Среда, 24.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.95	103.57	103.26
	126.99	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

07.04.2016 у 08:05

Како је тужилац Пабла Ескобара постао популаран књижевни лик

Док у роману 19. века код Балзака, Стендала, Мопасана и Александра Диме сазнајемо све о животу у Паризу – у колико сати се буде градски стражари, које су цене намирница на париској пијаци, када на улицу излазе просјаци, колико пута бискупи обилазе своје дијацезе и у које доба се увече пале лампе у граду, у савременој књижевности подаци о животу овог града у великој мери су редуковани. У романима Француза Патрика Модијана (1945), Париз је увек скрајнут – урбанитета нема ни на помолу и све се код овог писца метафизичке тескобе дешава по неким тајновитим местима. Како један град живи у оквиру књижевног дела, да ли је наративни чинилац романа, на који начин формира критичку свест писца и какву улогу има у животу тог аутора – може се чути на предавањима филмског критичара Мирољуба

Култура

04.04.2016 у 08:05

Бришемо прашину са локалне традиције

Сомбор је у знаку фестивалске атмосфере, јер од данас до деветог априла трају Сомборске музичке свечаности, познатије као „Сомус”, које ће бити одржане у тамошњем Народном позоришту. Уметнички директор фестивала је пијаниста Михајло Зурковић који говори о селекцији и подсећа на историјат ове музичке смотре.Сомус је заживео шездесетих, угасио се крајем осамдесетих, а обновљен 2012. године. На који начин се фестивал развија од вашег мандата 2011? Још 1961. године, пијаниста Душан Трбојевић је пре Бемуса и Номуса основао Сомборске музичке свечаности које су за своју најважнију мисију имале васпитање публике, не само кроз гостовања уметника, већ и кроз припремање школске деце за концерте у сарадњи са гостима фестивала. Ту просветитељску улогу негује и нови Сомус и последњих пет година

Култура

24.03.2016 у 20:05

Иде чиле да разјури омладину

По двориштима, трговима, парковима и речним обалама Новог Сада, још пре пола века, између 1957. и 1965, гимназијалци Драгољуб Павлов и Бора Виторац изводили су своје акције, хепенинге и перформансе, правећи пародије на малограђански дух и спасавајући пролазнике од уштогљености и досаде. Филмофили, одрасли на стрипу и рокенролу – млади и бунтовни, мангупчићи с кипућом жељом да се побуне, да шокирају и да не пристану, били су у сталној потрази за неком фрком, збрком и игром. Снимали су филмове и фотографије које је часопис „Art in America” објавио на чак шест страна, а кад су се ове претече новосадске концептуалне уметности мало уозбиљиле, почели су да пишу поезију и да привлаче пажњу својим

Култура

10.03.2016 у 22:05

Да ли је исто преводити Шекспира и судски записник

Да ли је теже превести књижевни текст Шекспирa или Теслину научну студију? Ту полемику – треба ли иста права да имају књижевни преводиоци или научни и стручни преводиоци – повео је Национални савет за културу реагујући поводом усвојеног текста Закона о изменама и допунама Закона о култури, у којем преводиоци стручних и научних текстова добијају статус самосталних уметника. Статус им омогућава да им држава, као и књижевним преводиоцима, плаћа доприносе и да конкуришу за тзв. националне пензије. Стручни и научни преводиоци преводе разговоре високих званичника и председника, преводе за филм и телевизију, раде преводе медицинских књига, књига из области грађевине и свих осталих области које се тичу индустрије, друштвено-политичке терминологије и практичног живота – преводе докумената из

Култура

01.03.2016 у 09:05

Морали бисмо много више да се уплашимо

Композитор Александар Симић недавно се вратио са фестивала Сехер у Индији, где је са њиховим музичарима извео серију концерата. Фестивал је идејно дете Санџива Баргаве, који је и главни саветник за културу премијера Модија. Он је организовао чувену Модијеву посету Њујорку и спектакл у Медисон Сквер Гардену, као и програме за две Обамине посете Делхију. – Домаћини у Њу Делхију желели су да чују како би моја музика звучала ако би је одсвирале звезде њихове музике на традиционалним инструментима, попут ситара, сантура, индијске виолине и индијског чела, до различитих хинустанских и карнатичких перкусија. Наравно да је то подразумевало и то да о индијској музици научим што више, како бих могао да знам шта смем да очекујем и где морам да се прилагодим. Било је узбудљиво, јер не можете

Култура

25.02.2016 у 20:05

Први пут с дедом на Фест

Када је средином деведесетих година Милутину Чолићу додељена награда „Златна локомотива”, овај познати филмски критичар „Политике” и оснивач Феста, предложио је да признање прими његова унука Уна која је тада била у основној школи. У „Сава центру” девојчици је награду уручила француска глумица Беатрис Дал. Пре три дана, 22. фебруара, на годишњицу Чолићеве смрти, „Политика” је одлучила да признање редитељу најбољег српског филма у такмичарском програму на Фесту, од ове године, понесе име Милутина Чолића. – Била сам пријатно затечена када сам чула ову вест. Деда је урадио нешто велико за овај град, чега се присећамо сваке године у време Феста. Читав свој радни век провео је у „Политици” и награда је добар начин да се одужимо људима који су задужили нашу културну сцену – каже Уна Чолић,

Култура

23.02.2016 у 09:05

Треба ли нам Музеј деведесетих

Као што заборављамо лоше и ружне ствари, тако заборављамо и оне лепе и величанствене. Отуда предлог да се у Београду отвори Музеј меланхолије где би се складиштиле успомене на људе и догађаје овог града, као веза наших сећања и потребе да не заборавимо. На ову идеју дошао је новинар и писац Велимир Ћургус Казимир који је објавио истоимену књигу есеја „Музеј меланхолије” у издању „Клија”. Шта би садржао овај музеј? За почетак, каже наш саговорник, свака библиотека у Србији могла би да позове педесет својих старијих корисника који би донели старе фотографије и испричали у диктафон шта је на њима. На пример: на фотографији ми је тетка, живели смо на Карабурми, наша улица је била таква и таква, ишли смо на колаче и јели „руски шарлот” који је некада имао тринаест слојева, а данас има само

Култура

18.02.2016 у 17:46

Награда „Тодор Манојловић” Давиду Албахарију

Награда за модерни уметнички сензибилитет Фонда „Тодор Манојловић” за 2015. годину припала је писцу Давиду Албахарију, саопштено је у Културном центру Београда. Одлуку о награди донео је Управни одбор Фонда у саставу: проф. др Владислава Гордић Петковић, глумац Мики Манојловић, театролог Бошко Милин, писац Владимир Арсенијевић, сликар Радован Живанкић, и претходни добитници писац Слободан Тишма и редитељ Андраш Урбан.

Теме недеље.

15.02.2016 у 10:05

У твитер рату с Рупертом Мардоком

Стенд-ап комичар Азиз Ансари, који је рођен у Колумбији, у индијској породици, а познат нам из серије „Паркови и рекреација”, у сарадњи с Аланом Јангом написао је ситком „Master of None”, у којем и глуми, борећи сe против увреженог мишљења о етничким мањинама у Америци, Индијцима и Азијатима. У његовој сатири највише места добијају културне тензије. Поменута серија дешава се у Њујорку, где Ансари живи, у миљеу нарцисоидних посетилаца кафића, а главни јунак је момак Дев, који жели да Ако се шалиш на рачун Џеремија Корбина, мораш и на рачун Дејвида Камерона Аустралијски комичар Бери Хамфриз гостовао је у божићној емисији Мајкла Мекинтајера на Би-Би-Сију, и желео је да се нашали на рачун лабуристе Џеремија Корбина, али су продуценти инсистирали на „фер изругивању” –

Теме недеље.

15.02.2016 у 10:05

Пенова награда „Шарли ебдоу” солидарност или подршка увредама

Да ли карикатуре „Шарли ебдоа” на тему ислама имају везе с демократијом и слободом или богохуљењем, дрскошћу и преласком границе доброг укуса? Да ли су перо и цртеж убојитији од оружја? Око тога се нису сложили амерички писци када је Пен центар одлучио да редакцији француског сатиричног листа „Шарли ебдо” 2015. уручи Пенову награду за храброст и слободу изражавања. Шест америчких писаца, међу којима су и добитници Пулицерове награде и Националне књижевне награде, који нису дошли на доделу – Питер Кери, Мајкл Ондатје, Френсин Проуз, Теџи Коул, Рејчел Кашнер и Таји Селази – изјавили су да је Пен отишао предалеко у традиционалној улози одбране слободе изражавања. Они су бојкотовали доделу овог признања, сматрајући да се под слободом говора не подразумева вређање друге религије, расизам и

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

24.06.2026 у 23:11

У Гази погинуо цивилни сарадник израелског министарства одбране

24.06.2026 у 23:01

Ел Заиди: Однос са САД ће се трансформисати из војног у економско партнерство

24.06.2026 у 22:57

Судије Међународног кривичног суда тужиле Трампову администрацију због санкција

24.06.2026 у 22:55

На Ади Циганлији утопио се мушкарац

24.06.2026 у 22:53

Фудбалери Војводине поражени од Ђера у пријатељској утакмици

24.06.2026 у 22:46

Комично: Европска унија од Србије тражи слободу говора, за почетак укидање руских медија