Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура
21.02.2018 у 22:00
Јуришање на српски језик
„У књизи ‘Ратни циљеви Србије 1914–1918’ Милорада Екмечића пише да краљ и Влада никада нису доносили политичке одлуке а да нису саслушали Цвијићево и Белићево мишљење. Да ли је и код нас тако? Фрапирала ме је вест да Хрватска тражи оснивање лектората на Филозофском факултету у Новом Саду и да се наша Влада сложила са тим. То је удар на логику” – рекао је проф. др Милош Ковачевић на округлом столу „Српски језик данас” који је јуче одржан у Доситејевој задужбини у Београду поводом Међународног дана матерњег језика. – А друга вест гласи да ће наше Министарство просвете да призна дипломе црногорског језика. Да ли су студије црногорског језика еквивалентне студијама српског језика? Онај ко одлучује о томе не пита за мишљење Одбор за стандардизацију српског језика, него сам одговара на то
Култура
20.02.2018 у 22:00
Културу су увек хтели да претворе у слушкињу политике
Наш познати преводилац Никола Бертолино објавио је „Књигу о завичајима”, аутобиографску причу дату кроз контекст збивања која су превасходно дефинисана националним односима у некадашњој Југославији. „Детињство сам провео у непрекидним селидбама. Тако сам у раном добу био лишен могућности да се саживим са неком околином. Било ми је суђено да ме не прожме никакав национални дух и да останем нетакнут митовима повезаним с крвљу и тлом. Од почетка сам био један од оних које је Морис Барес презриво назвао искорењенима” – каже Бертолино (1931), чију је књигу објавила кућа „Ренде”. „Књига о завичајима” доноси причу о распаду земље, кроз личну визуру живота између родног Буенос Ајреса, одрастања у разним местима Југославије, до школовања и рада у Београду. Ово је и књига о сопственом осећању
Култура
12.02.2018 у 22:00
Бродски га је сматрао песником
Филм „Довлатов” у којем лик руског писца Сергеја Довлатова тумачи наш млади глумац Милан Марић, светску премијеру имаће на Берлинском филмском фестивалу, а ми ћемо га гледати на Фесту 26. фебруара у „Сава центру”. Реч је о руско-пољско-српској копродукцији, у режији Алексеја Германа. Милан Марић ликом веома подсећа на руског писца, а на књижевној вечери у Дому културе „Студентски град”, испричао је како је добио ову улогу. – Наша глумица Данијела Стојановић, која живи и ради у Русији, показала je моју слику редитељу. Тражили су ми да пошаљем неколико црно-белих фотографија, снимим монолог из „Ујка Вање” и позвали у Санкт Петербург да снимамо филм – каже Милан Марић.
Култура
03.02.2018 у 22:00
Реткости које свет жели да види
Мно­ги европ­ски ме­ди­ји у по­след­ње вре­ме до­ла­зе у Бе­о­град са­мо да би на­пра­ви­ли ре­пор­та­жу о нео­бич­ном ба­њич­ком Му­зе­ју књи­ге, на­ста­лом на осно­ву по­ро­дич­не тра­ди­ци­је ду­ге го­то­во два ве­ка, и ње­го­вом удру­же­њу „Адли­гат”, ко­је бро­ји ви­ше од 40 ле­га­та зна­ме­ни­тих срп­ских лич­но­сти. О нај­ре­ђим при­мер­ци­ма књи­га са свих кра­је­ва пла­не­те, ко­је чу­ва де­ве­та ге­не­ра­ци­ја по­ро­ди­це Ла­зић, не­дав­но је пи­сао Аустри­ја­нац Хер­берт Штар­му­лер, као и но­ви­нар­ка „Франк­фур­тер ал­ге­мај­не цај­тун­га” Бри­ги­та фан Кан. По­сле се­ри­је тек­сто­ва, са­мо у Аустри­ји и Не­мач­кој на­ја­вље­но је још де­вет до­на­ци­ја би­бли­о­те­ка  углед­них европ­ских ин­те­лек­ту­а­ла­ца, од че­га је шест са­мо из Бе­ча.  – Реч је о
Култура
30.01.2018 у 22:00
Америч­ка при­ча о „Не­саници” Ми­лене Ба­рили
На „Из­ло­жби 31 же­не”, одр­жа­ној од 5. до 31. ја­ну­а­ра 1943. у њу­јор­шкој га­ле­ри­ји „Art of This Cen­tury”, чи­ји је осни­вач Пе­ги Гу­ген­хајм, уче­ство­ва­ла је и Ми­ле­на Па­вло­вић Ба­ри­ли. Ње­на сли­ка, ка­ко сто­ји на пла­ка­ту из­ло­жбе, но­си на­зив „In­som­nia” (Не­са­ни­ца), а на­ста­ла је 1942. го­ди­не. На­жа­лост, не зна се где је сли­ка са­да, а не по­сто­ји ни ње­на фо­то­гра­фи­ја. Ми­ле­на ју је си­гур­но фо­то­гра­фи­са­ла, јер је то ра­ди­ла са сва­ком сво­јом сли­ком, али се она ла­ко мо­гла не­где за­гу­би­ти.  Ове по­дат­ке, ко­ји до са­да ни­су по­зна­ти на­шој сре­ди­ни, из­но­си Иван Де­лач, ан­гли­ста и пре­во­ди­лац из Бе­о­гра­да ко­ји се на­кон пре­во­ђе­ња три­ло­ги­је о Ми­ле­ни Ба­ри­ли, чи­ји је уред­ник Зо­ри­ца Ста­бло­вић Бу­ла­јић, у
Култура
29.01.2018 у 22:00
У октобру нова уредба о нацио­нал­ним пен­зија­ма
Уред­ба ко­ја пре­ци­зи­ра усло­ве и на­чин до­де­ле при­зна­ња умет­ни­ци­ма за вр­хун­ски до­при­нос на­шој кул­ту­ри би­ће до­не­та у ок­то­бру ове го­ди­не, а но­ви кон­курс за до­де­лу при­зна­ња нај­ве­ро­ват­ни­је ће би­ти рас­пи­сан сле­де­ће го­ди­не, из­ја­вио је Вла­ди­мир Не­дељ­ко­вић, са­вет­ник у Ми­ни­стар­ству кул­ту­ре, на ју­че­ра­шњем окру­глом сто­лу у За­во­ду за про­у­ча­ва­ње кул­тур­ног раз­вит­ка. У овој уста­но­ви ју­че су струч­ња­ци из ра­зних обла­сти кул­ту­ре раз­го­ва­ра­ли о кри­те­ри­ју­ми­ма до­де­ле на­ци­о­нал­них при­зна­ња.  Пр­ва уред­ба, под­се­ти­мо, до­не­та је 2006. го­ди­не и но­си­ла је на­зив Уред­ба о на­ци­о­нал­ним пен­зи­ја­ма. По­чет­на иде­ја би­ла је да се нов­ча­ни из­но­си до­де­љу­ју са­мо­стал­ним умет­ни­ци­ма ко­ји­ма
Култура
28.01.2018 у 22:00
Страдање Рома у Првом светском рату
У раздобљу 1914. до 1918. Роми су делили судбину српског народа. И они су у вихору Првог светског рата били захваћени општом мобилизацијом, на фронту гинули, били рањавани или заробљени. У њиховим редовима било је и војних бегунаца и дезертера, али и подофицира, нижих и виших официра. За своје заслуге и храброст одликовани су Албанском споменицом и Орденом Карађорђеве звезде са мачевима. У Галерији науке и технике САНУ вечерас у 18 часова биће отворена изложба „Страдање Рома у Првом светском рату”, а уводну реч одржаће академик Зоран Петровић и аутор изложбе др Драгољуб Ацковић, члан Светског парламента Рома и генерални секретар Европске ромске уније. – За претходне четири године одржани су бројни скупови поводом годишњице Великог рата, али ниједан није био посвећен Ромима. САНУ је
Култура
26.01.2018 у 22:00
Ћирилицом против правила баба Смиљане
У Министарству културе јуче је представљен проглас о језику, у сусрет Савиндану и најављеној „Декларацији о опстанку српског народа”, а његов циљ је да јавности укаже на потребу бриге о матерњем језику као темељном питању нашег постојања. Назив прогласа је „Предлог за размишљање, о језику и нама”, а потписали су га министар културе Владан Вукосављевић, Дане Малешевић, министар културе Републике Српске, академик Предраг Пипер, секретар Одељења за језик и књижевност САНУ, Драган Станић, председник Матице српске, Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета, Душан Иванић, председник УО Задужбине „Доситеј Обрадовић”, Бошко Сувајџић, председник УО Вукове задужбине, Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, и Јелица Стојановић, председник Друштва чланова Матице
Култура
25.01.2018 у 16:27
Додељене награде „Политике” и „Политикиног Забавника”
Сто четрнаести рођендан листа „Политика”, најстаријег дневног листа у нашој земљи, обележен је јучерашњом свечаношћу у Скупштини града, где је у присуству бројних личности из јавног живота „Политикина” награда за најбољу изложбу у 2017. години уручена сликару Милети Продановићу, док је награда „Политикиног Забавника” за литерарно дело намењено младима додељена Јасминки Петровић за књигу „Све је у реду”. Продановићу је признање уручио Жарко Ракић, в. д. главног и одговорног уредника „Политике”, а одлуку жирија „Политикине” ликовне награде прочитао је Зоран Ерић, кустос Музеја савремене уметности, истакавши да самостална изложба „Генус – породичне приче”, осмишљена за Уметничку галерију „Надежда Петровић” у Чачку, сублимира све кључне одлике стваралаштва Милете Продановића.
Култура
23.01.2018 у 22:36
Србија и Немачка имају много тога заједничког
Габријел Фелц, шеф-диригент Београдске филхармоније, недавно је у интервјуу за немачку агенцију ДПА говорио о жељи да пружи свој допринос како би односи између Немачке и Србије постали још блискији, рекавши да српски народ има право да се у потпуности интегрише у Европску унију. – Све што је некада било, сада је иза вас. Треба гледати напред. Имамо много тога заједничког, у култури, делом и у језику, сарађујемо већ у економији. И Немачка је имала своје падове у историји... Желим да вам пружим подршку. Србија треба да буде део ЕУ, то је потпуно нормално и логично – каже Фелц за наш лист. Овај диригент недавно је у Београдској филхармонији покренуо пројекат „Музички разговори” с циљем да се музичари и публика повежу на што приснији и директнији начин. У оквиру камерне сцене овог
Почетна / Мирјана Сретеновић
23.06.2026 у 18:47
Предлог закона о оружју: први пут се посебно регулише питање малолетника у стрељанама
23.06.2026 у 18:41
Невреме погодило Краљево, поплављена фабрика „Радијатор Инжињерингˮ
23.06.2026 у 18:38
САД: Преговори о Либану потпуно одвојени од договора са Ираном
23.06.2026 у 18:36
Медији: Стармер и Бернам се састали у тајности
23.06.2026 у 18:36
Уредник портала „Србин инфо” приведен на разговор, лоше лаже да је сам дошао
23.06.2026 у 18:23
САД наставља да спроводи договоре постигнуте у Швајцарској
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation