Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Култура

04.12.2015 у 22:00

Нови Сад – Прва гостујућа изложба из иностранства „Мирослав Краљевић и следбеници”, аутора проф. др Звонка Маковића, која је отворена у новосадској Спомен-збирци Павла Бељанског, поставка је дела Модерне галерије из Загреба и биће отворена до 21. фебруара следеће године. Свега неколико недеља раније, 19. новембра, Спомен- збирка Павла Бељанског загребачком Умјетничком павиљону „позајмила” је више од осамдесет дела своје сталне поставке, која ће тамо бити изложена 10. јануара. Још тада, управница загребачке Модерне галерије Бисерка Раутер-Планчић рекла је за наш лист да је то добар пример међумузејске сарадње: Спомен-збирка Павла Бељанског испразнила је већи део свог простора и допремила уметничка дела у Хрватску, а затим ће Модерна галерија тај простор, уз захвалност, попунити са

Границе слободе говора

30.11.2015 у 09:05

Да ли се слободе говора разликују

Где су у Србији границе слободе говора, може ли свако јавно да каже оно што мисли и какве су последице тога. Питања су поново покренута недавно, када је Андреј Фајгељ, професор Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и бивши функционер Треће Србије, на Јутјубу емитовао снимак у којем је казао да је Александар Вучић током бриселских преговора Србију и српски народ константно понижавао, а да је то понижавање кулминирало посетом генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, силоватеља народа, кога је премијер Србије дочекао симболима српског дома: хлебом и сољу. После овог „дана клечања”, Фајгељ је предложио „устанак као начин да се народ коначно усправи”. Због ових изјава у јавности, Фајгељ је био ухапшен због позивања на насилну промену уставног поретка, односно због, како је

Култура

24.11.2015 у 21:23

Српски језик нема право место у друштву

Трећа трибина „Сачувајмо српски језик”, коју заједнички остварују Министарство културе, Филолошки факултет и лист „Политика”, одржана је на Филолошком факултету. У разговору су учествовали академик Миро Вуксановић, др Срето Танасић, др Мато Пижурица, др Софија Милорадовић и др Јованка Радић. Разговор је водио Градимир Аничић, лектор нашег листа и предводник овог језичког пројекта. Академик Вуксановић истакао је да се обраћа превасходно као писац три романа посвећена речима, а овом приликом прочитао је одломке из своје нове књиге „Силазак у реч” (издање „Академске књиге”), која је настала поводом ауторових размишљања и разговора о језику. Срето Танасић, директор Института за српски језик САНУ, говорио је о улози овог института у проучавању историје и савременог српског језика, о

Култура

21.11.2015 у 22:00

Фама је да се на факултету не изучавају савремени писци

Британски библиотекари и издавачи саставили су листу од двадесет најутицајнијих академских дела свих времена, коју су путем интернета учинили доступном за гласање људима из читавог света, а повод је манифестација у част академске књиге, како је пренео РТС. Највише гласова добило је дело Чарлса Дарвина „О пореклу врста”, док се на другом месту налази „Манифест Комунистичке партије” Маркса и Енгелса. Високо су котиране Платонова „Држава”, Шекспирова Сабрана дела, као и „Критика чистог ума” Имануела Канта. На предложеној листи била су и дела: „Одбрана права жена” Мери Вулстонкрафт, „Начини гледања” Џона Берџера, „1984” Џорџа Орвела, „Оријентализам” Едварда Саида, „Значење релативности” Алберта Ајнштајна, „Владалац” Никола Макијавелија, „Други пол” Симон де Бовоар, и друге. У

Култура

21.11.2015 у 22:00

У оштром погледу младог дипломате

Загреб – Портрет тридесетогодишњег Павла Бељанског, оличење младићке префињености, лепоте и достојанства, у свечаној дипломатској одори чиновника велепосланства Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Бечу, на слици као да је замишљен над својим, али и нашим временом, и као да посматра посетиоце управо отворене изложбе Колекције Павла Бељанског „Бисери модерне уметности” у Умјетничком павиљону у Загребу, која ће трајати до 10. jануара 2016. године. Ово дело Марина Тартаље из 1923. године има вишеструки значај, и није необично што су га аутори ове изложбе, проф. др Јасна Јованов и проф. др Звонко Маковић, поставили у њено средиште. Поводом излагања овог дела на међународној изложби у Барселони 1929. године, Тартаља је писао пријатељу Бељанском: „Пуцам на златну медаљу!”. Међутим, и поред

Култура

20.11.2015 у 10:05

Зашто шапућемо на српском

Српски се данас шапуће, реченица је владике Николаја Велимировића, коју је изговорио поткрај Другог светског рата у једној од својих мисија, којима је подстицао јавно мњење Велике Британије да буде више окренуто ослобођењу Србије. Овом мишљу је професор др Александар Јерков започео своје излагање у оквиру трибине „Сачувајмо српски језик”, коју заједнички организују Министарство културе и информисања Републике Србије, Филолошки факултет Универзитета у Београду, и лист „Политика”, а која је на Филолошком факултету одржана са темом „Какав је језик српских писаца у књижевним делима, од средњега века до данас”. Поред Јеркова, у разговору су учествовали и професори Катедре за српску књижевност и језик Филолошког факултета Томислав Јовановић, Радивоје Микић и Бошко Сувајџић. Александра Вранеш,

Друштво

18.11.2015 у 10:05

Студенти језика уче и о духовности једног народа

Александра Вранеш је декан и редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду. Један је од оснивача Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета и њен управник од 2000. до 2006. године. Аутор је више књига, бројних студија, учесник конференција у земљи и иностранству. Руководилац је Рукописног одељења Матице српске и Одељења за књижевност Андрићевог института. Већ 45 година, у оквиру Сусрета слависта у Вукове дане, Филолошки факултет и његов Међународни славистички центар домаћини су славистима из целог света, истраживачима, наставницима, лекторима за наставу српског језика као страног језика, студентима славистике, а тако је било и ове године. Наша саговорница је, поред осталог, поносна на Центaр за српски језик као страни, при Филолошком факултету Универзитета у Београду, који је успостављен још 1986. године са намером да обучава стране студенте славистике…

Култура

12.11.2015 у 08:57

Политичари би требало да слушају филологе

Очување језика озбиљан је државни задатак, али и сталан образовни подухват, који се остварује кроз јасну језичку политику, почев од свих нивоа школовања, до јавног и медијског простора. Неопходно је и оснивање стручног језичког савета при Министарству културе и информисања Републике Србије, који би се бавио искључиво неговањем и унапређењем српског језика и ћирилице, као обележја српског идентитета и националних вредности.

Култура

10.11.2015 у 22:00

Твитература – жанр трећег миленијума

Велика књига света, о којој су говорили стари научници, сада се налази на интернету, простору отвореном за масовност читања, стварања, па и за могућност игре. Критичари Фејсбук већ тумаче као књижевно дело где људи постају јунаци сопствених прича, а како је приметио теоретичар Небојша Ковачевић, читање на интернету нуди „бескрај могућности, уз несигурност електронског памћења зависног од пада напона и стања каблова на неком далеком серверу, мноштво случајних сусрета и прича које смо могли проживети, а никада нећемо”.Такво читање по његовом суду захтева „једну нову врсту храбрости читања”.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Марина Вулићевић