Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Kultura

25.09.2016 u 18:05

Ruski putopisac, novinar i slavista Pavle Rovinski (1831–1916) proputovao je pola sveta, više od četvrt veka živeo je u Crnoj Gori, napisao je nekoliko članaka i knjiga o Srbiji, od kojih većina nije prevedena na srpski. Pisao je o ljudima i gradovima, političkom uređenju, srpskom karakteru u studijama „Dva meseca u Srbiji”, „Beograd, njegova struktura i društveni život”, „Sećanje iz posete Srbiji 1867”. O ovom poznatom Rusu, prijatelju Južnih Slovena, na 46. međunarodnom naučnom sastanku slavista, na Filološkom fakultetu u Beogradu, govorila je Varvara Hlebnjikova, docent na katedri za regionalna istraživanja na fakultetu za strane jezike Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov. – Siromašan plemić iz Saratovske gubernije započeo je svoj društveni rad u domovini aktivnim učešćem u

Kultura

08.09.2016 u 21:00

Direktorku sud vratio na posao

Viši sud u Užicu doneo je presudu da Slađana Varagić Petrović bude vraćena na mesto direktora Kulturnog centra Požega u roku od osam dana, utvrdivši da su je UO i Skupština opštine Požega nezakonito razrešili funkcije u februaru ove godine. Slađana Varagić Petrović je istoričar umetnosti i magistar filmologije, nestranačka je ličnost i na funkciju je izabrana na konkursu u junu prošle godine. Predlog da je razreše funkcije podneo je predsednik opštine Milan Božić (SNS), koji je ovako početkom godine izneo svoje zamerke: – Što se tiče programskog dela visoke kulture i umetnosti u njenom radu nemam zamerku. Ali direktorsko mesto u ustanovi kulture treba shvatiti i kao misionarsko. Da li se ona, pitam ja nju, oseća odgovornom što su rijaliti programi u narodu ovog kraja od 2009.

Kultura

25.08.2016 u 09:15

Vizantija iz tri ugla

Sa umetnošću istočnog mediteranskog kruga slikar Mileta Prodanović bio je nekako „prirodno” srođen. Njegov otac predavao je zidno slikarstvo na beogradskoj Akademiji i od predškolskog uzrasta je sa njim išao na ekskurzije po manastirima Srbije i Makedonije. U kući je bilo mnoštvo knjiga i one su se vrlo brzo preselile u „njegov” deo biblioteke... – U iskustva starije umetnosti kojima se uvek vraćam svakako spada i ono što, na nekom najopštijem planu, prepoznajemo kao jezik vizantijske umetnosti. „Vizantija” je, međutim, tehnički pojam, nastao kada tog državnog organizma nije više bilo... Zato o tom prostoru, od zapadne Iberije, što će reći Katalonije sve do istočne Iberije, to jest Gruzije, više volim da razmišljam kao o mediteranskoj civilizaciji koja je, pre svega, civilizacija ukrštenih

Kultura

20.08.2016 u 09:04

Film o srpskim monasima

U konzulatu Srbije u Njujorku održana je pretpremijera filmske trilogije „Nebo na Zemlji” rediteljke Mirjane Vukomanović. Projekcija je posvećena obnovi izgorele Crkve Sv. Save u Njujorku, a premijera u Srbiji biće krajem septembra. Trilogija se sastoji iz delova „Otac Tadej”, „Tihovatelj otac Danilo pre 27 godina i sada”, i „Vladika David – manastir Lešje – Bdenje – Monašenje – Osvećenje hrama – Velika večera”. U prvom delu pojavljuje se otac Tadej, kojeg je rediteljka lično upoznala. – Oca Tadeja narod smatra svetim, jer je on sam „nebo na zemlji”. Imala sam sreće da više puta razgovaram s njim, a ovo je bilo njegovo prvo pojavljivanje pred kamerama – ističe Mirjana Vukomanović. – Drugi deo trilogije posvećen je isposništvu i korišćen je deo iz filma „Tihovanje” o Ocu Danilu, koji

Kultura

19.08.2016 u 11:33

Umrla je glumica veka

„Moj život je kao voz, sastavljen od nekoliko vagona. Svaki sa potpuno drugačijim sadržajem. Tu su usponi i padovi, sreća i tuga, ljubavi i gubici, zablude i osvešćivanje. Sad sam na kraju ovog poslednjeg vagona. Osećam da je i stanica blizu... Bilo je dugačko, gusto, intenzivno. Zahvalna sam svima koji su prošli kroz moj život, ali i mene je mnogo otišlo s onima kojih više nema. Zahvalna sam Bogu što mi je dao snagu da svoj život podnesem onako kako se mora.” Tako je pre nekoliko godina govorila glumica Mira Stupica koja nas je juče napustila, preminuvši u 93. godini. Rođena je 17. avgusta 1923. u Gnjilanu kao Miroslava Todorović. Roditelji su odlučili da upiše Trgovačku akademiju u Beogradu iz koje je bežala i odlazila u pozorište.. Detinjstvo je provela uz brata Boru Todorovića, uz hleb

Kultura

18.08.2016 u 19:04

Od spomenika Stevanu Filipoviću ostala samo klupa

Na 22. Sarajevskom filmskom festivalu večeras će biti prikazan film „Neželjena baština” mlade autorke Irene Škorić iz Hrvatske. Njenih tridesetak dokumentarnih i eksperimentalnih filmova do sada su prikazani na 200 festivala, gde je osvojila oko 50 nagrada. Autorka je tri dugometražna dokumentarna i jednog igranog filma „7 seX 7”, a dobitnica je i književnih nagrada „Ranko Marinković” i „Marin Držić”. U „Neželjenoj baštini” bavila se spomenicima u Hrvatskoj, podignutim 1945–1990, koji su posvećeni periodu NOB-a i žrtvama antifašizma. – U Hrvatskoj je od devedesetih srušena i devastirana polovina tih spomenika, njih oko 3.000. Svojim visokim artizmom oni su bili najbolji promotor vrednosti antifašizma, a nove političke okolnosti su ta remek-dela učinila nepoželjnima i metom vandalskih

Kultura

11.08.2016 u 11:22

Dajte mi ružnu fasadu i iz nje će izrasti biljka

Momak sa Crvenog krsta, koji je devedesetih studirao ovde slikarstvo, na lutriji je osvojio „zelenu kartu” i od 2003. živi u Njujorku. Tamo je Ivan Stojaković došao preko Toronta, gde je stekao diplomu, a našoj publici predstavlja se izložbom „Atlas Zemlje” večeras u Domu omladine (19 č.). Postavka je nastala u organizaciji sa „ProArt.org”, uz podršku Američke ambasade i Ministarstva kulture RS i traje do 21. avgusta. – Na zidu galerije posetilac može da vidi razbacane segmente mapa, ali i neke apstraktne površine.

Kultura

07.08.2016 u 09:10

Vizantolozi sveta dolaze u Beograd

Sa središnjom temom „Vizantija – svet promena” u Beogradu će od 22. do 27. avgusta biti održan 23. međunarodni kongres vizantologa, u organizaciji Međunarodne asocijacije vizantijskih studija i Srpskog komiteta za vizantologiju. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji je, zajedno sa Uneskom, patron ovog skupa, otvoriće kongres na Filološkom fakultetu, a na svečano otvaranje pozvan je i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, čiji je deda, kralj Aleksandar Prvi, na istom mestu otvorio vizantološki kongres 1927. godine. Dolazak više od 1.200 naučnika iz 49 zemalja predstavlja i priliku za zemlju domaćina da pokaže svoje kulturno nasleđe, pa će tako pored naučnog programa, tj. plenarnih sednica, okruglih stolova i tematskih sednica, učesnici moći da u Galeriji SANU pogledaju izložbu

Kultura

03.08.2016 u 08:06

„Dejtonka” je bila broš na grlu grada

Kada je posle velikih, uspešnih projekata dobio zadatak da osmisli benzinsku pumpu, arhitekta Mario Jobst maltene se uvredio. Ipak, stavio je ideje na papir i odlučio se za prepoznatljivu sinusoidu po kojoj pamtimo „Dejtonku” kod hotela „Hajat”, puštenu u rad 1995. kao vršnjakinju potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Mislio je Jobst da ideja neće ni biti prihvaćena jer je suviše moderna, ali smatrao je da baš taj oblik talasa odražava mesto susreta Save i Dunava, mesto gde se sipa benzin i izvire energija. – Crveno-žuta pumpa, u boji „Jugopetrola”, bila je pumpa reper, pumpa – znak, volim da kažem da je to bio broš na grlu grada. Odatle počinje Novi Beograd i vraćate se u stari deo grada. Na sastanku u Akademiji arhitekture, akademik i kolega Brana Mitrović rekao je da nije smeo da se

Kultura

19.07.2016 u 21:04

Svetu se mora reći istina o Srbima

Knut Fluvik Toresen je norveški istoričar i major sa dugim službovanjem u inostranstvu. Dve godine bio je norveškoj mirovnoj misiji u Republici Srpskoj i Sarajevu, a potom dve godine i na Kosovu. Na Kosovu je lično bio uključen u akciju malog norveškog bataljona od 250 vojnika koji je 17. marta 2004. zaustavio 10.000 Albanaca, namerenih da unište srpsko selo Čaglavicu, kraj Prištine. Tačno je, ističe Toresen, da su druge vojske u nekim mestima dobile naređenje da ne reaguju u slučaju sukoba, ali podvlači do to nije bio slučaj sa Norvežanima. – U ratovima postoje žrtve na svim stranama. Srbi su takođe žrtve, to sam spoznao kada sam prvi put došao u Sarajevo krajem rata, a pogotovo kada sam služio kao oficir u Modriči – kaže za naš list Knut Fluvik Toresen. – Tamo sam čuo za logor u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović