Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Kultura

07.04.2016 u 08:05

Kako je tužilac Pabla Eskobara postao popularan književni lik

Dok u romanu 19. veka kod Balzaka, Stendala, Mopasana i Aleksandra Dime saznajemo sve o životu u Parizu – u koliko sati se bude gradski stražari, koje su cene namirnica na pariskoj pijaci, kada na ulicu izlaze prosjaci, koliko puta biskupi obilaze svoje dijaceze i u koje doba se uveče pale lampe u gradu, u savremenoj književnosti podaci o životu ovog grada u velikoj meri su redukovani. U romanima Francuza Patrika Modijana (1945), Pariz je uvek skrajnut – urbaniteta nema ni na pomolu i sve se kod ovog pisca metafizičke teskobe dešava po nekim tajnovitim mestima. Kako jedan grad živi u okviru književnog dela, da li je narativni činilac romana, na koji način formira kritičku svest pisca i kakvu ulogu ima u životu tog autora – može se čuti na predavanjima filmskog kritičara Miroljuba

Kultura

04.04.2016 u 08:05

Brišemo prašinu sa lokalne tradicije

Sombor je u znaku festivalske atmosfere, jer od danas do devetog aprila traju Somborske muzičke svečanosti, poznatije kao „Somus”, koje će biti održane u tamošnjem Narodnom pozorištu. Umetnički direktor festivala je pijanista Mihajlo Zurković koji govori o selekciji i podseća na istorijat ove muzičke smotre.Somus je zaživeo šezdesetih, ugasio se krajem osamdesetih, a obnovljen 2012. godine. Na koji način se festival razvija od vašeg mandata 2011? Još 1961. godine, pijanista Dušan Trbojević je pre Bemusa i Nomusa osnovao Somborske muzičke svečanosti koje su za svoju najvažniju misiju imale vaspitanje publike, ne samo kroz gostovanja umetnika, već i kroz pripremanje školske dece za koncerte u saradnji sa gostima festivala. Tu prosvetiteljsku ulogu neguje i novi Somus i poslednjih pet

Kultura

24.03.2016 u 20:05

Ide čile da razjuri omladinu

Po dvorištima, trgovima, parkovima i rečnim obalama Novog Sada, još pre pola veka, između 1957. i 1965, gimnazijalci Dragoljub Pavlov i Bora Vitorac izvodili su svoje akcije, hepeninge i performanse, praveći parodije na malograđanski duh i spasavajući prolaznike od uštogljenosti i dosade. Filmofili, odrasli na stripu i rokenrolu – mladi i buntovni, mangupčići s kipućom željom da se pobune, da šokiraju i da ne pristanu, bili su u stalnoj potrazi za nekom frkom, zbrkom i igrom. Snimali su filmove i fotografije koje je časopis „Art in America” objavio na čak šest strana, a kad su se ove preteče novosadske konceptualne umetnosti malo uozbiljile, počeli su da pišu poeziju i da privlače pažnju svojim

Kultura

10.03.2016 u 22:05

Da li je isto prevoditi Šekspira i sudski zapisnik

Da li je teže prevesti književni tekst Šekspira ili Teslinu naučnu studiju? Tu polemiku – treba li ista prava da imaju književni prevodioci ili naučni i stručni prevodioci – poveo je Nacionalni savet za kulturu reagujući povodom usvojenog teksta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, u kojem prevodioci stručnih i naučnih tekstova dobijaju status samostalnih umetnika. Status im omogućava da im država, kao i književnim prevodiocima, plaća doprinose i da konkurišu za tzv. nacionalne penzije. Stručni i naučni prevodioci prevode razgovore visokih zvaničnika i predsednika, prevode za film i televiziju, rade prevode medicinskih knjiga, knjiga iz oblasti građevine i svih ostalih oblasti koje se tiču industrije, društveno-političke terminologije i praktičnog života – prevode dokumenata

Kultura

01.03.2016 u 09:05

Morali bismo mnogo više da se uplašimo

Kompozitor Aleksandar Simić nedavno se vratio sa festivala Seher u Indiji, gde je sa njihovim muzičarima izveo seriju koncerata. Festival je idejno dete Sandživa Bargave, koji je i glavni savetnik za kulturu premijera Modija. On je organizovao čuvenu Modijevu posetu Njujorku i spektakl u Medison Skver Gardenu, kao i programe za dve Obamine posete Delhiju. – Domaćini u Nju Delhiju želeli su da čuju kako bi moja muzika zvučala ako bi je odsvirale zvezde njihove muzike na tradicionalnim instrumentima, poput sitara, santura, indijske violine i indijskog čela, do različitih hinustanskih i karnatičkih perkusija. Naravno da je to podrazumevalo i to da o indijskoj muzici naučim što više, kako bih mogao da znam šta smem da očekujem i gde moram da se prilagodim. Bilo je uzbudljivo, jer ne možete

Kultura

25.02.2016 u 20:05

Prvi put s dedom na Fest

Kada je sredinom devedesetih godina Milutinu Čoliću dodeljena nagrada „Zlatna lokomotiva”, ovaj poznati filmski kritičar „Politike” i osnivač Festa, predložio je da priznanje primi njegova unuka Una koja je tada bila u osnovnoj školi. U „Sava centru” devojčici je nagradu uručila francuska glumica Beatris Dal. Pre tri dana, 22. februara, na godišnjicu Čolićeve smrti, „Politika” je odlučila da priznanje reditelju najboljeg srpskog filma u takmičarskom programu na Festu, od ove godine, ponese ime Milutina Čolića. – Bila sam prijatno zatečena kada sam čula ovu vest. Deda je uradio nešto veliko za ovaj grad, čega se prisećamo svake godine u vreme Festa. Čitav svoj radni vek proveo je u „Politici” i nagrada je dobar način da se odužimo ljudima koji su zadužili našu kulturnu scenu – kaže Una Čolić,

Kultura

23.02.2016 u 09:05

Treba li nam Muzej devedesetih

Kao što zaboravljamo loše i ružne stvari, tako zaboravljamo i one lepe i veličanstvene. Otuda predlog da se u Beogradu otvori Muzej melanholije gde bi se skladištile uspomene na ljude i događaje ovog grada, kao veza naših sećanja i potrebe da ne zaboravimo. Na ovu ideju došao je novinar i pisac Velimir Ćurgus Kazimir koji je objavio istoimenu knjigu eseja „Muzej melanholije” u izdanju „Klija”. Šta bi sadržao ovaj muzej? Za početak, kaže naš sagovornik, svaka biblioteka u Srbiji mogla bi da pozove pedeset svojih starijih korisnika koji bi doneli stare fotografije i ispričali u diktafon šta je na njima. Na primer: na fotografiji mi je tetka, živeli smo na Karaburmi, naša ulica je bila takva i takva, išli smo na kolače i jeli „ruski šarlot” koji je nekada imao trinaest slojeva, a danas

Kultura

18.02.2016 u 17:46

Nagrada „Todor Manojlović” Davidu Albahariju

Nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda „Todor Manojlović” za 2015. godinu pripala je piscu Davidu Albahariju, saopšteno je u Kulturnom centru Beograda. Odluku o nagradi doneo je Upravni odbor Fonda u sastavu: prof. dr Vladislava Gordić Petković, glumac Miki Manojlović, teatrolog Boško Milin, pisac Vladimir Arsenijević, slikar Radovan Živankić, i prethodni dobitnici pisac Slobodan Tišma i reditelj Andraš Urban.

Teme nedelje.

15.02.2016 u 10:05

U tviter ratu s Rupertom Mardokom

Stend-ap komičar Aziz Ansari, koji je rođen u Kolumbiji, u indijskoj porodici, a poznat nam iz serije „Parkovi i rekreacija”, u saradnji s Alanom Jangom napisao je sitkom „Master of None”, u kojem i glumi, boreći se protiv uvreženog mišljenja o etničkim manjinama u Americi, Indijcima i Azijatima. U njegovoj satiri najviše mesta dobijaju kulturne tenzije. Pomenuta serija dešava se u Njujorku, gde Ansari živi, u miljeu narcisoidnih posetilaca kafića, a glavni junak je momak Dev, koji želi da Ako se šališ na račun Džeremija Korbina, moraš i na račun Dejvida Kamerona Australijski komičar Beri Hamfriz gostovao je u božićnoj emisiji Majkla Mekintajera na Bi-Bi-Siju, i želeo je da se našali na račun laburiste Džeremija Korbina, ali su producenti insistirali na „fer izrugivanju” –

Teme nedelje.

15.02.2016 u 10:05

Penova nagrada „Šarli ebdou” solidarnost ili podrška uvredama

Da li karikature „Šarli ebdoa” na temu islama imaju veze s demokratijom i slobodom ili bogohuljenjem, drskošću i prelaskom granice dobrog ukusa? Da li su pero i crtež ubojitiji od oružja? Oko toga se nisu složili američki pisci kada je Pen centar odlučio da redakciji francuskog satiričnog lista „Šarli ebdo” 2015. uruči Penovu nagradu za hrabrost i slobodu izražavanja. Šest američkih pisaca, među kojima su i dobitnici Pulicerove nagrade i Nacionalne književne nagrade, koji nisu došli na dodelu – Piter Keri, Majkl Ondatje, Frensin Prouz, Tedži Koul, Rejčel Kašner i Taji Selazi – izjavili su da je Pen otišao predaleko u tradicionalnoj ulozi odbrane slobode izražavanja. Oni su bojkotovali dodelu ovog priznanja, smatrajući da se pod slobodom govora ne podrazumeva vređanje druge religije,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović