Четвртак, 19.11.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗВОРНИЧКА ТВРЂАВА

Ђурђевдан пред новом страницом историје

Зворнички Стари град, познат и као Ђурђевград, обухвата три повезане целине: Горњи, Средњи и Доњи град
Ђурђевдан пред новом страницом историје
Средњовековнa зворничка тврђава (Фото ГУ Зворник)

Зворник – На узвишењу изнад Зворника, одакле се пружа поглед на Дрину и обе њене обале, вековима стоје бедеми Ђурђевграда. Некада важна војна тачка данас је један од највреднијих историјских споменика у Подрињу. Иако је од некадашњег утврђења сачуван само део грађевина, његова прошлост и положај пружају могућност да овај простор добије значајније место на културној и туристичкој мапи региона.

Корак у том правцу представља сарадња града Зворника с три научне и образовне установе из Београда. Представници Архитектонског факултета, Археолошког института и Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство почетком новембра обишли су тврђаву како би се упознали са њеним стањем и могућностима даљег истраживања.

Зворнички Стари град, познат и као Ђурђевград, обухвата три повезане целине: Горњи, Средњи и Доњи град. Његови најстарији делови потичу из средњег века, а утврђење се током наредних столећа мењало, проширивало и прилагођавало војним потребама различитих владара. С положаја који господари долином Дрине било је могуће надзирати речни прелаз и путеве који су повезивали Босну са Србијом.

У историји тврђаве посебно место припада деспоту Ђурђу Бранковићу, по коме је према предању и добила име. Народ је за њене зидине везао и приче о Проклетој Јерини, супрузи српског деспота. Иако је утврђење постојало и пре њиховог времена, легенде о његовој градњи преносиле су се генерацијама и остале део локалног наслеђа.

Током османске управе дограђивани су одбрамбени делови, док је у време Аустроугарске тврђава поново прилагођавана војној употреби. Зато се на њеним остацима и данас могу препознати различити градитељски утицаји. Стари град Зворник је 2005. године проглашен националним спомеником Босне и Херцеговине.

Упркос историјском значају, време је оставило видљиве последице на бедемима и другим деловима утврђења. За њихово очување неопходно је најпре утврдити у каквом се стању налазе, а управо ту почиње посао стручњака.

Археолошки институт планира фотограметријско снимање локалитета након што се повуче вегетација, како би се добила прецизнија слика сачуваних грађевина и терена. Прикупљени подаци биће основа за израду документације неопходне за будуће конзерваторске радове.

У истраживање Ђурђевграда биће укључени и студенти мастер студија Архитектонског факултета у Београду. У оквиру предмета Студио пројекат бавиће се могућим решењима за очување тврђаве, али и питањем како простор с тако дугом историјом може да добије нову употребу, без нарушавања својих изворних вредности.

Све активности спроводе се уз сагласност Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске.

Ђурђевград није само сведочанство прошлости јер његови бедеми, поглед на Дрину и приче које су се вековима преносиле представљају наслеђе које би могло да привуче знатно више посетилаца. Хоће ли се то и догодити зависиће од резултата истраживања, планираних мера заштите и средстава за њихово спровођење. Засад је извесно да се после дугог периода у којем је тврђава углавном препуштена зубу времена, њеној будућности поново приступа с научне и стручне стране.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.