Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Филм Мајкла Мура на Белдоксу

На деветом фестивалу документарног дугометражног филма филмови о жртвама Чернобиља, масовним гробницама, родитељима који су током рата у Босни изгубили по троје деце
Филм Мајкла Мура на Белдоксу
Сцена из филма „Кога следећег напасти” Мајкла Мура (Фото архива Белдокса)

Пројекцијом домаћег филма „У потрази за сном” Младена Митровића, 12. маја у Великој дворани „Сава центра” почиње девети фестивал документарних филмова Белдокс, који ће до 18. маја представити педесет седам остварења. Сарајлија Младен Митровић (1960) снимио је дипломски филм „Хаусторче”, о десетогодишњацима из школе „Братство и детињство”, а 20 година касније одлучио да те дечаке пронађе и да баш они буду јунаци његовог новог филма „У потрази за сном”.

Филм о Марини Абрамовић 
Оснивач фестивала Младен Вушуровић најавио је да ће Белдокс вероватно успети да обезбеди и филм „Простор између – Марина Абрамовић и Бразил”, о њеном спиритуалном путовању по Бразилу, бразилског редитеља Марка дел Фиола. 

– Тражио сам јунаке своје прошлости од Багдада и Сибира, преко Немачке, Шведске, Турске, САД-а, северне Африке, некадашње Југославије. То је филм о свима нама, о потоку који настаје од једне капи и прелази у реку, а река у океан који доноси цунами – каже Младен Митровић.

Белдокс затвара најновији филм Мајкла Мура „Кога следећег напасти?” 18. маја, и то након премијере у Торонту и приказивања у Канади, Њујорку, Чикагу, Берлину, Луксембургу, Филаделфији и Новом Зеланду. Контроверзни оскаровац у овој комедији покушава да одгонетне шта је заправо потребно да Америка поново буде велика. Мор тако објашњава Пентагону где би требало да се догоди следећа инвазија и спрема управо једну нову у име Америке.

Селектор Међународног програма је Грег Ди Кјур, филмски теоретичар и аутор, који је одабрао, између осталих, филм „Руски детлић” Чада Грасије, филм о човеку жртви чернобиљске нуклеарне катастрофе који одлучује да открије мрачну тајну. Ту је и „Бољшој Вавилон“ Ника Рида и Марка Франчетија, прича о хаотичном стању једне од највећих балетских компанија након бруталног напада на њеног директора. Номинован за Оскара „Земља картела” Метјуа Хајнмана води нас на границу између САД-а и Мексика, где се паралелно припремају два покрета осветника. О шездесетосмашима говори се у хрватском филму „Генерација 68” Ненада Пуховског.

Домаће филмове одабрао је редитељ Дарко Лунгулов, који истиче да се овогодишња остварења углавном баве животом на маргини, људима који су заборављени и немају свој глас у друштву. Од домаћих филмова гледаћемо „Дубину два” Огњена Главонића, о гробници у Батајници, у коју су 1999. покопана тела убијених Албанаца. Биће ту и филм „Друга линија” Ненада Милошевића, о маргинализованој неоавангардној културној и уметничкој сцени с краја шездесетих и током седамдесетих година у Новом Саду. Видећемо и остварење „Најважнији дечко на свету” Тее Лукач, о фану Џастина Бибера који и сам покушава да оствари своје снове у шоу-бизнису, а потом и „Хотел двојка” Марка Мамузића о бескућницима и најелитнијој београдској трамвајској линији. У селекцији су „Маске” Бранкице Драшковић, о уметничким маскама писца Слободана Тишме и „Дјеца” Дениса Бојића, о родитељима који су током рата у Босни изгубили по троје деце...

У програму „Биографски документарци” пратимо приче о Милошу Црњанском, Маркесу, Хани Арент, Златану Ибрахимовићу. Посебан омаж фестивал посвећује чувеном америчком документаристи Роберту Флаертију, а биће приређен и програм намењен филмским професионалцима. Тим поводом из Копенхагена долази Пол Пауелс, председник Европске документарне мреже, који ће ауторима и продуцентима, говорити о томе како да представе своје пројекте комисијама у Европи и о могућностима европских копродукција за српске продуценте документарних филмова. Новина је да ће први пут ове године, у домаћој селекцији, поред Гран прија за најбољи филм, бити додељене и две струковне награде – за најбољу монтажу и најбољу камеру у документарном филму. 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.