрмота”, увек у једноличном понављању неуспеха. Када се појави апликација за проналажење сродних душа, која производи узвишене упарене људе, она се по својој уобичајеној неприлагодљивости не уклапа ни у ту игру. Међутим, њу проналазе људи из Сунчевог племена, андерграунд скупине која поштује роман њеног покојног оца. И она прихвата да је догађаји воде у новом смеру док се лице града неповратно мења... Дарко Тушевљаковић до сада је објавио две збирке прича и три романа, за роман „Јаз” добио је 2017. године Европску награду за књижевност, а ово дело преведено је на више светских

Култура

25.01.2022 у 13:40

Милени Марковић Нинова награда

Добитница Нинове награде критике за најбољи роман у 2021. години је Милена Марковић, за роман-поему „Деца”, у издању ЛОМ-а, а ову одлуку донео је жири у саставу: Теофил Панчић, председник, и чланови Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић. Милена Марковић је 68. лауреат овог признања. У најужој конкуренцији било је укупно шест романа, а за награђени су гласали: Теофил Панчић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић, за роман Давида Албахарија „Поговор” (издање „Чаробне књиге”) свој глас је дао Бранко Кукић (који није могао да присуствује јучерашњем проглашењу), а за „Мокринске хронике” Срђана В. Тешина (издање „Архипелага”) гласала је Марија Ненезић. У најужем избору била су и дела: „Сампас” Илије Ђуровића (издање „Трећег трга” и „Сребрног дрвета”) „Оно о чему се не

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

15.06.2026 у 14:19

Фора за „жицање кинте”: друштвене мреже брује о одласку Јаћимовића у затвор

15.06.2026 у 14:18

„Aнтропик” у Белој кући: У току преговори о деблокади напредних АИ модела

15.06.2026 у 14:06

Ранко Симовић нови кошаркаш Борца из Чачка

15.06.2026 у 14:03

Велики пожар на подручју Мостара, прети да блокира пут ка Сарајеву

15.06.2026 у 13:56

Антонијевић: Заштита старијих је питање достојанства целог друштва

15.06.2026 у 13:53

Гашић: Војска Србије нуди сигуран посао и могућност напредовања