Среда, 24.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.45	103.07	102.76
	126.6	127.36	126.98

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

25.09.2016 у 18:05

Србија – мала земља са много жандарма

Руски путописац, новинар и слависта Павле Ровински (1831–1916) пропутовао је пола света, више од четврт века живео је у Црној Гори, написао је неколико чланака и књига о Србији, од којих већина није преведена на српски. Писао је о људима и градовима, политичком уређењу, српском карактеру у студијама „Два месеца у Србији”, „Београд, његова структура и друштвени живот”, „Сећање из посете Србији 1867”. О овом познатом Русу, пријатељу Јужних Словена, на 46. међународном научном састанку слависта, на Филолошком факултету у Београду, говорила је Варвара Хлебњикова, доцент на катедри за регионална истраживања на факултету за стране језике Московског државног универзитета Ломоносов. – Сиромашан племић из Саратовске губерније започео је свој друштвени рад у домовини активним учешћем у

Култура

08.09.2016 у 21:00

Директорку суд вратио на посао

Виши суд у Ужицу донео је пресуду да Слађана Варагић Петровић буде враћена на место директора Културног центра Пожега у року од осам дана, утврдивши да су је УО и Скупштина општине Пожега незаконито разрешили функције у фебруару ове године. Слађана Варагић Петровић је историчар уметности и магистар филмологије, нестраначка је личност и на функцију је изабрана на конкурсу у јуну прошле године. Предлог да је разреше функције поднео је председник општине Милан Божић (СНС), који је овако почетком године изнео своје замерке: – Што се тиче програмског дела високе културе и уметности у њеном раду немам замерку. Али директорско место у установи културе треба схватити и као мисионарско. Да ли се она, питам ја њу, осећа одговорном што су ријалити програми у народу овог краја од 2009.

Култура

25.08.2016 у 09:15

Византија из три угла

Са уметношћу источног медитеранског круга сликар Милета Продановић био је некако „природно” срођен. Његов отац предавао је зидно сликарство на београдској Академији и од предшколског узраста је са њим ишао на екскурзије по манастирима Србије и Македоније. У кући је било мноштво књига и оне су се врло брзо преселиле у „његов” део библиотеке... – У искуства старије уметности којима се увек враћам свакако спада и оно што, на неком најопштијем плану, препознајемо као језик византијске уметности. „Византија” је, међутим, технички појам, настао када тог државног организма није више било... Зато о том простору, од западне Иберије, што ће рећи Каталоније све до источне Иберије, то јест Грузије, више волим да размишљам као о медитеранској цивилизацији која је, пре свега, цивилизација укрштених

Култура

20.08.2016 у 09:04

Филм о српским монасима

У конзулату Србије у Њујорку одржана је претпремијера филмске трилогије „Небо на Земљи” редитељке Мирјане Вукомановић. Пројекција је посвећена обнови изгореле Цркве Св. Саве у Њујорку, а премијера у Србији биће крајем септембра. Tрилогија се састоји из делова „Отац Тадеј”, „Тиховатељ отац Данило пре 27 година и сада”, и „Владика Давид – манастир Лешје – Бдење – Монашење – Освећење храма – Велика вечера”. У првом делу појављује се отац Тадеј, којег је редитељка лично упознала. – Оца Тадеја народ сматра светим, јер је он сам „небо на земљи”. Имала сам среће да више пута разговарам с њим, а ово је било његово прво појављивање пред камерама – истиче Мирјана Вукомановић. – Други део трилогије посвећен је испосништву и коришћен је део из филма „Тиховање” о Оцу Данилу, који сам снимила пре

Култура

19.08.2016 у 11:33

Умрла је глумица века

„Мој живот је као воз, састављен од неколико вагона. Сваки са потпуно другачијим садржајем. Ту су успони и падови, срећа и туга, љубави и губици, заблуде и освешћивање. Сад сам на крају овог последњег вагона. Осећам да је и станица близу... Било је дугачко, густо, интензивно. Захвална сам свима који су прошли кроз мој живот, али и мене је много отишло с онима којих више нема. Захвална сам Богу што ми је дао снагу да свој живот поднесем онако како се мора.” Тако је пре неколико година говорила глумица Мира Ступица која нас је јуче напустила, преминувши у 93. години. Рођена је 17. августа 1923. у Гњилану као Мирослава Тодоровић. Родитељи су одлучили да упише Трговачку академију у Београду из које је бежала и одлазила у позориште.. Детињство је провела уз брата Бору Тодоровића, уз хлеб

Култура

18.08.2016 у 19:04

Од споменика Стевану Филиповићу остала само клупа

На 22. Сарајевском филмском фестивалу вечерас ће бити приказан филм „Нежељена баштина” младе ауторке Ирене Шкорић из Хрватске. Њених тридесетак документарних и експерименталних филмова до сада су приказани на 200 фестивала, где је освојила око 50 награда. Ауторка је три дугометражна документарна и једног играног филма „7 seX 7”, а добитница је и књижевних награда „Ранко Маринковић” и „Марин Држић”. У „Нежељеној баштини” бавила се споменицима у Хрватској, подигнутим 1945–1990, који су посвећени периоду НОБ-а и жртвама антифашизма. – У Хрватској је од деведесетих срушена и девастирана половина тих споменика, њих око 3.000. Својим високим артизмом они су били најбољи промотор вредности антифашизма, а нове политичке околности су та ремек-дела учинила непожељнима и метом вандалских

Култура

11.08.2016 у 11:22

Дајте ми ружну фасаду и из ње ће израсти биљка

Момак са Црвеног крста, који је деведесетих студирао овде сликарство, на лутрији је освојио „зелену карту” и од 2003. живи у Њујорку. Тамо је Иван Стојаковић дошао преко Торонта, где је стекао диплому, а нашој публици представља се изложбом „Атлас Земље” вечерас у Дому омладине (19 ч.). Поставка је настала у организацији са „ProArt.org”, уз подршку Америчке амбасаде и Министарства културе РС и траје до 21. августа. – На зиду галерије посетилац може да види разбацане сегменте мапа, али и неке апстрактне површине.

Култура

07.08.2016 у 09:10

Византолози света долазе у Београд

Са средишњом темом „Византија – свет промена” у Београду ће од 22. до 27. августа бити одржан 23. међународни конгрес византолога, у организацији Међународне асоцијације византијских студија и Српског комитета за византологију. Председник Србије Томислав Николић који је, заједно са Унеском, патрон овог скупа, отвориће конгрес на Филолошком факултету, а на свечано отварање позван је и престолонаследник Александар Карађорђевић, чији је деда, краљ Александар Први, на истом месту отворио византолошки конгрес 1927. године. Долазак више од 1.200 научника из 49 земаља представља и прилику за земљу домаћина да покаже своје културно наслеђе, па ће тако поред научног програма, тј. пленарних седница, округлих столова и тематских седница, учесници моћи да у Галерији САНУ погледају изложбу српских

Култура

03.08.2016 у 08:06

„Дејтонка” је била брош на грлу града

Када је после великих, успешних пројеката добио задатак да осмисли бензинску пумпу, архитекта Марио Јобст малтене се увредио. Ипак, ставио је идеје на папир и одлучио се за препознатљиву синусоиду по којој памтимо „Дејтонку” код хотела „Хајат”, пуштену у рад 1995. као вршњакињу потписивања Дејтонског споразума. Мислио је Јобст да идеја неће ни бити прихваћена јер је сувише модерна, али сматрао је да баш тај облик таласа одражава место сусрета Саве и Дунава, место где се сипа бензин и извире енергија. – Црвено-жута пумпа, у боји „Југопетрола”, била је пумпа репер, пумпа – знак, волим да кажем да је то био брош на грлу града. Одатле почиње Нови Београд и враћате се у стари део града. На састанку у Академији архитектуре, академик и колега Брана Митровић рекао је да није смеo да се уништи

Култура

19.07.2016 у 21:04

Свету се мора рећи истина о Србима

Кнут Флувик Торесен је норвешки историчар и мајор са дугим службовањем у иностранству. Две године био је норвешкој мировној мисији у Републици Српској и Сарајеву, а потом две године и на Косову. На Косову је лично био укључен у акцију малог норвешког батаљона од 250 војника који је 17. марта 2004. зауставио 10.000 Албанаца, намерених да униште српско село Чаглавицу, крај Приштине. Тачно је, истиче Торесен, да су друге војске у неким местима добиле наређење да не реагују у случају сукоба, али подвлачи до то није био случај са Норвежанима. – У ратовима постоје жртве на свим странама. Срби су такође жртве, то сам спознао када сам први пут дошао у Сарајево крајем рата, а поготово када сам служио као официр у Модричи – каже за наш лист Кнут Флувик Торесен. – Тамо сам чуо за логор у Оџаку

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

24.06.2026 у 02:07

Нестабилно, али топло, до 32 степена

24.06.2026 у 01:51

Чланице Вишеградске групе подржавају европску интеграцију Западног Балкана

24.06.2026 у 01:35

Обустављен железнички саобраћај широм Немачке

24.06.2026 у 01:23

Разговори Лаврова и Рубија могу да буду организовани у кратком року

24.06.2026 у 01:09

Енглези заустављени у Бостону, фудбалери Гане освојили бод у мечу без голова

24.06.2026 у 00:59

Оман успоставио привремени коридор кроз Ормуски мореуз