Да ли су књижевне вечери досадне

„Моја издавачка кућа не организује ни књижевне вечери зато што су оне досадне” – рекао је Владислав Бајац, директор издавачке куће „Геопоетика” на јучерашњој трибини „Савремена европска књижевност у преводу: коме и о чему пишу писци данас”.

Ова дебата одржана је у просторијама Информационог центра Европске уније, Краља Милана 7, у организацији Народне библиотеке Србије, поводом Европског дана језика, 26. септембра. Модератор је била Милена Ђорђијевић, која је подстицајним питањима усмеравала разговор, а тема се врло брзо проширила и на то како читаоцима данас представити књижевност. Бајац је додао да не може да се измисли „топла вода” када се организује промоција књиге.

– Данас се сматра да „књига није догађај”. Каква треба да буде књига која би била догађај? Треба да урадите нешто што нема везе с њеном суштином, сматра овај издавач.

Димитрије Тадић, саветник у Министарству културе, нагласио је да данас књижевни фестивали доносе дозу атрактивности, на шта је Бајац додао да се боји да ће публика ускоро да се засити и фестивала.

– Деведесет одсто књижевних промоција је досадно. Оне се претворе у тезгарење и то је концепт који више не функционише. Био сам на фантастичним вечерима, али то је само по себи ретко – рекао је Бајац.

Говорећи о теми европскe књижевности, истакао је да се „север Европе више бави питањима личног идентитета, односом појединца и света, усамљеношћу и јасним незадовољством животом у земљи тако високог стандарда, док земље које су биле у саставу Југославије више разматрају питања колективног идентитета”.

– Књиге које се баве односом појединца и света довеле су до тога да данас имамо брдо такве просечне књижевности. Пре бих читао лошу, него просечну књигу – истиче Бајац.

Зоран Хамовић, директор издавачке куће „Клио”, истакао је да је данас и телевизија досадна, да су сви канали комуникације зачепљени и да смо много засићени информацијама.

– Неко може на промоцију да донесе своју књигу у којој ништа не пише и доведе седам-осам сведока који ће да причају како је он добар писац. Седамдесетих година прошлог века разговори су почињали пре књижевне вечери, а настављали се у кафани, после промоције. Тада је књижевност и те како уређивала књижевни живот. Долазило се „спремно на час”. Већина је прочитала књигу о којој је реч и могли су да направе атмосферу где је књига догађај. Где има књижевне супстанце, нема досаде. Данас је књига бројка, економски генератор, а писац књижевни ресурс – рекао је Хамовић.

Подсетио је да у Антверпену, у Холандији, постоји институција „градски песник”. На фасадама зграда су графити и поезија, и на сваком кораку, излозима, банкама грађани затичу књижевност. Данас је битно, каже, да је писац инцидентан и да његова биографија производи симпатичну негативност.

– Академски амбијент одређује шта завређује пажњу и у складу с тим треба да се равна културна политика – сматра Хамовић.

Ана Вукомановић, уредник у предавачком центру Коларчеве задужбине, испричала је да предавања на Коларцу годишње посети између 25 и 26 хиљада људи. Навела је да Мала сала Коларца прима 200 посетилаца, да на предавање из историје дође 150 људи, на књижевност 77, астрономију 154, „Сатирикон” 200.

– У оквиру „Клуба 128”, студенти светске књижевности организовали су на Коларцу књижевне вечери под именом „Отворени интервју”. Позвали би једног писца и постављали му питања. Било је око 50 посетилаца. Осмислили су видео-радове, што је било успешно – рекла је Ана Вукомановић.

Бајац је подсетио да је својевремено, када је директорка Француског културног центра била Паскал Делпеш, уведено да средњошколци бирају књигу која би понела награду „Гонкур”.

– Наредни директор је преименовао да ту одлуку доносе студенти француског. Али то није исто. Они су се животно определили да се тиме баве, а средњошколци би читали на страном језику и опредељивали би се ка литератури – сматра Владислав Бајац.

Уредник у „Дерети” Александар Шербатовић подсетио је да књижевну групу „Аргх” чине песници који заједно са „песницима аматерима” држе књижевне вечери у кафићима. Читају поезију и говоре о томе која песма је највише утицала на њих, а неко од младих свира те вечери.

 – С друге стране, јавили су нам се докторанти са Факултета музичке уметности са жељом да свирају на промоцијама. То онда није само поезија и музика, већ добија и живи амалгам, елеменат режије. На вечери под именом „Линчовање”, причали смо о филмовима Дејвида Линча. Њиме је инспирисана проза Звонка Карановића који је говорио о томе. Била је бука на све стране, али за време промоције 45 минута била је апсолутна тишина – рекао је Шурбатовић.