Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура
28.06.2018 у 22:00
Незадрживи пробој џеза и филмске индустрије
Гостујућа изложба „САД – Србија, 1918–2018. дипломатски и културни односи” биће отворена вечерас у 19 часова у Историјском архиву Београда (Палмира Тољатија 1). Аутори поставке су археолог Бора Димитријевић, некадашњи директор Народног музеја у Зајечару, и историчар Миладин Милошевић, некадашњи директор Архива Југославије. Изложбу отвара амерички амбасадор Кајл Скот. Изложба представља покушај да се сажме један буран век и осветле најбитнији детаљи у дипломатској и културној релацији двеју земаља – географски удаљених, економски, политички и културно асиметричних. Век којим се изложба бави умногоме су обележила два светска рата током којих су владали јаки савезнички односи Србије и САД, што је зближило поменуте земље, али и два различита друштвена уређења и поглед на
Култура
26.06.2018 у 22:00
Свирање с лакоћом
Од 27. до 30. јуна у Београду ће бити одржан први „Обоа фест” и представљен концепт „Свирати с лакоћом”, а наш град ће угостити стране извођаче, као и најпознатије произвођаче обое. Дводневни курс за студенте одржаће Лајош Ленчеш, соло обоиста Радио оркестра из Штутгарта, и то у музичкој школи „Владимир Ђорђевић” (Ватрослава Јагића 5) где ће 28. јуна бити отворена изложба инструмената „Marigaux”, водећег светског градитеља обое из Париза. Компанија „Hangzerklinika” из Будимпеште обезбедиће поправку инструмената учесника фестивала, пошто за то не постоји радионица код нас, а немачка фирма „Reeds 'n' Stuff” изложиће машине за прављење пискова, и одржати радионицу за њихово прављење. Завршни концерт полазника курса проф. Ленчеша „Деца деци” биће изведен за ромску децу из Свратишта, док ће
Култура
21.06.2018 у 22:00
Концерт уз снимке из свемира
И прошле године имали смо спектакуларан концерт под отвореним небом, а овај нови, уз визуелни сегмент, биће прави музички блокбастер – каже Габријел Фелц, шеф-диригент Београдске филхармоније, најављујући концерт под отвореним небом у недељу 24. јуна између Палате Србија и ТЦ „Ушће”, с почетком у 20.30 часова. – Доживљај са прошлогодишњег концерта је незабораван. Јединствен. Никада нисам свирао пред толико људи и осетио такву атмосферу. Захвалан сам за то искуство, а сада сам радознао због визуелног сегмента концерта. Можда ћу и сам да се загледам у те предивне снимке и да заборавим на музику – истиче Фелц, будући да ће публика присуствовати аудио-визуелном спектаклу под називом „ХД Одисеја” а оркестар извести ремек-дела класичне музике уз снимке Земље и космоса америчке свемирске
Култура
17.06.2018 у 23:35
Тајна плавог ковчежића
Иако су се на Балканско полуострво Јевреји населили већ у римско доба – натписи на надгробним споменицима указују да су живели на подручју Македоније, Словеније и Далмације – после Холокауста код њих се појачала свест о потреби формирања јеврејске државе која је требало да спречи нова страдања. То је разлог што је у свакој јеврејској кући постојао плави ковчежић за куповину јеврејске земље још од времена када је дипломатским разговорима одлучено да ће они добити територију од британских колонија – прво у Уганди, а потом у Палестини. О томе разговарамо са др Младенком Иванковић, научним сарадником Института за новију историју Србије и ауторком књиге о исељавању Јевреја из Југославије у Израел, под називом „Бродови наде – алије југословенских Јевреја у Израел” објављеној у издању куће
Култура
13.06.2018 у 22:00
„Графичком колективу” нуде простор у Бетон хали
Управни одбор Галерије „Графички колектив” данас ће обићи простор у Бетон хали и погледати просторе који им нуди Министарство културе, будући да до краја месеца галерија мора да се исели из зграде на Обилићевом венцу, у којој је од 1949. године, јер је она реституцијом враћена власницима. Ово је за наш лист потврдио Бранимир Карановић, председник УО „Графичког колектива”. Према његовим речима, простор који им је претходно нуђен у Карађорђевој улици у којем се налазила „Хондина” радња је у процесу реституције и од њега се зато одустало, а потом им је Секретаријат за културу понудио атеље преминулог сликара Косте Брадића на Косанчићевом венцу, али би у њега стали само канцеларија и магацин, не и цела збирка и документација галерије. – И та је понуда била под знаком питања јер је тек
Култура
06.06.2018 у 22:00
За илузију друге димензије вреди ломити зубе
Ксенија Петроградска за живота је постала легенда. Рођена између 1719. и 1730. године, након удаје и изненадне смрти супруга Андреја Петрова, појца у цркви, своје имање је завештала цркви и сиромашнима. Лутала је улицама Петрограда одевена у војну униформу покојног мужа и говорила да је она –он. Да је он жив, а она мртва. Одазивала се на име Андреј. Датум њене смрти остао је непознат, а православна црква прославља је као светитељку. Њен живот је инспирација за представу „Снови Ксеније Петроградске”, премијерно изведене у мају, чија нова извођења су данас и сутра од 20.30 часова у Дорћолском народном позоришту. Филип Гајић, редитељ представе и оснивач позоришта, каже да су сведочанства о Св. Ксенији непоуздана... – Сматрали су је лудом, што она није била, већ је јуродивост био
Култура
27.05.2018 у 11:00
Београд у новијем српском филму
До­сто­јев­ски је го­во­рио да је са­ма ствар­ност фан­та­стич­ни­ја од уобра­зи­ље. Ве­ру­јем да ни нај­ма­што­ви­ти­ји ре­ди­те­љи ни­су мо­гли да пред­ви­де обим про­ме­на ко­је ће сна­ћи Бе­о­град у по­след­њих 30 го­ди­на – ре­као је филм­ски кри­ти­чар Ср­ђан Ву­чи­нић на окру­глом сто­лу „Бе­о­град у но­ви­јем срп­ском фил­му 1992–2018.” ко­ји је одр­жан у Срп­ском књи­жев­ном дру­штву. Иза­бра­ни пе­ри­од об­у­хва­та че­тврт ве­ка, вре­ме од рас­па­да Ју­го­сла­ви­је и уво­ђе­ња санк­ци­ја на­шој зе­мљи.  – За­ни­мљи­во је да се те 1992. по­ја­вљу­ју два фил­ма: пост­мо­дер­ни­стич­ка бај­ка „Ми ни­смо ан­ђе­ли” Ср­ђа­на Дра­го­је­ви­ћа и „Де­зер­тер” Жи­во­ји­на Па­вло­ви­ћа ко­ји се до­га­ђа у Ву­ко­ва­ру, док је Бе­о­град по­за­ди­на фрон­та – ре­као је Ву­чи­нић.
Култура
25.05.2018 у 14:09
Варнице на годишњој Скупштини САНУ
На редовној годишњој Скупштини Српске академије наука и уметности Владимир Костић, председник Академије, рекао је јуче да ће понудити оставку уколико се десет академика сложи да је он умешан у лобирања око избора кандидата који су предлагани за чланове Академије. Додао је да са врха академије није вршен никакав притисак. Ову причу покренуо је академик Часлав Оцић који је јуче разрешен дужности секретара Одељења друштвених наука, а на то место изабрaн је академик Димитрије Стефановић. Оцић је рекао да је његово разрешење политичког карактера, коментаришући гласове колега речима: „Свако је господар свога образа”. Он је претходних дана у медијима указивао да је споран предстојећи избор за нове чланове Академије.
Друштво
23.05.2018 у 22:00
Србин је овде зрно песка у пустињи
Призрен – Литургијом под отвореним небом у атријуму Цркве Св. Спаса у Призрену у присуству преосталих петнаест Призренаца и око педесет Срба који су са својом ситном децом дошли из околних енклава – обележена је градска слава Спасовдан у некадашњој престоници српског царства – српском Јерусалиму. На симболичан датум Вазнесења Христовог архимандрит Михаило служио је литургију; сви присутни држали су длан на рамену особе испред себе, док су насмејана лица српске деце и повремено гукање беба уливали посебну наду за време молитве. Док нашој литургији присуствују два немачка војника Кфора, а испред цркве скуп чувају кола косовске полиције са двојицом Албанаца, мешају нам се осећања док слушамо косовске песме у извођењу хора девојчица „Цар Душан Силни”...
Култура
22.05.2018 у 22:00
Од Душановог царског града до „престонице Косова”
Призрен – „Данас свако Српче и Српкињица, бар који су кроз основну школу прошли, знају да је Призрен главна варош у Старој Србији и да је недалеко од Призрена Пећ, некадашња столица наших патријарха, око које се прикупљаше наш народ од белога до Јадранскога мора и од извора Црног Дрима па до Дунава. И када фанарским интригама испаде за руком (1766) да нашем народу и тај стожер униште, да нашу Патријаршију укину и својој присаједине, осташе народу славни споменици некадашњих његових владара, многи манастири, међу којима су најсјајнији патријаршијска црква у Пећи и манастир Високи Дечани.” Како данас звуче ове речи које је 1928. забележио Петар Костић (1852–1934), најзначајнији Србин Призренац свога доба, у светлу најновијих дешавања...
Почетна / Мирјана Сретеновић
22.06.2026 у 17:48
Влада Чешке искључила председника из делегације за самит НАТО-а
22.06.2026 у 17:46
Хитно упозорење за Лазаревац и Љиг: интензивни пљускови са грмљавином
22.06.2026 у 17:42
Тужилаштво: „Убер” непоштовањем прописа довео до бројних спорова због сексуалних напада
22.06.2026 у 17:38
Тенисерка Маркета Вондрушова суспендована на четири године - одбила антидопинг тест
22.06.2026 у 17:30
Ројтерс: становници Газе немају воду, море загађено отпадом
22.06.2026 у 17:30
Десет погинулих и 48 повређених у последња 24 часа у Украјини
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation