Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

28.06.2020 у 18:00

Живот у подземном граду

Фасцинација идејом да ће доћи до краја света неисцрпна је тема бројних филмова. Они причају причу о томе да човечанство мора да умре да би се поново родило. Пре него се поново роди, мора да плати цену због загађивања животне средине, експериментисања са произведеним вирусима, оно мора да умре јер је изумело оружје сопственог уништења – атомску бомбу. Остварења која приказују свет после катастрофе: када су биљке и животиње нестале, а људи голи и боси умиру од глади, анализирала је др Ана Банић Грубишић са Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, ауторка књиге „Филмови на тему постапокалипсе, антрополошки огледи”, у издању „Досијеа”. – Државе, војске и владе старог света у овим филмовима више не постоје. Преживеле нема ко да заштити. Почиње борба за

Култура

28.06.2020 у 21:00

Од издајице до миротворца

Награђивана и оспоравана. Нема глумице на простору Југославије о чијем су се лику и делу више водиле полемике. Добитници награде „Жанка Стокић” и лауреаткињи „Добричиног прстена”, Мирјани Карановић, Фестивал европског филма Палић доделио је признање „Александар Лифка” за изузетан допринос европској кинематографији. Последњих година приписиване су јој велике надлежности – да је признала Косово, водила антисрпску пропаганду, подржавала Шиптаре, жигосала свој народ и представљала га као злочиначки. За део јавности то остаје прва асоцијација на њено име. Овај „женски Вук Бранковић” велику пажњу изазвао је двехиљадитих улогама у босанском и хрватском филму тематски везаном за југословенске ратове, где је била прва глумица која је прешла границе и снимала после крвопролића у СФРЈ. Медији

Култура

12.06.2020 у 20:00

Животни путеви Олге Бенсон

Од Азије преко Србије до Америке водио је животни пут Олгу Бенсон, рођену Казанцев 1887. у Маргилану, граду у данашњем Узбекистану, престоници свиле, за коју је рекла да је због живописних боја свог окружења, коришћених за израду тепиха и одеће од памука, вуне и свиле, пожелела да тај јак колорит преноси даље. Обилазећи наше крајеве, у цртачком блоку бележила је овдашње народне ношње и упечатљиве детаље виђене на терену. По личној поруџбини краља Александра израдила је Албум народних ношњи Југославије. Етнографски институт САНУ посветио јој је монографију „Снови о прошлости и традицији: Олга Бенсон” чије су ауторке Љиљана Гавриловић и Биљана Миленковић Вуковић. Једну од четири кћерке Светоније и Венијамина, потпуковника у руској армији, Олгу родитељи су послали у на школовање у Санкт

Култура

26.05.2020 у 22:30

Мање знани Толстој из Србије

Лингвиста и проучавалац словенске културе Никита Толстој, праунук руског писца Лава Толстоја, члан више академија наука, међу њима руске и српске, говорио је да је по рођењу грађанин Србије, а по својим коренима ‒ Русије. Рођен је у Вршцу, у Краљевини СХС 1923. године, преминуо у Москви 1996. Изучавао је српску културу и језик, одржавао научне контакте с нашим истраживачима и своје ученике усмеравао према нашој култури. ‒ Сада у свету живи око 300 потомака великог руског писца, а основном граном у родослову Толстоја сматрају се потомци тројице његових унука Илије, Олега и Владимира, који су између два рата живели у Србији, након Октобарске револуције, и које називају „српским Толстојима”. И Никитин прадеда Лав Толстој, чувени писац, био је члан Српске краљевске академије ‒ каже Љубинко

Култура

20.05.2020 у 22:13

На једном тасу цео свет, на другом микробиће

Још један дан хипнозе ништавилом, или повратак у мир празнине, ко неки мелем делује. Нема данас, нема сутра, нема мисли, нема планова, нема „ја желим”, нема „куда”, нема „где”, мир ничим помућен, чисто трајање, чиста бит, каже сликар Коста Бунушевац поводом живота у карантину и са нама дели остала промишљања поводом пандемије. ‒ Живело се и радило увек заједно, онда се рој заразио и заједништво је нестало, молекул се разбио у атоме који се ослободише неуспешне молекуларне форме. Распад заједништва није се десио у потпуности, али очигледно иде ка томе, јер заразе су трајне у разним видовима и своје дејство нештедимице испољавају. Овог пута природа је показала своју убитачну моћ указујући на слабост човека у застрашујућим сразмерама ‒ говори наш познати сликар. Осећање немоћи, како

Култура

14.05.2020 у 22:30

Осећање катастрофе сви делимо

У студији „Conditio ahumana ‒ иманенција и ахумано у епохи антропоцена” др Андрија Филиповић пише о проблемима који су настали посредством човековог деловања на природу. Аутор анализира антропоцен ‒ геолошку епоху која је пресудно одређена људском активношћу на планети. Андрија Филиповић је филозоф, аутор књига „Естетске револуције”, „Брајан Масуми ”, „Жил Делез”, превео је дела Жила Делеза, Мишела Фукоа, Ролана Барта, Терија Смита, Алеша Ерјавца и многих других. Оног тренутка када је човеково делање постало геолошка сила, разлика између природе и друштва је нестала О антропоцену се говори као о „епохи људи који су постали геолошка сила”. Који еколошки изазови карактеришу ову епоху? Антропоцен је, филозофски речено, хиперобјект – феномен који ће трајати толико дуго и

Култура

08.05.2020 у 20:23

Једним кликом до културе онлајн

Широм света култура је ових дана доступна онлајн. Библиотеке и архиве отвориле су своје фондове, кинотеке на својим каналима пуштају филмове, позоришта снимљене представе... Да ли је све баш тако једноставно могу да објасне аутори радова објављених у зборнику „Будућност прошлости”, где немачки стручњаци пишу на тему културног наслеђа пред изазовима дигитализације. Читалац добија преглед како се културно наслеђе документује и умрежава у Немачкој, који су правни оквири за његово архивирање и проналази одговор на питање како да Европа доживи дигиталну ренесансу уместо да упадне у „дигитални мрачни средњи век”. Приређивачи су Паул Климпел и Елен Ојлер, а зборник, у издању Народне библиотеке Србије, са немачког је превела Добрила Бегенишић. Гете је говорио да се у библиотекама осећамо

Култура

14.04.2020 у 21:00

Радозналост – пут ка садржајнијем животу

У анкети спроведеној у 48 земаља, на више од 10.000 људи, на питање шта највише желите у животу, већина је одговорила да жели да буде срећна. Срећа је оцењена као важнија од успеха, интелигенције, знања, мудрости, веза, здравља и смисла у животу. Психолог Тод Кашдан, професор на Универзитету Џорџ Мејсон у Вирџинији, анализирао је да ли потрага за срећом даје резултате, и у својој књизи „Радознали – пут ка садржајнијем животу” (Психополис институт, превод са енглеског Милан Ђуришић) дао и одговор: „Не, јер су нам продали идеју да је постизање осећања среће једини или најважнији циљ у животу.” Када увидимо да постоје и друге ствари које живот чине испуњеним, тада је одговор на питање шта је основни састојак којим испуњавамо живот – радозналост, каже Кашдан.ж Радознали људи бирају

Култура

30.03.2020 у 20:00

Пут у васиону на спруду љубави

Велику пажњу током протекле, а што се наставља и у овој години, изазвала је књига Владете Јеротића „Дневник”, постхумно објављена у издању задужбине овог познатог академика, психијатра и психотерапеута који се из недеље у недељу обраћао нацији. Из његове задужбине, коју је Јеротић основао 2007. године, стиже најава још једне књиге из рукописа. Реч је о дневнику снова Владете Јеротића. Моћи ће да га читају поштоваоци који су често наводили да је академик дотакао њихов живот, називајући га најбољим духовником и саветником српскога народа. ‒ Задужио нас је да ове рукописе објавимо после њега. Значи, није у питању случајност или сплет околности: професор Јеротић је са намером, и то већ дужи низ година, ова два своја дневника оставио да се читају и тумаче после њега ‒ каже проф. др Ирена

Култура

29.03.2020 у 20:00

Српски орнаменти у Паризу

Једанаести париски арондисман, авенија Филипа Огиста 126. Ту је био Атеље уметничке моде „Колет Јанковић” где су почетком 20. века навраћали купци да наруче уникатне хаљине, жакете, сакое, мантиле и шалове. Оригинални декоративни мотиви, инспирисани југословенском народном уметношћу, ручно пренети на тканину, чинили су креације Душана Јанковића (1894–1950) запаженим међу пробирљивом светском клијентелом. Атеље се од 1926. до 1932. налазио у стану овог уметника и супруге Колет Роаје, Францускиње коју је упознао у Паризу у који је дошао 1916. након што је напустио студије архитектуре у Београду и током Великог рата са нашом војском прешао преко Албаније. На париској Националној школи за декоративне уметности завршио је студије сликарства. – Јанковић је поново у Београду 1923. када

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Мирјана Сретеновић

22.06.2026 у 12:10

Фицу упућен позив да избегава сусрете са Зеленским

22.06.2026 у 12:08

Седница Скупштине Београд у четвртак, на дневном реду и предлог измене буџета Града

22.06.2026 у 12:05

у Поречу у експлозији плинске боце повређена старија женска особа

22.06.2026 у 12:03

Ронилац пронашао пиштољ на дну мора код Кавале

22.06.2026 у 12:02

Вучић: Још 2021. у Давосу сам схватио да ништа у будућности неће бити исто

22.06.2026 у 12:01

Ухапшена тројица осумњичених за кријумчарење миграната преко Дрине