Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Kultura

28.06.2018 u 22:00

Nezadrživi proboj džeza i filmske industrije

Gostujuća izložba „SAD – Srbija, 1918–2018. diplomatski i kulturni odnosi” biće otvorena večeras u 19 časova u Istorijskom arhivu Beograda (Palmira Toljatija 1). Autori postavke su arheolog Bora Dimitrijević, nekadašnji direktor Narodnog muzeja u Zaječaru, i istoričar Miladin Milošević, nekadašnji direktor Arhiva Jugoslavije. Izložbu otvara američki ambasador Kajl Skot. Izložba predstavlja pokušaj da se sažme jedan buran vek i osvetle najbitniji detalji u diplomatskoj i kulturnoj relaciji dveju zemalja – geografski udaljenih, ekonomski, politički i kulturno asimetričnih. Vek kojim se izložba bavi umnogome su obeležila dva svetska rata tokom kojih su vladali jaki saveznički odnosi Srbije i SAD, što je zbližilo pomenute zemlje, ali i dva različita društvena uređenja i pogled

Kultura

26.06.2018 u 22:00

Sviranje s lakoćom

Od 27. do 30. juna u Beogradu će biti održan prvi „Oboa fest” i predstavljen koncept „Svirati s lakoćom”, a naš grad će ugostiti strane izvođače, kao i najpoznatije proizvođače oboe. Dvodnevni kurs za studente održaće Lajoš Lenčeš, solo oboista Radio orkestra iz Štutgarta, i to u muzičkoj školi „Vladimir Đorđević” (Vatroslava Jagića 5) gde će 28. juna biti otvorena izložba instrumenata „Marigaux”, vodećeg svetskog graditelja oboe iz Pariza. Kompanija „Hangzerklinika” iz Budimpešte obezbediće popravku instrumenata učesnika festivala, pošto za to ne postoji radionica kod nas, a nemačka firma „Reeds 'n' Stuff” izložiće mašine za pravljenje piskova, i održati radionicu za njihovo pravljenje. Završni koncert polaznika kursa prof. Lenčeša „Deca deci” biće izveden za romsku decu iz Svratišta,

Kultura

21.06.2018 u 22:00

Koncert uz snimke iz svemira

I prošle godine imali smo spektakularan koncert pod otvorenim nebom, a ovaj novi, uz vizuelni segment, biće pravi muzički blokbaster – kaže Gabrijel Felc, šef-dirigent Beogradske filharmonije, najavljujući koncert pod otvorenim nebom u nedelju 24. juna između Palate Srbija i TC „Ušće”, s početkom u 20.30 časova. – Doživljaj sa prošlogodišnjeg koncerta je nezaboravan. Jedinstven. Nikada nisam svirao pred toliko ljudi i osetio takvu atmosferu. Zahvalan sam za to iskustvo, a sada sam radoznao zbog vizuelnog segmenta koncerta. Možda ću i sam da se zagledam u te predivne snimke i da zaboravim na muziku – ističe Felc, budući da će publika prisustvovati audio-vizuelnom spektaklu pod nazivom „HD Odiseja” a orkestar izvesti remek-dela klasične muzike uz snimke Zemlje i kosmosa američke

Kultura

17.06.2018 u 23:35

Tajna plavog kovčežića

Iako su se na Balkansko poluostrvo Jevreji naselili već u rimsko doba – natpisi na nadgrobnim spomenicima ukazuju da su živeli na području Makedonije, Slovenije i Dalmacije – posle Holokausta kod njih se pojačala svest o potrebi formiranja jevrejske države koja je trebalo da spreči nova stradanja. To je razlog što je u svakoj jevrejskoj kući postojao plavi kovčežić za kupovinu jevrejske zemlje još od vremena kada je diplomatskim razgovorima odlučeno da će oni dobiti teritoriju od britanskih kolonija – prvo u Ugandi, a potom u Palestini. O tome razgovaramo sa dr Mladenkom Ivanković, naučnim saradnikom Instituta za noviju istoriju Srbije i autorkom knjige o iseljavanju Jevreja iz Jugoslavije u Izrael, pod nazivom „Brodovi nade – alije jugoslovenskih Jevreja u Izrael” objavljenoj u izdanju kuće

Kultura

13.06.2018 u 22:00

„Grafičkom kolektivu” nude prostor u Beton hali

Upravni odbor Galerije „Grafički kolektiv” danas će obići prostor u Beton hali i pogledati prostore koji im nudi Ministarstvo kulture, budući da do kraja meseca galerija mora da se iseli iz zgrade na Obilićevom vencu, u kojoj je od 1949. godine, jer je ona restitucijom vraćena vlasnicima. Ovo je za naš list potvrdio Branimir Karanović, predsednik UO „Grafičkog kolektiva”. Prema njegovim rečima, prostor koji im je prethodno nuđen u Karađorđevoj ulici u kojem se nalazila „Hondina” radnja je u procesu restitucije i od njega se zato odustalo, a potom im je Sekretarijat za kulturu ponudio atelje preminulog slikara Koste Bradića na Kosančićevom vencu, ali bi u njega stali samo kancelarija i magacin, ne i cela zbirka i dokumentacija galerije. – I ta je ponuda bila pod znakom pitanja jer je tek

