Ернест Дени – пријатељ Словена

Ове године навршава се век од смрти Ернеста Денија (1849–1921), историчара и професора са Сорбоне, који је своја истраживања посебно посветио проучавању Јужних Словена. Александра Колаковић из Института за политичке студије одржала је тим поводом предавање „Ернест Дени – највећи пријатељ Словена”, које је доступно на јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.

Како је истакнуто, Денијево поље интересовања захватало је и међународне догађаје на Балкану, а на то су посебно утицале генерације балканске елите која се школовала у Француској. Ернест Дени је први пут посетио Србију 1873. године, у време када се код њега појавило интересовање за Јужне Словене, а 1911. на свом путовању обишао је и Београд и Загреб, Љубљану, Ријеку, Цетиње, Босну и Херцеговину.

У време анексије БиХ, Дени је схватио опасност која је Србији претила од Аустроугарске. Заједно са Албером Малеом, Огистом Говеном, Емилом Оманом и једном неформалном групом француских интелектуалаца, преко штампе и предавања против Аустроугарске подржао је Србију и Србе.

Дени је 1908. покренуо развој културне и научне сарадње Француске са словенским народима. Тада је основано француско-словенско удружење у Паризу, чиме је организована сарадња Француза и свих словенских народа на институционалним основама. Током Првог светског рата одбрана чешке и југословенске идеје била је у средишту његових активности. У својој кући у Паризу основао је Институт за словенске студије и часопис „Словенски свет”. У време Првог светског рата Дени је написао књигу „Велика Србија”, која је панегирик српској историји и победама.

Међу српским интелектуалцима владало је велико поштовање према личности и делу Ернеста Денија и назван је „највећим пријатељем Словена на Западу”. Дени, који је од 1912. био члан наше Академије наука, сматрао је да Јужни Словени морају да задрже своју индивидуалност и не уроне у Руску империју, заступајући тезу „Панславизам да, али не панрусизам”.