Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

17.11.2021 у 20:00

Бајац: Памука оптужују обманути појединци

Нобеловац Орхан Памук, потпредседник Међународног ПЕН центра, и његова Издавачка кућа „Јапи Креди Јаинцилик” оповргнули су оптужбе да нови роман овог турског нобеловца „Ноћи куге” вређа успомену на Мустафу Кемала Ататурка и на турску заставу. Памуков роман објављен је у марту ове године, а јавни тужилац у Измиру покренуо је затим истрагу и послао допис свом колеги у Истанбулу, на основу тврдњи извесног адвоката из Измира, да је аутор наводно у свом делу увредио оснивача модерне турске државе Мустафу Кемала Ататурка и тиме нарушио законе који штите успомену на њега. Истрага је завршена тако што је одлучено да оптужбе неће бити, али после жалбе поменутог адвоката, сада је ово питање поново покренуто. Иначе, турски закон 5816, који се тиче преступа почињених против Ататурка, штити сећање

Култура

15.11.2021 у 15:32

Са Ван Гогом на ручку у Оверу

Као и за многе уметнике и боеме, и за Винсента Ван Гога кафана је била много више од места за обедовање, ту је могао да изнајми собу и да се осети као код куће, па чак и да излаже своје слике. Означавала је место у којем је могао да буде са људима, али да опет буде и сам, да предочава самом себи различите композиције предмета и особа, тоналитете боја. Да се уживи у лица необично обичних, оних који су тешко зарађивали свој хлеб и у свом поштењу постајали узвишени. Јер, према сопственом признању, Ван Гог је био фасциниран људским лицима: „Оно што у мени распаљује највише страсти јесте портрет, модерни портрет. Тражим га у бојама и сигурно нисам једини који га истражује у том правцу. Волео бих, пазите, далеко од тога да кажем да ћу то моћи, иако је то оно на шта циљам, волео бих да сликам

Култура

12.11.2021 у 21:46

Бранио je на смрт осуђене

Чекање сигурне смрти болније је од смрти саме, а управо је тај ужас осетио један од најчувенијих бранилаца у Југославији Филота Фила, почетком четрдесетих година 20. века, у нацистичком логору Маутхаузен. На дан његовог смакнућа, у логору, био је празник Светога Николе, и баш када је Фила стигао на ред, паклени строј за одузимање живота покварио се и он је чудом преживео. Био је затим упућен на тежак рад, и тако је дочекао ослобођење, као логораш од 40 килограма, који се три месеца опорављао у руској болници у Бечу. После те граничне ситуације између светова, донео је одлуку да ће славити Светог Николу и да ће живот посветити одбрани оних које су сви одбацили. И заиста, током тридесетпетогодишње правничке праксе, започете већ 1946. године, ниједном није бранио оштећене, већ само

Култура

11.11.2021 у 22:00

Повратак Камијевом царству побуне

Како ствари данас стоје, дистопије су остварене, а међу њима прва је она орвеловска. У поновном издању филозофско-есејистичке студије „Камијево царство” Милке Лучић, дугогодишње уреднице и новинарке „Политикине” рубрике „Култура” и додатка „Култура, уметност, наука”, у издању чачанског „Градца”, реч је управо о томе да се остварује оно што је Ками написао на почетку свог „Мита о Сизифу”, да је једини озбиљан филозофски проблем – самоубиство. Данашњи човек биће је деструкције, самоубилачки оријентисан, хладни, механички ум, који гладан профита уништава све живо око себе. Тако је Камијево питање о одлуци над сопственим животом прерасло у проблем самоубилачког мотива читавог човечанства. Због тога Милка Лучић у уводу овом издању, после почетне сумње у то да ли данашњи читаоци могу да

Култура

01.11.2021 у 20:00

Кад забруји тишина великог Једног

Књига Милице Бакић-Хејден „Хиндуизам, много буке око Тог Једног”, у издању „Геопоетике”, представља проблемски и историјски увод у хиндуизам, у којем се на свеобухватан начин разматрају сви битни конститутивни елементи ове велике светске религије, како је то нагласио рецензент издања проф. др Милан Вукомановић. Ово дело не само да представља основне појмове и идеје хиндуизма већ и савремене проблеме као што су политизација и религијски национализам. Милица Бакић-Хејден дипломирала је на Одсеку англистике на Филолошком факултету у Београду, где је и магистрирала. После студијског боравка у Индији и одбрањене докторске дисертације, постала је предавач на Одељењу за религијске студије Универзитета у Питсбургу. Њен научноистраживачки рад обухвата антрополошке и религијске теме везане за

Култура

24.10.2021 у 20:30

Кад нема сајма, до књиге на клик

Да се одржава, Сајам књига био би отворен вечерас. Некада се знало, крај октобра био је резервисан за Међународни београдски сајам књига, а све који су га посећивали, било из професионалних или личних разлога, повезивала је јединствена љубав према књизи и читању, али и посебно узбуђење због сајамских сусрета. Међутим, ово је већ друга година да нас пандемија вируса, који више и није тако нов, него се некако баш одомаћио, одваја и од највеће манифестације књиге на Балкану. Одлуку да не учествују донели су издавачи, који грађане нису желели да излажу додатним здравственим ризицима. Многи организују сајамске дане, нудећи попусте на досадашње цене књига, а они попут „Лагуне”, који имају књижаре, организују потписивања и дружења с писцима. Управо се завршава 73. Франкфуртски сајам књига, који

Култура

08.10.2021 у 14:41

Абдулрaзак Гурна добитник „Нобела” за књижевност

Сасвим неочекивао, упркос превдиђањима кладионичара, и као по обичају, добитник Нобелове награде за књижевност ове године је Абдулразак Гурна, танзанијски писац који уопште није био спомињан као конкурент. Награђено је његово дубоко и бескомпромисно осећање последица колоналијализма, као и за судбину избеглица у јазу између култура и континената, као што је оценио Нобелов комитет. Како се могло чути у онлајн преносу проглашења добитника, на ову одлуку чланова Шведске академије свакако утиче савремена избегличка криза и ситуација на Медитерану, куда пролазе избеглички бродови. Гурна је рођен 1948. године у Занзибару, на обалама источне Африке, али се у Енглеску преселио као студент 1968. године. Докторат је стекао на Универзитету у Кенту, 1982. године, а затим је предавао на Бајеро

Култура

06.10.2021 у 20:00

Сутра проглашење Нобелове награде за књижевност

Француска књижевница Ани Ерно једна је од главних кандидаткиња за Нобелову награду за књижевност ове године, како пише британски „Гардијан”, а добитника ћемо сазнати сутра, око 13 часова. Такође, Шведска академија саопштила је да ове године неће бити свечаног уручења признања у Стокхолму већ да ће добитник бити одликован у својој земљи. Проглашење ће бити пренето уживо, преко званичних дигиталних канала „Нобелове награде”. Ипак, кладионичари не одустају ни од Харукија Муракамија, коме поново расту шансе за престижно признање, као ни од канадске песникиње Ен Карсон. Шансе су велике и за Канађанку Маргарет Атрвуд, чији је роман „Живот пре човека” из 1979. године, недавно први пут код нас објавила „Лагуна”. Затим, за Кенијца Нгуги ва Тионга, велику Људмилу Улицку, чију нову

Култура

26.09.2021 у 14:15

Стојим на раменима џинова из Мокрина

Нова књига Срђана В. Тешина „Мокринске хронике”, у издању „Архипелага”, својим јединственим стилом и приповедањем у првом лицу враћа нас неколико деценија уназад. Уједно, успоставља везу и са његовим другим књигама, чији је топоним Мокрин. Приповедач, који искрено открива смешне и болне детаље свог одрастања, донекле подсећа на јунака серије „Грлом у јагоде”. Све до тренутка у којем и сам доживаљава призвуке насиља насталог у региону бивше Југославије. Он бележи сећања на бака Видине кулинарске специјалитете, праћене њеним страшним причама, на деду Георгија, кафанског човека, који је пропутовао светом, а са руским ослободиоцима пио данима у Мокрину. Ту су и мириси првих књига, ликови мајке и оца, старији брат, заштитник, са осталим мангупчићима из краја, прве свирке, први пољупци и

Култура

23.09.2021 у 20:00

Сви имамо трауме којих се можемо ослободити

Италијанска књижевница Надија Теранова била је гошћа друге новосадске „Ноћи књижевности”, одржане у оквиру „Калеидоскопа културе”. „Ноћ књижевности” иначе се годинама приређује у европским градовима под покровитељством Еуника. Затим је посетила и свог београдског издавача „Лагуну”, која је објавила њен роман „Збогом, авети”, у преводу Гордане Бреберине. Надија Теранова доктор је филозофије. Њен роман „Године обрнутим редоследом” (код нас објављен у издању „Аретеа”), проглашен је једном од десет најлепших италијанских књига декаде од 2009. до 2019. године. Њене приповетке уврштене су у више антологија, а романи преведени на више светских језика. Награђивани је и аутор за одрасле и децу. Сарадница је више новина, укључујући и „Републику”. „Збогом, авети” прича је о младој жени која 23

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

14.06.2026 у 08:46

Симпатизер блокадера признао: Немају руководство, програм ни јасан план власти

14.06.2026 у 08:44

Пре 27 година завршена Битка на Kошарама

14.06.2026 у 08:32

Аустралија шокирала Турску

14.06.2026 у 08:22

ДНП отворио питање веза Боровинић Бојовић са одбеглим Љубом Миловићем

14.06.2026 у 08:19

Срушио се амерички борбени авион у држави Вашингтон, изазван шумски пожар

14.06.2026 у 08:05

Зеленски: Украјина подноси највеће жртве за Европу