Kultura

06.06.2018 u 22:00

Za iluziju druge dimenzije vredi lomiti zube

Ksenija Petrogradska za života je postala legenda. Rođena između 1719. i 1730. godine, nakon udaje i iznenadne smrti supruga Andreja Petrova, pojca u crkvi, svoje imanje je zaveštala crkvi i siromašnima. Lutala je ulicama Petrograda odevena u vojnu uniformu pokojnog muža i govorila da je ona –on. Da je on živ, a ona mrtva. Odazivala se na ime Andrej. Datum njene smrti ostao je nepoznat, a pravoslavna crkva proslavlja je kao svetiteljku. Njen život je inspiracija za predstavu „Snovi Ksenije Petrogradske”, premijerno izvedene u maju, čija nova izvođenja su danas i sutra od 20.30 časova u Dorćolskom narodnom pozorištu. Filip Gajić, reditelj predstave i osnivač pozorišta, kaže da su svedočanstva o Sv. Kseniji nepouzdana... – Smatrali su je ludom, što ona nije bila, već je

Kultura

27.05.2018 u 11:00

Beograd u novijem srpskom filmu

Dostojevski je govorio da je sama stvarnost fantastičnija od uobrazilje. Verujem da ni najmaštovitiji reditelji nisu mogli da predvide obim promena koje će snaći Beograd u poslednjih 30 godina – rekao je filmski kritičar Srđan Vučinić na okruglom stolu „Beograd u novijem srpskom filmu 1992–2018.” koji je održan u Srpskom književnom društvu. Izabrani period obuhvata četvrt veka, vreme od raspada Jugoslavije i uvođenja sankcija našoj zemlji. – Zanimljivo je da se te 1992. pojavljuju dva filma: postmodernistička bajka „Mi nismo anđeli” Srđana Dragojevića i „Dezerter” Živojina Pavlovića koji se događa u Vukovaru, dok je Beograd pozadina fronta – rekao je

Kultura

25.05.2018 u 14:09

Varnice na godišnjoj Skupštini SANU

Na redovnoj godišnjoj Skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, predsednik Akademije, rekao je juče da će ponuditi ostavku ukoliko se deset akademika složi da je on umešan u lobiranja oko izbora kandidata koji su predlagani za članove Akademije. Dodao je da sa vrha akademije nije vršen nikakav pritisak. Ovu priču pokrenuo je akademik Časlav Ocić koji je juče razrešen dužnosti sekretara Odeljenja društvenih nauka, a na to mesto izabran je akademik Dimitrije Stefanović. Ocić je rekao da je njegovo razrešenje političkog karaktera, komentarišući glasove kolega rečima: „Svako je gospodar svoga obraza”. On je prethodnih dana u medijima ukazivao da je sporan predstojeći izbor za nove članove Akademije.

Društvo

23.05.2018 u 22:00

Srbin je ovde zrno peska u pustinji

Prizren – Liturgijom pod otvorenim nebom u atrijumu Crkve Sv. Spasa u Prizrenu u prisustvu preostalih petnaest Prizrenaca i oko pedeset Srba koji su sa svojom sitnom decom došli iz okolnih enklava – obeležena je gradska slava Spasovdan u nekadašnjoj prestonici srpskog carstva – srpskom Jerusalimu. Na simboličan datum Vaznesenja Hristovog arhimandrit Mihailo služio je liturgiju; svi prisutni držali su dlan na ramenu osobe ispred sebe, dok su nasmejana lica srpske dece i povremeno gukanje beba ulivali posebnu nadu za vreme molitve. Dok našoj liturgiji prisustvuju dva nemačka vojnika Kfora, a ispred crkve skup čuvaju kola kosovske policije sa dvojicom Albanaca, mešaju nam se osećanja dok slušamo kosovske pesme u izvođenju hora devojčica „Car Dušan Silni”...

Kultura

22.05.2018 u 22:00

Od Dušanovog carskog grada do „prestonice Kosova”

Prizren – „Danas svako Srpče i Srpkinjica, bar koji su kroz osnovnu školu prošli, znaju da je Prizren glavna varoš u Staroj Srbiji i da je nedaleko od Prizrena Peć, nekadašnja stolica naših patrijarha, oko koje se prikupljaše naš narod od beloga do Jadranskoga mora i od izvora Crnog Drima pa do Dunava. I kada fanarskim intrigama ispade za rukom (1766) da našem narodu i taj stožer unište, da našu Patrijaršiju ukinu i svojoj prisajedine, ostaše narodu slavni spomenici nekadašnjih njegovih vladara, mnogi manastiri, među kojima su najsjajniji patrijaršijska crkva u Peći i manastir Visoki Dečani.” Kako danas zvuče ove reči koje je 1928. zabeležio Petar Kostić (1852–1934), najznačajniji Srbin Prizrenac svoga doba, u svetlu najnovijih dešavanja...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović