Ђурђевдан пред новом страницом историје
Зворник – На узвишењу изнад Зворника, одакле се пружа поглед на Дрину и обе њене обале, вековима стоје бедеми Ђурђевграда. Некада важна војна тачка данас је један од највреднијих историјских споменика у Подрињу. Иако је од некадашњег утврђења сачуван само део грађевина, његова прошлост и положај пружају могућност да овај простор добије значајније место на културној и туристичкој мапи региона.
Корак у том правцу представља сарадња града Зворника с три научне и образовне установе из Београда. Представници Архитектонског факултета, Археолошког института и Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство почетком новембра обишли су тврђаву како би се упознали са њеним стањем и могућностима даљег истраживања.
Зворнички Стари град, познат и као Ђурђевград, обухвата три повезане целине: Горњи, Средњи и Доњи град. Његови најстарији делови потичу из средњег века, а утврђење се током наредних столећа мењало, проширивало и прилагођавало војним потребама различитих владара. С положаја који господари долином Дрине било је могуће надзирати речни прелаз и путеве који су повезивали Босну са Србијом.
У историји тврђаве посебно место припада деспоту Ђурђу Бранковићу, по коме је према предању и добила име. Народ је за њене зидине везао и приче о Проклетој Јерини, супрузи српског деспота. Иако је утврђење постојало и пре њиховог времена, легенде о његовој градњи преносиле су се генерацијама и остале део локалног наслеђа.
Током османске управе дограђивани су одбрамбени делови, док је у време Аустроугарске тврђава поново прилагођавана војној употреби. Зато се на њеним остацима и данас могу препознати различити градитељски утицаји. Стари град Зворник је 2005. године проглашен националним спомеником Босне и Херцеговине.
Упркос историјском значају, време је оставило видљиве последице на бедемима и другим деловима утврђења. За њихово очување неопходно је најпре утврдити у каквом се стању налазе, а управо ту почиње посао стручњака.
Археолошки институт планира фотограметријско снимање локалитета након што се повуче вегетација, како би се добила прецизнија слика сачуваних грађевина и терена. Прикупљени подаци биће основа за израду документације неопходне за будуће конзерваторске радове.
У истраживање Ђурђевграда биће укључени и студенти мастер студија Архитектонског факултета у Београду. У оквиру предмета Студио пројекат бавиће се могућим решењима за очување тврђаве, али и питањем како простор с тако дугом историјом може да добије нову употребу, без нарушавања својих изворних вредности.
Све активности спроводе се уз сагласност Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске.
Ђурђевград није само сведочанство прошлости јер његови бедеми, поглед на Дрину и приче које су се вековима преносиле представљају наслеђе које би могло да привуче знатно више посетилаца. Хоће ли се то и догодити зависиће од резултата истраживања, планираних мера заштите и средстава за њихово спровођење. Засад је извесно да се после дугог периода у којем је тврђава углавном препуштена зубу времена, њеној будућности поново приступа с научне и стручне стране.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


