Da li su književne večeri dosadne

„Moja izdavačka kuća ne organizuje ni književne večeri zato što su one dosadne” – rekao je Vladislav Bajac, direktor izdavačke kuće „Geopoetika” na jučerašnjoj tribini „Savremena evropska književnost u prevodu: kome i o čemu pišu pisci danas”.

Ova debata održana je u prostorijama Informacionog centra Evropske unije, Kralja Milana 7, u organizaciji Narodne biblioteke Srbije, povodom Evropskog dana jezika, 26. septembra. Moderator je bila Milena Đorđijević, koja je podsticajnim pitanjima usmeravala razgovor, a tema se vrlo brzo proširila i na to kako čitaocima danas predstaviti književnost. Bajac je dodao da ne može da se izmisli „topla voda” kada se organizuje promocija knjige.

– Danas se smatra da „knjiga nije događaj”. Kakva treba da bude knjiga koja bi bila događaj? Treba da uradite nešto što nema veze s njenom suštinom, smatra ovaj izdavač.

Dimitrije Tadić, savetnik u Ministarstvu kulture, naglasio je da danas književni festivali donose dozu atraktivnosti, na šta je Bajac dodao da se boji da će publika uskoro da se zasiti i festivala.

– Devedeset odsto književnih promocija je dosadno. One se pretvore u tezgarenje i to je koncept koji više ne funkcioniše. Bio sam na fantastičnim večerima, ali to je samo po sebi retko – rekao je Bajac.

Govoreći o temi evropske književnosti, istakao je da se „sever Evrope više bavi pitanjima ličnog identiteta, odnosom pojedinca i sveta, usamljenošću i jasnim nezadovoljstvom životom u zemlji tako visokog standarda, dok zemlje koje su bile u sastavu Jugoslavije više razmatraju pitanja kolektivnog identiteta”.

– Knjige koje se bave odnosom pojedinca i sveta dovele su do toga da danas imamo brdo takve prosečne književnosti. Pre bih čitao lošu, nego prosečnu knjigu – ističe Bajac.

Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće „Klio”, istakao je da je danas i televizija dosadna, da su svi kanali komunikacije začepljeni i da smo mnogo zasićeni informacijama.

– Neko može na promociju da donese svoju knjigu u kojoj ništa ne piše i dovede sedam-osam svedoka koji će da pričaju kako je on dobar pisac. Sedamdesetih godina prošlog veka razgovori su počinjali pre književne večeri, a nastavljali se u kafani, posle promocije. Tada je književnost i te kako uređivala književni život. Dolazilo se „spremno na čas”. Većina je pročitala knjigu o kojoj je reč i mogli su da naprave atmosferu gde je knjiga događaj. Gde ima književne supstance, nema dosade. Danas je knjiga brojka, ekonomski generator, a pisac književni resurs – rekao je Hamović.

Podsetio je da u Antverpenu, u Holandiji, postoji institucija „gradski pesnik”. Na fasadama zgrada su grafiti i poezija, i na svakom koraku, izlozima, bankama građani zatiču književnost. Danas je bitno, kaže, da je pisac incidentan i da njegova biografija proizvodi simpatičnu negativnost.

– Akademski ambijent određuje šta zavređuje pažnju i u skladu s tim treba da se ravna kulturna politika – smatra Hamović.

Ana Vukomanović, urednik u predavačkom centru Kolarčeve zadužbine, ispričala je da predavanja na Kolarcu godišnje poseti između 25 i 26 hiljada ljudi. Navela je da Mala sala Kolarca prima 200 posetilaca, da na predavanje iz istorije dođe 150 ljudi, na književnost 77, astronomiju 154, „Satirikon” 200.

– U okviru „Kluba 128”, studenti svetske književnosti organizovali su na Kolarcu književne večeri pod imenom „Otvoreni intervju”. Pozvali bi jednog pisca i postavljali mu pitanja. Bilo je oko 50 posetilaca. Osmislili su video-radove, što je bilo uspešno – rekla je Ana Vukomanović.

Bajac je podsetio da je svojevremeno, kada je direktorka Francuskog kulturnog centra bila Paskal Delpeš, uvedeno da srednjoškolci biraju knjigu koja bi ponela nagradu „Gonkur”.

– Naredni direktor je preimenovao da tu odluku donose studenti francuskog. Ali to nije isto. Oni su se životno opredelili da se time bave, a srednjoškolci bi čitali na stranom jeziku i opredeljivali bi se ka literaturi – smatra Vladislav Bajac.

Urednik u „Dereti” Aleksandar Šerbatović podsetio je da književnu grupu „Argh” čine pesnici koji zajedno sa „pesnicima amaterima” drže književne večeri u kafićima. Čitaju poeziju i govore o tome koja pesma je najviše uticala na njih, a neko od mladih svira te večeri.

 – S druge strane, javili su nam se doktoranti sa Fakulteta muzičke umetnosti sa željom da sviraju na promocijama. To onda nije samo poezija i muzika, već dobija i živi amalgam, elemenat režije. Na večeri pod imenom „Linčovanje”, pričali smo o filmovima Dejvida Linča. Njime je inspirisana proza Zvonka Karanovića koji je govorio o tome. Bila je buka na sve strane, ali za vreme promocije 45 minuta bila je apsolutna tišina – rekao je Šurbatović.