Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

17.11.2021 u 20:00

Bajac: Pamuka optužuju obmanuti pojedinci

Nobelovac Orhan Pamuk, potpredsednik Međunarodnog PEN centra, i njegova Izdavačka kuća „Japi Kredi Jaincilik” opovrgnuli su optužbe da novi roman ovog turskog nobelovca „Noći kuge” vređa uspomenu na Mustafu Kemala Ataturka i na tursku zastavu. Pamukov roman objavljen je u martu ove godine, a javni tužilac u Izmiru pokrenuo je zatim istragu i poslao dopis svom kolegi u Istanbulu, na osnovu tvrdnji izvesnog advokata iz Izmira, da je autor navodno u svom delu uvredio osnivača moderne turske države Mustafu Kemala Ataturka i time narušio zakone koji štite uspomenu na njega. Istraga je završena tako što je odlučeno da optužbe neće biti, ali posle žalbe pomenutog advokata, sada je ovo pitanje ponovo pokrenuto. Inače, turski zakon 5816, koji se tiče prestupa počinjenih protiv Ataturka, štiti sećanje

Kultura

15.11.2021 u 15:32

Sa Van Gogom na ručku u Overu

Kao i za mnoge umetnike i boeme, i za Vinsenta Van Goga kafana je bila mnogo više od mesta za obedovanje, tu je mogao da iznajmi sobu i da se oseti kao kod kuće, pa čak i da izlaže svoje slike. Označavala je mesto u kojem je mogao da bude sa ljudima, ali da opet bude i sam, da predočava samom sebi različite kompozicije predmeta i osoba, tonalitete boja. Da se uživi u lica neobično običnih, onih koji su teško zarađivali svoj hleb i u svom poštenju postajali uzvišeni. Jer, prema sopstvenom priznanju, Van Gog je bio fasciniran ljudskim licima: „Ono što u meni raspaljuje najviše strasti jeste portret, moderni portret. Tražim ga u bojama i sigurno nisam jedini koji ga istražuje u tom pravcu. Voleo bih, pazite, daleko od toga da kažem da ću to moći, iako je to ono na šta ciljam, voleo bih da

Kultura

12.11.2021 u 21:46

Branio je na smrt osuđene

Čekanje sigurne smrti bolnije je od smrti same, a upravo je taj užas osetio jedan od najčuvenijih branilaca u Jugoslaviji Filota Fila, početkom četrdesetih godina 20. veka, u nacističkom logoru Mauthauzen. Na dan njegovog smaknuća, u logoru, bio je praznik Svetoga Nikole, i baš kada je Fila stigao na red, pakleni stroj za oduzimanje života pokvario se i on je čudom preživeo. Bio je zatim upućen na težak rad, i tako je dočekao oslobođenje, kao logoraš od 40 kilograma, koji se tri meseca oporavljao u ruskoj bolnici u Beču. Posle te granične situacije između svetova, doneo je odluku da će slaviti Svetog Nikolu i da će život posvetiti odbrani onih koje su svi odbacili. I zaista, tokom tridesetpetogodišnje pravničke prakse, započete već 1946. godine, nijednom nije branio oštećene, već

Kultura

11.11.2021 u 22:00

Povratak Kamijevom carstvu pobune

Kako stvari danas stoje, distopije su ostvarene, a među njima prva je ona orvelovska. U ponovnom izdanju filozofsko-esejističke studije „Kamijevo carstvo” Milke Lučić, dugogodišnje urednice i novinarke „Politikine” rubrike „Kultura” i dodatka „Kultura, umetnost, nauka”, u izdanju čačanskog „Gradca”, reč je upravo o tome da se ostvaruje ono što je Kami napisao na početku svog „Mita o Sizifu”, da je jedini ozbiljan filozofski problem – samoubistvo. Današnji čovek biće je destrukcije, samoubilački orijentisan, hladni, mehanički um, koji gladan profita uništava sve živo oko sebe. Tako je Kamijevo pitanje o odluci nad sopstvenim životom preraslo u problem samoubilačkog motiva čitavog čovečanstva. Zbog toga Milka Lučić u uvodu ovom izdanju, posle početne sumnje u to da li današnji čitaoci mogu da

Kultura

01.11.2021 u 20:00

Kad zabruji tišina velikog Jednog

Knjiga Milice Bakić-Hejden „Hinduizam, mnogo buke oko Tog Jednog”, u izdanju „Geopoetike”, predstavlja problemski i istorijski uvod u hinduizam, u kojem se na sveobuhvatan način razmatraju svi bitni konstitutivni elementi ove velike svetske religije, kako je to naglasio recenzent izdanja prof. dr Milan Vukomanović. Ovo delo ne samo da predstavlja osnovne pojmove i ideje hinduizma već i savremene probleme kao što su politizacija i religijski nacionalizam. Milica Bakić-Hejden diplomirala je na Odseku anglistike na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirala. Posle studijskog boravka u Indiji i odbranjene doktorske disertacije, postala je predavač na Odeljenju za religijske studije Univerziteta u Pitsburgu. Njen naučnoistraživački rad obuhvata antropološke i religijske teme vezane

Kultura

24.10.2021 u 20:30

Kad nema sajma, do knjige na klik

Da se održava, Sajam knjiga bio bi otvoren večeras. Nekada se znalo, kraj oktobra bio je rezervisan za Međunarodni beogradski sajam knjiga, a sve koji su ga posećivali, bilo iz profesionalnih ili ličnih razloga, povezivala je jedinstvena ljubav prema knjizi i čitanju, ali i posebno uzbuđenje zbog sajamskih susreta. Međutim, ovo je već druga godina da nas pandemija virusa, koji više i nije tako nov, nego se nekako baš odomaćio, odvaja i od najveće manifestacije knjige na Balkanu. Odluku da ne učestvuju doneli su izdavači, koji građane nisu želeli da izlažu dodatnim zdravstvenim rizicima. Mnogi organizuju sajamske dane, nudeći popuste na dosadašnje cene knjiga, a oni poput „Lagune”, koji imaju knjižare, organizuju potpisivanja i druženja s piscima. Upravo se završava 73. Frankfurtski sajam

Kultura

08.10.2021 u 14:41

Abdulrazak Gurna dobitnik „Nobela” za književnost

Sasvim neočekivao, uprkos prevdiđanjima kladioničara, i kao po običaju, dobitnik Nobelove nagrade za književnost ove godine je Abdulrazak Gurna, tanzanijski pisac koji uopšte nije bio spominjan kao konkurent. Nagrađeno je njegovo duboko i beskompromisno osećanje posledica kolonalijalizma, kao i za sudbinu izbeglica u jazu između kultura i kontinenata, kao što je ocenio Nobelov komitet. Kako se moglo čuti u onlajn prenosu proglašenja dobitnika, na ovu odluku članova Švedske akademije svakako utiče savremena izbeglička kriza i situacija na Mediteranu, kuda prolaze izbeglički brodovi. Gurna je rođen 1948. godine u Zanzibaru, na obalama istočne Afrike, ali se u Englesku preselio kao student 1968. godine. Doktorat je stekao na Univerzitetu u Kentu, 1982. godine, a zatim je predavao na Bajero

Kultura

06.10.2021 u 20:00

Sutra proglašenje Nobelove nagrade za književnost

Francuska književnica Ani Erno jedna je od glavnih kandidatkinja za Nobelovu nagradu za književnost ove godine, kako piše britanski „Gardijan”, a dobitnika ćemo saznati sutra, oko 13 časova. Takođe, Švedska akademija saopštila je da ove godine neće biti svečanog uručenja priznanja u Stokholmu već da će dobitnik biti odlikovan u svojoj zemlji. Proglašenje će biti preneto uživo, preko zvaničnih digitalnih kanala „Nobelove nagrade”. Ipak, kladioničari ne odustaju ni od Harukija Murakamija, kome ponovo rastu šanse za prestižno priznanje, kao ni od kanadske pesnikinje En Karson. Šanse su velike i za Kanađanku Margaret Atrvud, čiji je roman „Život pre čoveka” iz 1979. godine, nedavno prvi put kod nas objavila „Laguna”. Zatim, za Kenijca Ngugi va Tionga, veliku Ljudmilu Ulicku, čiju novu

Kultura

26.09.2021 u 14:15

Stojim na ramenima džinova iz Mokrina

Nova knjiga Srđana V. Tešina „Mokrinske hronike”, u izdanju „Arhipelaga”, svojim jedinstvenim stilom i pripovedanjem u prvom licu vraća nas nekoliko decenija unazad. Ujedno, uspostavlja vezu i sa njegovim drugim knjigama, čiji je toponim Mokrin. Pripovedač, koji iskreno otkriva smešne i bolne detalje svog odrastanja, donekle podseća na junaka serije „Grlom u jagode”. Sve do trenutka u kojem i sam doživaljava prizvuke nasilja nastalog u regionu bivše Jugoslavije. On beleži sećanja na baka Vidine kulinarske specijalitete, praćene njenim strašnim pričama, na dedu Georgija, kafanskog čoveka, koji je proputovao svetom, a sa ruskim oslobodiocima pio danima u Mokrinu. Tu su i mirisi prvih knjiga, likovi majke i oca, stariji brat, zaštitnik, sa ostalim mangupčićima iz kraja, prve svirke, prvi poljupci i

Kultura

23.09.2021 u 20:00

Svi imamo traume kojih se možemo osloboditi

Italijanska književnica Nadija Teranova bila je gošća druge novosadske „Noći književnosti”, održane u okviru „Kaleidoskopa kulture”. „Noć književnosti” inače se godinama priređuje u evropskim gradovima pod pokroviteljstvom Eunika. Zatim je posetila i svog beogradskog izdavača „Lagunu”, koja je objavila njen roman „Zbogom, aveti”, u prevodu Gordane Breberine. Nadija Teranova doktor je filozofije. Njen roman „Godine obrnutim redosledom” (kod nas objavljen u izdanju „Aretea”), proglašen je jednom od deset najlepših italijanskih knjiga dekade od 2009. do 2019. godine. Njene pripovetke uvrštene su u više antologija, a romani prevedeni na više svetskih jezika. Nagrađivani je i autor za odrasle i decu. Saradnica je više novina, uključujući i „Republiku”. „Zbogom, aveti” priča je o mladoj ženi koja 23

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević