Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Kultura

08.04.2021 u 21:35

Barbeze u epicentru kulture

Olga Kešeljević i Mark Barbeza činili su epicentar kulturnog kruga u kojem su se okupljali znameniti evropski pisci, filozofi i likovni stvaraoci. U tom društvu sretali su se Sartr, Kami, Žan Žene, Arto, Kokto, Simon de Bovoar, Alberto i Dijego Đakometi, Lena Leklerk, Ljubica Cuca Sokić, Nedeljko Gvozdenović, Predrag Milosavljević, Lubarda, Ivan Tabaković i drugi. Par je živeo na relaciji Lion‒Pariz. Bili su dobrotvori, poznati po svojoj umetničkoj zbirci. Njihovoj životnoj priči posvećena je knjiga „Olga Kešeljević i Mark Barbeza: jedna sasvim (ne)obična srpsko-francuska veza” Dijane Metlić, vanredne profesorke istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. – Olga Kešeljević bila je istoričarka umetnosti i glumica. Rođena je na Cetinju. Njen deda, pravoslavni prota Krsta Kešeljević,

Kultura

05.04.2021 u 10:47

Da li je Žilnik uvredio nacionalno biće Albanaca

U Francuskoj je 2020. izašlo novo izdanje knjige „Deset malih crnaca” Agate Kristi, ali je naslov kultnog krimića, koji je objavljen 1939, zbog političke korektnosti, promenjen u „I ne osta nijedan”. Inače, reč je o najtiražnijem krimi romanu u istoriji, sa više od sto miliona prodatih primeraka u svetu. Ime je dobio po narodnoj pesmi iz 19. veka, ali su ga kasnije izdavači preimenovali po poslednjem stihu pomenute pesme u „I ne osta nijedan”. Reč „crnac”, koja se u romanu pominje 74 puta, izbačena je i zamenjena rečju „vojnik”. Neka izdanja u Americi i Britaniji izlazila su i pod naslovom „Deset malih Indijanaca”... Dokle ide tiranija političke korektnosti govori i to da izdavači u Americi zapošljavaju „čitaoce koji testiraju osetljivost”. Oni „čiste” knjige od svega što može da

Kultura

01.04.2021 u 22:00

Programski jezici i note

Na koji način se digitalne tehnologije koriste u srpskom umetničkom muzičkom stvaralaštvu u periodu od ranih sedamdesetih godina prošlog veka kada su prvi uređaji te vrste ušli u profesionalnu upotrebu kod nas, pa sve do danas, analizirao je Milan Milojković, docent na katedri za muzikologiju Akademije umetnosti u Novom Sadu. Njegovu doktorsku studiju iz oblasti elektroakustičke muzike, „Digitalna tehnologija u srpskoj umetničkoj muzici”, nedavno je objavila Matica srpska. ‒ Pojam računarske muzike, kao svojevrsne podgrupe elektroakustičke/elektronske muzike, sagledavao sam od prvih takvih određenja u svetskoj muzikološkoj literaturi 50-ih godina prošlog veka, sve do savremenih tumačenja, kako bih se na posletku opredelio da se kroz rad najviše oslonim na određenje ovog polja koje je

Kultura

30.03.2021 u 20:10

Ernest Deni – prijatelj Slovena

Ove godine navršava se vek od smrti Ernesta Denija (1849–1921), istoričara i profesora sa Sorbone, koji je svoja istraživanja posebno posvetio proučavanju Južnih Slovena. Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije održala je tim povodom predavanje „Ernest Deni – najveći prijatelj Slovena”, koje je dostupno na jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada. Kako je istaknuto, Denijevo polje interesovanja zahvatalo je i međunarodne događaje na Balkanu, a na to su posebno uticale generacije balkanske elite koja se školovala u Francuskoj. Ernest Deni je prvi put posetio Srbiju 1873. godine, u vreme kada se kod njega pojavilo interesovanje za Južne Slovene, a 1911. na svom putovanju obišao je i Beograd i Zagreb, Ljubljanu, Rijeku, Cetinje, Bosnu i Hercegovinu. U vreme aneksije

Kultura

29.03.2021 u 15:03

Umetnik čarobnog glasa

Kolege i poštovaoci opraštaju se od Zafira Hadžimanova. – Njegov nesavladiv duh, energija da sve što radi uvek radi celim svojim bićem, a da istovremeno bude i vrhunski šmeker, mora da se pamti, rekao je pevačev sin Vasil Hadžimanov Kolege, publika i poštovaoci opraštaju se od Zafira Hadžimanova koji je prekjuče preminuo u 78. godini. Sećaju se njegovih glavnih rola u mjuziklima „Violinista na krovu” i „Jadnici”, dodajući da je bio jedan od najlepših i najraskošnijih glasova jugoslovenske popularne, ali i narodne muzike. Kao pevač nastupao je i u inostranstvu, posebno u Sovjetskom Savezu gde je uz Đorđa Marjanovića važio za veliku zvezdu na legendarnim turnejama jugoslovenskih pop pevača. Poslednje pismo ocu napisao je sin Vasil Hadžimanov na svom fejsbuk nalogu, a preneo

Kultura

28.03.2021 u 12:52

Odlazak imperatora šansone

Pevač, kompozitor, glumac, velika zvezda zlatnog doba jugoslovenske šansone, Zafir Hadžimanov, preminuo je juče od posledica virusa korona u 78. godini, preneli su domaći mediji. Hadžimanov je komponovao desetine šansona i balada na stihove antologijskih pesnika od Konstantina Miladinova, Koste Racina, Blažeta Koneskog, Ace Šopova i Radovana Pavlovskog do Miloša Crnjanskog, Duška Radovića, Desanke Maksimović, Brane Crnčevića... Poznati autor nagrade je dobijao od Struških večeri poezije pa do Internacionalnog festivala šansone u Zagrebu. Sam, ili sa suprugom Senkom Veletanlić, snimio je desetine pesama. Nastupao je na scenama poput parsike Olimpije (Pariz), od Sidneja do Moskve. Zafir Hadžimanov rođen je u Kavadarcima (Makedonija), od oca Vasila i majke Vere. U Beogradu upisuje

Kultura

18.03.2021 u 20:00

Utopija, mit i istorija kod Pekića i Barnsa

Filološko-umetnički fakultet iz Kragujevca objavio je nekoliko studija, između ostalih i „Američko političko pozorište” Ljubice Vasić, u kojoj se istražuje prevashodno kritički diskurs koji je pratio rat u Vijetnamu, proučavan od strane vodećih američkih mislilaca na polju društvenih nauka. Knjiga se oslanja na analize Kristofera Bigzbija, najznačajnijeg kritičara savremene američke drame, u cilju smeštanja poetike pisaca Sema Šeparda i Dejvida Rejba u savremeni dramski i politički trenutak Amerike, kao i na analize nekih drugih značajnih teoretičara američkog pozorišta koji su pisali o periodu za vreme i posle rata u Vijetnamu. S tim u vezi, ističe autorka, može se reći da je tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka američko pozorište bilo obavijeno plaštom politike. Istražujući

Kultura

11.03.2021 u 18:14

Jastrebov konačno na srpskom

Imamo li mi Srbi, kao narod, među sobom, toliko i takvih prijatelja da bismo ruskog konzula Jastrebova smeli tek tako da prepustimo slepoj ravnodušnosti vremena? Ima li folkloristička nauka, u nas, toliko i takvih vrsnih pregalaca da bismo mirne duše Jastrebova mogli da osudimo na muk zaborava? Pitanja postavljaju univerzitetski profesori književnosti Valentina Pitulić i Boško Suvajdžić koji su priredili, i napisali pogovor, za knjigu ruskog diplomate i etnografa Ivana Jastrebova (1839‒1894). Reč je o zbirci „Običaji i pesme Srba u Turskoj”, s podnaslovom „u Prizrenu, Peći, Moravi i Debru”, koja se posle više od jednog veka čekanja, prvi put pojavljuje u prevodu na srpski jezik. Prevod je uradila Vesna Smiljanić Rangelov, u izdanju „Službenog glasnika”, Udruženja folklorista Srbije i Matice srpske.

Kultura

26.02.2021 u 14:34

Od propagande do plagijata

Od etike do estetike, od propagande do plagijata. Na toj liniji odvijaju se trenutne polemike u vezi sa filmom „Dara iz Jasenovca”. Biljana Srbljanović na „Fejsbuku” je objavila tekst u kojem navodi sličnosti ovog filma sa scenarijom „Dece Kozare” Lordana Zafranovića, takođe o zločinima u NDH. Naglasila je da je scenario „Dece Kozare” Arsena Diklića napisan 1986, u njemu je glavna junakinja devojčica Rada, koja ima dva brata, jednog u naručju koga nosa, nakon što im majka strada, i jednog nešto starijeg, koga ustaše iz logora odvode u internat sličan ovome koji sam spominjala, sa planom da ga pokrste i preobrate u svojevrstan Hitler Jungend NDH. Dara iz „Dare iz Jasenovca” isto ima takva dva brata. Sledeći nagon za samoodržanjem, dodaje da Rada grabi preko gomile da napuni lonac vodom

Kultura

19.02.2021 u 20:15

Naizgled okrenuti prošlosti mislimo na budućnost

U izdanju Matice srpske uskoro će izaći iz štampe prepiska Milana Kašanina, trilogija u pet knjiga pod naslovom „Pisma, susreti, tragovi”. Štampanje knjiga je podržalo Ministarstvo kulture. Ovo je početak rada na objavljivanju Kašaninove rukopisne ostavštine, u pripremi su i dnevnički zapisi. Ove knjige su zalog poverenja gospođe Marine Bojić, kćerke Milana Kašanina, jer su prepiska, rukopisi i porodične fotografije stigli kao njen dar, kaže za „Politiku” Zorica Hadžić, upravnica Rukopisnog odeljenja Matice srpske. Ovaj primer, kako dodaje, pokazuje da kolektivno, i država i pojedinci, moramo da vodimo brigu o institucijama koje su dugovečne, da budemo posebno osetljivi prema institucijama koje imaju tradiciju u srpskom narodu, da osećamo zahvalnost prema onima koji su ih davnih dana osnovali, da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović