Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

11.03.2022 u 20:00

Dnevnik Živojina Pavlovića

Danas, dok besni rat u Ukrajini, i dok mnogi pogled upravljaju ka Balkanu, čitati „Dnevnik 1994‒1998” Živojina Pavlovića, (izdanje „Agore”, priređivača Snežane Lukić Pavlović), može da bude obeshrabrujuće zbog toga što izgleda da svekolika kriza iz devedesetih još traje. I onda, kao i sada, stradaće nedužni, a intelektualac, umetnik, poput Žike Pavlovića, beležiće te događaje da bi ostali upamćeni i da bi ih shvatili oni koji znaju da misle i koji naravno ništa ne mogu da promene. Poput ratnog izveštača, čuveni pisac i reditelj zapisao je povodom rata u BiH 3. maja 1994. godine ono što se doslovno preslikava na pomenutu današnju situaciju: „Čemu je ovaj rat paravan? Interesima Evrope? Strateškim aspiracijama Amerike? Vlastoljubivim ambicijama feudalnih tirana raspadnute SFRJ?... Ili se

Kultura

28.02.2022 u 19:05

Interesuju me drhtaji umetnika nad svim pojavama stvarnosti

Posle „Knjige o fotografiji”, koju je Žarko Radaković napisao u tandemu sa Davidom Albaharijem, upravo je iz štampe u „Laguni” izašla i „Knjiga o prijateljstvu” Žarka Radakovića, našeg umetnika koji živi u Kelnu, i Amerikanca Skota Abota, kao prirodni nastavak prijateljstva ova dva autora, koje još povezuje i interesovanje za Petera Handkea, čija dela prevode. Handke je i junak njihovih zajedničkih knjiga… Veza ovih dveju knjiga jeste prijateljstvo, ali i sećanje na prošlost, na zajedničke razgovore, na mesta i slike koje imaju važnu ulogu u životima pisaca. „Fotografija jeste umetniku uvek upliv u ’onostranost’. Nikada ona nije samo dokument. Nije to ni umetnička povest, književni tekst: uvek je on daleko više od napisanog. Misija umetnika je – ukazati na sveobuhvatnost života, na

Kultura

25.02.2022 u 12:20

Vesna Kapor dobitnica nagrade „Meša Selimović”

Vesna Kapor dobitnica je 34. nagrade „Meša Selimović”, Kompanije „Novosti”, za roman „Nebo, tako duboko”, u izdanju „Srpske književne zadruge”, a ovoga puta u okviru Velikog žirija glasao je 61 književni kritičar i bilo je izdvojeno ukupno 98 naslova. Skulptura sa likom velikog pisca, povelja i novčani iznos biće laureatkinji uručeni u toku aprila. Za delo nagrađene književnice svoj glas dalo je 26 kritičara, među kojima su: Jovan Pejčić, Danica Andrejević, Saša Radojčić, Duško Babić, Vladimir Perić, Jasmina Tonić, Radivoje Mikić, Sanja Macura, Dušica Potić, Nebojša Lazić, Slađana Jaćimović i drugi. Novinar „Večernjih novosti” Dragan Bogutović, koji je sa Ognjenom Lakićevićem, osnivač nagrade „Meša Selimović”, saopštio je juče da su u najužem izboru bila i dela „O sadašnjosti i

Kultura

23.02.2022 u 18:00

Spomen na kompozitore, žrtve Holokausta

Naš vrsni književnik i prevodilac Kolja Mićević (1941‒2020) bio je autor jednog neobičnog izdanja koje je izdavačka kuća „Zlatno runo” objavila posthumno, a reč je o delu „Moleban za kompozitore žrtve Holokausta”, u kojem je predstavljeno više od 30 stvaralaca. Mićević je sabrao imena umetnika koji su stradali u Terezijenštatu, Aušvicu i drugim logorima. U uvodnoj napomeni je napisao: „Tokom 1940. godine Gestapo je odlučio da jedan grad po imenu Terezin u Moravskoj pretvori u jedinstveni koncentracioni logor, u kome su, pored desetina hiljada čeških i poljskih Jevreja, ali ne samo njih, bili zatvoreni i istaknuti intelektualci, slikari, naučnici, književnici, a posebno kompozitori. Njima su dali iluziju da mogu stvarati, slikati, pisati i komponovati. Bila je to vešto smišljena varka, čudovišnija,

Kultura

15.02.2022 u 11:36

Milan Vlajčić – erudita i nepotkupljiv intelektualac

Istinski značaj jednog ljudskog života meri se time koliko je drugih ljudi određena ličnost dotakla i u njihovom duhu ostavila svoj osobeni znak. Po tome je nedavno preminuli Milan Vlajčić jedan od najbogatijih ljudi na svetu, zato što je svojom erudicijom, ingenioznošću i jedinstvenim načinom mišljenja uticao ne samo na generacije čitalaca već i na srpsku kulturu uopšte. Nekima od nas doslovno je svojom dobrotom spasio život u ključnim trenucima kada se svet rušio. Tako veliko srce nikada ne umire. Malo ko je umeo da takvom mladalačkom strašću do samog kraja voli i da razume različite stvari, književne klasike, kao i savremenu književnost – koja progovara kroz bunt, psovku i sleng, da sluša džez i rokenrol, da gleda televiziju i predano prati Radio Beograd, da u jednom kratkom razgovoru prođe

Kultura

10.02.2022 u 14:55

Nagrada „Dušan Radović” Dejanu Aleksiću

Dejan Aleksić prvi je dobitnik novoustanovljene književne nagrade grada Beograda i Biblioteke grada Beograda „Dušan Radović” za književnost za decu i mlade, za 2021. godinu, a nagrađen je za knjigu priča „Malo-malo pa slon”, koju je ilustrovao Kosta Milovanović i objavila je izdavačka kuća „Imam ideju” iz Kraljeva. Aleksiću je priznanje (koje se sastoji od umetničkog rada Zorana Kuzmanovića, novčanog iznosa u dinarskoj protivrednosti od 5.000 evra i diplome), juče u Skupštini grada Beograda uručila Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada. Žiri koji je doneo ovu odluku radio je u sastavu: Miloš Radović, predsednik, i članovi prof. dr Zorica Hadžić i prof. dr Zorana Opačić, a imao je zadatak da među 98 izdanja proglasi najbolje. – Nagraditi Dejana Aleksića nije velika mudrost. To bi

Kultura

08.02.2022 u 20:00

Pisma koja su promenila svet

Čovek nije gospodar reči koje je već izrekao, kako kaže stara poslovica, i istina je da svaka izgovorena ili napisana misao više ne pripada vlasniku već se umonožava u umovima drugih, proizvodeći dobro ili zlo. Osobito danas se reči vrlo lako pišu i izgovaraju, bez svesti o njihovoj težini i ispravnosti, bez poznavanja prilika o kojima se govori, međutim, koliko se svet sporo menja pokazuje i zbirka „Pisma koja su promenila svet” Sajmona Sibaga Montefjorea, (u izdanju „Lagune”), popularnog britanskog istoričara, profesora Bakingemskog univerziteta, člana Kraljevskog književnog društva i romanopisca, autora brojnih istorijskih televizijskih serijala i filmova. Vojni diktator Pajanh, starog egipatskog grada Tebe, kratko je napisao svojoj ženi kako da postupi sa izdajnicima: „Naredi da tu

Kultura

03.02.2022 u 15:15

Kekanoviću prvi „Beogradski pobednik”

Drago Kekanović, srpski pisac iz Hrvatske, prvi je dobitnik nagrade „Beogradski pobednik” za najbolji roman na srpskom jeziku u 2021. godini, za delo „Privrženost”, u izdanju Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta” iz Zagreba, kako je juče saopšteno u Skupštini grada Beograda. Prema rečima predsednika žirija prof. dr Predraga Petrovića (a žiri su činili i članovi: dr Slađana Ilić, prof. dr Petar Pijanović, dr Vesna Trijić i dr Nataša Anđelković), na konkurs za ovo priznanje do 15. decembra 2021. godine pristigla su ukupno 162 romana, ali je u poslednjem krugu, pored Kekanovićeve knjige, diskutovano i o delima „Deca” Milene Marković i „Noćna projekcija” Ota Horvata. – Roman Draga Kekanovića „Privrženost” izdvojio se rafiniranim stilom, bogatom jezičkom građom i pažljivo izvedenim

Kultura

28.01.2022 u 20:00

Bavim se budućnošću da bih se izborio sa svakodnevicom

U svom novom romanu „Uzvišenost” (u izdanju „Lagune”) Darko Tuševljaković prikazuje Beograd u skorijoj budućnosti, sutrašnjici koja metaforički nalikuje na našu svakodnevicu, kao i glavnu junakinju koja živi „dan mrmota”, uvek u jednoličnom ponavljanju neuspeha. Kada se pojavi aplikacija za pronalaženje srodnih duša, koja proizvodi uzvišene uparene ljude, ona se po svojoj uobičajenoj neprilagodljivosti ne uklapa ni u tu igru. Međutim, nju pronalaze ljudi iz Sunčevog plemena, andergraund skupine koja poštuje roman njenog pokojnog oca. I ona prihvata da je događaji vode u novom smeru dok se lice grada nepovratno menja... Darko Tuševljaković do sada je objavio dve zbirke priča i tri romana, za roman „Jaz” dobio je 2017. godine Evropsku nagradu za književnost, a ovo delo prevedeno je na

Kultura

25.01.2022 u 13:40

Mileni Marković Ninova nagrada

Dobitnica Ninove nagrade kritike za najbolji roman u 2021. godini je Milena Marković, za roman-poemu „Deca”, u izdanju LOM-a, a ovu odluku doneo je žiri u sastavu: Teofil Pančić, predsednik, i članovi Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević. Milena Marković je 68. laureat ovog priznanja. U najužoj konkurenciji bilo je ukupno šest romana, a za nagrađeni su glasali: Teofil Pančić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević, za roman Davida Albaharija „Pogovor” (izdanje „Čarobne knjige”) svoj glas je dao Branko Kukić (koji nije mogao da prisustvuje jučerašnjem proglašenju), a za „Mokrinske hronike” Srđana V. Tešina (izdanje „Arhipelaga”) glasala je Marija Nenezić. U najužem izboru bila su i dela: „Sampas” Ilije Đurovića (izdanje „Trećeg trga” i „Srebrnog drveta”) „Ono o

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević