Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

08.04.2021 у 21:35

Барбезe у епицентру културе

Олга Кешељевић и Марк Барбеза чинили су епицентар културног круга у којем су се окупљали знаменити европски писци, филозофи и ликовни ствараоци. У том друштву сретали су се Сартр, Ками, Жан Жене, Арто, Кокто, Симон де Бовоар, Алберто и Дијего Ђакомети, Лена Леклерк, Љубица Цуца Сокић, Недељко Гвозденовић, Предраг Милосављевић, Лубарда, Иван Табаковић и други. Пар је живео на релацији Лион‒Париз. Били су добротвори, познати по својој уметничкој збирци. Њиховој животној причи посвећена је књига „Олга Кешељевић и Марк Барбеза: једна сасвим (не)обична српско-француска веза” Дијане Метлић, ванредне професорке историје уметности на Академији уметности у Новом Саду. – Олга Кешељевић била је историчарка уметности и глумица. Рођена је на Цетињу. Њен деда, православни прота Крста Кешељевић,

Култура

05.04.2021 у 10:47

Да ли је Жилник увредио национално биће Албанаца

У Француској је 2020. изашло ново издање књиге „Десет малих црнаца” Агате Кристи, али је наслов култног кримића, који је објављен 1939, због политичке коректности, промењен у „И не оста ниједан”. Иначе, реч је о најтиражнијем крими роману у историји, са више од сто милиона продатих примерака у свету. Име је добио по народној песми из 19. века, али су га касније издавачи преименовали по последњем стиху поменуте песме у „И не оста ниједан”. Реч „црнац”, која се у роману помиње 74 пута, избачена је и замењена речју „војник”. Нека издања у Америци и Британији излазила су и под насловом „Десет малих Индијанаца”... Докле иде тиранија политичке коректности говори и то да издавачи у Америци запошљавају „читаоце који тестирају осетљивост”. Они „чисте” књиге од свега што може да повреди осетљиве

Култура

01.04.2021 у 22:00

Програмски језици и ноте

На који начин се дигиталне технологије користе у српском уметничком музичком стваралаштву у периоду од раних седамдесетих година прошлог века када су први уређаји те врсте ушли у професионалну употребу код нас, па све до данас, анализирао је Милан Милојковић, доцент на катедри за музикологију Академије уметности у Новом Саду. Његову докторску студију из области електроакустичке музике, „Дигитална технологија у српској уметничкој музици”, недавно је објавила Матица српска. ‒ Појам рачунарске музике, као својеврсне подгрупе електроакустичке/електронске музике, сагледавао сам од првих таквих одређења у светској музиколошкој литератури 50-их година прошлог века, све до савремених тумачења, како бих се на послетку определио да се кроз рад највише ослоним на одређење овог поља које је

Култура

30.03.2021 у 20:10

Ернест Дени – пријатељ Словена

Ове године навршава се век од смрти Ернеста Денија (1849–1921), историчара и професора са Сорбоне, који је своја истраживања посебно посветио проучавању Јужних Словена. Александра Колаковић из Института за политичке студије одржала је тим поводом предавање „Ернест Дени – највећи пријатељ Словена”, које је доступно на јутјуб каналу Културног центра Новог Сада. Како је истакнуто, Денијево поље интересовања захватало је и међународне догађаје на Балкану, а на то су посебно утицале генерације балканске елите која се школовала у Француској. Ернест Дени је први пут посетио Србију 1873. године, у време када се код њега појавило интересовање за Јужне Словене, а 1911. на свом путовању обишао је и Београд и Загреб, Љубљану, Ријеку, Цетиње, Босну и Херцеговину. У време анексије БиХ, Дени је

Култура

29.03.2021 у 15:03

Уметник чаробног гласа

Колеге и поштоваоци опраштају се од Зафира Хаџиманова. – Његов несавладив дух, енергија да све што ради увек ради целим својим бићем, а да истовремено буде и врхунски шмекер, мора да се памти, рекао је певачев син Васил Хаџиманов Колеге, публика и поштоваоци опраштају се од Зафира Хаџиманова који је прекјуче преминуо у 78. години. Сећају се његових главних рола у мјузиклима „Виолиниста на крову” и „Јадници”, додајући да је био један од најлепших и најраскошнијих гласова југословенске популарне, али и народне музике. Као певач наступао је и у иностранству, посебно у Совјетском Савезу где је уз Ђорђа Марјановића важио за велику звезду на легендарним турнејама југословенских поп певача. Последње писмо оцу написао је син Васил Хаџиманов на свом фејсбук налогу, а пренео Танјуг. „Преминуо

Култура

28.03.2021 у 12:52

Одлазак императора шансоне

Певач, композитор, глумац, велика звезда златног доба југословенске шансоне, Зафир Хаџиманов, преминуо је јуче од последица вируса корона у 78. години, пренели су домаћи медији. Хаџиманов је компоновао десетине шансона и балада на стихове антологијских песника од Константина Миладинова, Косте Рацина, Блажета Конеског, Аце Шопова и Радована Павловског до Милоша Црњанског, Душка Радовића, Десанке Максимовић, Бране Црнчевића... Познати аутор награде је добијао од Струшких вечери поезије па до Интернационалног фестивала шансоне у Загребу. Сам, или са супругом Сенком Велетанлић, снимио је десетине песама. Наступао је на сценама попут парсике Олимпије (Париз), од Сиднеја до Москве. Зафир Хаџиманов рођен је у Кавадарцима (Македонија), од оца Васила и мајке Вере. У Београду уписује

Култура

18.03.2021 у 20:00

Утопија, мит и историја код Пекића и Барнса

Филолошко-уметнички факултет из Крагујевца објавио је неколико студија, између осталих и „Америчко политичко позориште” Љубице Васић, у којој се истражује превасходно критички дискурс који је пратио рат у Вијетнаму, проучаван од стране водећих америчких мислилаца на пољу друштвених наука. Књига се ослања на анализе Кристофера Бигзбија, најзначајнијег критичара савремене америчке драме, у циљу смештања поетике писаца Сема Шепарда и Дејвида Рејба у савремени драмски и политички тренутак Америке, као и на анализe неких других значајних теоретичара америчког позоришта који су писали о периоду за време и после рата у Вијетнаму. С тим у вези, истиче ауторка, може се рећи да је током 60-их и 70-их година прошлог века америчко позориште било обавијено плаштом политике. Истражујући

Култура

11.03.2021 у 18:14

Јастребов коначно на српском

Имамо ли ми Срби, као народ, међу собом, толико и таквих пријатеља да бисмо руског конзула Јастребова смели тек тако да препустимо слепој равнодушности времена? Има ли фолклористичка наука, у нас, толико и таквих врсних прегалаца да бисмо мирне душе Јастребова могли да осудимо на мук заборава? Питања постављају универзитетски професори књижевности Валентина Питулић и Бошко Сувајџић који су приредили, и написали поговор, за књигу руског дипломате и етнографа Ивана Јастребова (1839‒1894). Реч је о збирци „Обичаји и песме Срба у Турској”, с поднасловом „у Призрену, Пећи, Морави и Дебру”, која се после више од једног века чекања, први пут појављује у преводу на српски језик. Превод је урадила Весна Смиљанић Рангелов, у издању „Службеног гласника”, Удружења фолклориста Србије и Матице српске.

Култура

26.02.2021 у 14:34

Од пропаганде до плагијата

Од етике до естетике, од пропаганде до плагијата. На тој линији одвијају се тренутне полемике у вези са филмом „Дара из Јасеновца”. Биљана Србљановић на „Фејсбуку” је објавила текст у којем наводи сличности овог филма са сценаријом „Деце Козаре” Лордана Зафрановића, такође о злочинима у НДХ. Нагласила је да је сценарио „Деце Козаре” Арсена Диклића написан 1986, у њему је главна јунакиња девојчица Рада, која има два брата, једног у наручју кога носа, након што им мајка страда, и једног нешто старијег, кога усташе из логора одводе у интернат сличан овоме који сам спомињала, са планом да га покрсте и преобрате у својеврстан Хитлер Јунгенд НДХ. Дара из „Даре из Јасеновца” исто има таква два брата. Следећи нагон за самоодржањем, додаје да Рада граби преко гомиле да напуни лонац водом

Култура

19.02.2021 у 20:15

Наизглед окренути прошлости мислимо на будућност

У издању Матице српске ускоро ће изаћи из штампе преписка Милана Кашанина, трилогија у пет књига под насловом „Писма, сусрети, трагови”. Штампање књига је подржало Министарство културе. Ово је почетак рада на објављивању Кашанинове рукописне оставштине, у припреми су и дневнички записи. Ове књиге су залог поверења госпође Марине Бојић, кћерке Милана Кашанина, јер су преписка, рукописи и породичне фотографије стигли као њен дар, каже за „Политику” Зорица Хаџић, управница Рукописног одељења Матице српске. Овај пример, како додаје, показује да колективно, и држава и појединци, морамо да водимо бригу о институцијама које су дуговечне, да будемо посебно осетљиви према институцијама које имају традицију у српском народу, да осећамо захвалност према онима који су их давних дана основали, да

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Мирјана Сретеновић

22.06.2026 у 18:59

Све више младих се учлањује у СНС, Вучевић им пожелео добродошлицу

22.06.2026 у 18:53

Монтела и играчи имају подршку ФС Турске, хоћемо да имамо континуитет

22.06.2026 у 18:50

Због безбедносног ризика са српског тржишта се повлаче модели „аудија”, „ситроена” и БМВ-а

22.06.2026 у 18:48

Кјодо: Такаичи наводно пропушта јулски самит НАТО-а у Турској

22.06.2026 у 18:43

Израел: Изборна комисија тражи обавезно означавање политичких садржаја креираних помоћу АИ

22.06.2026 у 18:41

Теретњаци на излазу из Србије чекају четири сата на Батровцима